KO JE POD ZAŠTITOM SAD ZA NJEGA NEMA SANKCIJA I ZAKONA!

Muslimani sa ovih teritorija su svi listom uz svoju versku braću u Gazi.Zanimljivo, niko iz Evrope od njih ne traži da se odreknu tog uverenja a pritom ih ne prisiljavaju i ne ucenjuju da neizostavno podrže Jevreje! Ta agresija prolazi surovo, usto tiho i mirno,barem što se tiče svetskih medija. Ali zato, na sva usta se trubi "da su Rusu,oborili Maleziski avion".Dokaza nema ali nagoveštaji da mi moramo da se odreknemo svake saradnje sa Rusijim, a pogotovo izgradnje "Južnog toka",bivaju sve jači i sve glasniji.

Ostaje opor utisak da sve što je pod zaštitom Amerike praktično nema nikava ograničenja i kada se vode svirepi ratovi i kada se pregovara u mirnodopskim okolnostima.Primera je bezbroj,pošev od  Šiptara pa do današnje pozicije Izraela koji radi šta hoće  kao i u Ukraini  ekstremni  nacionalisti i to oni isti,koji su tokom drugog svetskog rata zdušno bili na strani Hitlera. 

Baveći se ovom temom iz svog ugla, Politika u današnjem broju objavljuje na naslovnoj strani tekst sa zanimljivim naslovom: Зашто се не сме критиковати Израел ? Uz komnstataciju u podnaslovu “Осим што има подршку САД, ова земља и на најмањи помен ратних злочина у Гази одговара оптужбама за антисемитизам 

Gaza:osveta za Hamasovo bombardovanje Izraela

„Израел је досад веома успешно одбијао критике на рачун погибије ненаоружаних Палестинаца или убијања цивила током рата са Либаном 2006. Није било по њега неповољних резолуција СБ УН, предупређена је свака мисао да би се пред неким међународном трибуналу могло судити његовим трупама, а изостале су чак и мало оштрије речи на рачун несразмерно великог страдања становника Газе. То се постиже тиме што углавном свака влада ове земље игра на карту антисемитизма. Ако се неко усуди да скрене пажњу на жестоко бомбардовање Газе, па и њених школа, болница и џамија, он се одмах прогласи за неког ко само мрзи Јевреје.

Јеврејска држава данас сматра да јој холокауст даје морално право да се брани онако како она налази за сходно. Иако групе за заштиту људских права упозоравају на хуманитарну катастофу у палестинској енклави, има назнака да би насиље тек могло да ескалира. Израел је изгубио 45 војника и вероватно ће морати да својој јавности докаже да ово нису биле узалудне жртве. Шок је превладао у Јерусалиму и Тел Авиву када је земља већ на почетку рата готово одједном изгубила 12 војника, док је за време претходног рата са Хамасом, током 2008. и 2009, погинуло укупно 13 Израелаца (и 1.400 Палестинаца). 

Ипак, ова држава не мора да се плаши да ће о њеним злочинима судити неки суд у иностранству јер је, за разлику од Србије, њу тешко уцењивати јер за спонзора и заштитника има најјачу светску силу – САД. Шеф Беле куће Барак Обама је као и већина политичара и званичника у САД поводом најновијег сукоба казао да подржава „право Израела да се брани” и да осуђује напада Хамаса.”