MI ĆEMO DA ĆUTIMO !

Zaječarac:Nikola Bajo Pašić

Šumadinac: Tomislav Nikolić

Putinov manevr, da Krim proglasi specijalnom i nezavisnom ekonomskom teritorijom,sličnu Hong- Hongu,spada u red dobrih i mudrih državničkih poteza.Istovremeno,odlučio je da oblast rastereti suvišnim jedinicama Ruske vojske i time zapuši usta Zapadu.

Njegova ideja je više nogo jasna.Krim,biser Crnomorske oblasti,time se otvara kao jaka i moćna, usto i privlačna investiciona zona gde će moći da se nadmeću bogati.Krim bez sumnje postaje veliki graditeljski izazaov.Ostrvo ima sve što mu treba,more,sunce,bogate resurse u zemlji i gasu ali i ogromna prostranstva za gradnju.Ima obezbedjenu klijentelu za kojoj će uvek biti malo kreveta u hotelima koliko god da ih sagradiš. Dolaziće sjedne strani Rusi a sa druge Ukrainci i bogati evropljani zeljni izazova. 

I eto tako,jedna na izgled velika svetska kriza,biće rešena na mnogo bolji način nego što je to neko mogao da očekuje.Sve će biti po onoj narodnoj „i vuk sit i ovce na broju“.Veliki ostaju veliki a mi mali moramo da slušamo i da se provlačimo uvek izmedju „Sile i Haribe“,gledajući da prodjemo, i  prživimo.Eh,kakav sam ja neopisivi optimista,koliko prezirem rat i bedu a pritom zaboravljam da pola "velikog"sveta danas opstaje i živi na tim idejama.No,idemo dalje !

Ono što ipak,moram posebno da naglasim, odnosi se na čitav ovaj diplomatski dogadjaj koji je za mene najočiglednija škola medjunarodne diplomatije izvedene pred licem sveta u svim svojim fazama,od ogromne i preteće zategnutosti, do lagane i  skoro relaksirajuće epoziode njenog okončanja.Ostaće upamćena Američka retorika koja je u početku izašla iz belih diplomatskih rukavica  i počela da vitla sa bezbol palicom u rukama.Nešto umerenija bila je Evopa predvodjena  „prvom damom“ ovog ostarelog i umornog kontinenta.Angela Merkl je u startu potpalila žestok plamen a onda je pokušala nonšalntno da ga i ugasi kanticom vode. 

Čak i za  Nemačku moćnu privredu,  bilo bi premlogo da izgubi preko 6o milijardi EU trgovinske razmene sa Rusijom ali i 350 hiljada radnih mesta.Ratoborna retorika je u trenu zamnjena  tolerantnom diplomatijom.Sada se na tabli od 64 polja povlače mnogo mirniji potezi i sva otvaranja vuku ka remiju bez obzira što je Rusija u spoljno plitičkom nadmudrivanju  u tri poslednje partije sa Amerikancima mečeve dobila predajom.

Njapre u slučaju Souden,Asanž, pa zatim Asad i na kraju Krim.Hoćeli Imperija uzvratiti ? Hoće i u to ne treba sumnjati ali ne sa ovim timom i ovim političarima koji su daleko od one Američke spoljnopolitičke elite koju je predvodio neprikosnoveni Kizindžer.Doduše, istini treba pogledati u oči i otvoreno reči da Amerika u to vreme nije imala ozbiljnijeg spoljnopolitičkog partnera.U Rusiji,to svakako nije bio  Jeljcin.

U senci svih ovih sapoljno političkih očekivanja, domaća politička scena, bila je zatečena izborima, neverovatnim rezultatom Vučićevog SNS, odlaskom na političko smetlište Dinkića, Jovanovića i Koštunioce kao i skoro potpunim raspadom do juče neprikosnovenog DS koji je samo na ovim izborima izgubio preko 600 hiljada  glasača i pristalica. Sa izbornim rezultatima ne bi smeo da bude zadovoljan ni Ivica Dačić kome skor od 14 posto ne garantuje mnogo razmetanja i političkih manevara. Ostali delovi desne opazicije,pa čak i oni sa ultra predznakom a kakvi su pripadnici Dveri,Naši i Radikali i njima slični,Krimsku krizu dočekali su kao šansu da se bez zadrške obruše na Aleksandra Vućića koji će biti novi predsednik Vlade ali tek kada bude izabran. Počele su da pljušte predpostavke da će  novi predsednik  sa Krimom kompletirati svoju „izdajničku“ kolekciju otvorenim prikljanjanjem zahtevu Evropske unije koji je u Beograd doneo  dosadni i kontraverzni Kacin sa „naredbom“ da Srbija odmah osudu Rusku agresiju o prisjedinjenju Krima.

Šumadinac,po imenu Tomislav Nikolić,aktuelni predsednik Srbije,iskoristio je svoje pravo da odmah izgovoru mudru, i reklo bi se, pametnu rečenicu-„Mi ćemo da ćutimo!“. U ovoj mudrosti, ako je možemo tako nazvarti,ja definitivno otkrivam i višedecenisku želju nas Srba iz centralne Srbije, da svetom  zemljom ne vladaju Dinarsko-Durmitorski tipovi koji u sebi, po prirodi stvari, imaju ugradjene čipove oštrine i brzopletosti u odnosu na Šumadince, mirne, staložene i sa potpuno drugim genitičkim  kodom. Ljude spremne da mudruju, na naš seljački način, ali da mudruju, kako  mi volimo da kažemo,kao nekoda Nikola Bajo Pašić.

Srbi se i danas zaklinju u njegove „mudre“ reči. Evo jedne misli Nikole Pašića koja se  i danas prepičava uz napomenu, da je od te   „mudrosti“ najviše profitirao satiričar Branislav Nušić. Elem,“ Bitkama za Kumanovo i Bitolj izvojevana je konačna pobeda, ali tu nije bio kraj nesrećama. U Bitolju se dogodila velika ekspolozija. Dotrčao do Pašića ministar inostranih dela dr Miroslav Jovanović i saopštio mu: "Gospodine predsedniče, sada baš stiže vest da se dogodila užasna nesreća! Tamo je upaljena municija, eksplozija je užasna, šteta ogromna, a i žrtava ima mnogo". Pašić ga je posavetovao: "E, ovaj, znaš, nije dobro, nego, ovaj, znaš, naredite da se bega od eksploziju daleko, pa ćemo posle videti ko je poginuo, pa da mu se pomogne".

Ko čita,razumeće a ko ne,žao mi je, neću moći “posle da mu pomognem”.