ELA ZORBAS !

Od 1975.godine, putujem, pišem, slikam, pamtim svaki kamen sa Egejskih plaža. Opojni miris borova i čempresa i  melodične  udare talasa o hridi dalekih ostrva načičkanih kao čiode u prostranstvu plavetnila.Čak,dve hiljade ostrva !

 Imao sam sreće da se odmah posle završenih studija zaposlim, dobijem svoj stan i sednem u svoju prvu “drumsku ljubav”, auto narandžaste boje, marke “reno 4”. Pripravnički staž sam završio 4. septembra a već sutra dan, krenu put Helade.

Tesaloniki, Larisa, Lamija, Leonidas na ulasku u klanac reke Pinios a zatim, Delfi pa onda, trajektom Rion-An rion,Peloponez, Patras, Olimpija, Epidaurus, Naplion, Sparta, Akropolj, Mikena, Metoiri, Olimp, Katerini, Pijerija pa ponovo Saloniki, Zejtinlik, prepuna pijaca, prepune radnje, rashladjene kafane, veseli i nasmejani Grci. Eto, tome ima punih 40 godina jedne odane ljubavi i jednog velikog poštovanja.

Preturam po pužutelim albumima, po svojim beležnicama.Tragam za uspomenama  sa plaža i dubinama bistrog i kao suza čistog mora. Školjke me vraćaju na lenje talase koji me vuku u potrazi za kopnom kao posle potopa  Nojevu barku. Pred očima se smenjuju  slike  sa Tasosa, Krfa, Halhidike, dalekog Krita, Paralije, Olimpik biča, manastira na Atosu i sveži miris paljevine naših svetinja na Hilendaru dok se iz ugla sobe tiho šunjaju večni zvuci melodija  velikog Mikisa Teodorakisa.Muzika Orfeja i glas muza sa ostrva Hidra. Gledam  kako opijen snagom lepote Mediterana  poskakuje njegov Zorbas ,a zvao se kao ovaj sadašnji Aleksis, igrajući sirtaki na nekoj od plaža pod Olimpom. Buzuki me raspamećuje a poslednji gutljaji hladne “Recine”, vraćaju u mladost. 

Grčka  iz tih vremena i Grčka danas!? Ko se to poigrava sa nama, sa našim malim životima,  malim srećama i radostima? Kome je to stalo da toga više ne bude, da nestane i za uvek padne u zaborav ono  svima dobro poznato- “Ela Zorbas”. Ne damo se, neće biti  kako oni hoće !

I kada je najvrelije  odozgo sa Olimpa, poručuju bogovi,  dunuće  hladni vetrovi  da osveže uzavreli kamen i pesak na obali mora  koje se  poigrava sa zracima meseca rasutih po pučini. A on tako lenj, korakom puža, povlači se na počinak dok na Istoku  već izviruju prvi  zraci vrelog letnjeg sunca.I danas će biti lepo i toplo. Negde iz daljine,čuju se neki naši, koji su baš dobro složili i zapevali:

“Deci Pireja ljubav u srcu budi
jutrom što tek zarudi, sunčevih boja splet.

Entoni Kvin,kao Zorbas i Alan Bejts,kao Bazil

Deci Pireja s pesmama lete dani,
putniče ovde stani, radosti nađi svet.” 

Ko se još ne seća Nane Muskuri !

Leto na obalama Egejskog mora.Duga sedenja,beskrajne priče,mnogo vina i po neka nova ljubav.

Bila je to zemlja radosnih i raspevanih ljudi, srdačnih domaćina.   
I danas grčkim drumovima jezde nove kolone turista.Duga noćna putovanja , jutro na pesku, svežina  tek umivenih talasa… Prvi san pod krošnjama  maslina i koja kap smole sa čempresa. Mirišu borovi, vrte se girosi, uziva u ukusi suvlakija i pečenih pilića prelivenih svežim limunovim sokom i  travama sa Juga. Sve je isto kao pre, samo onih veselih i nasmejanih Grka više nema.Preozbiljni su i uplašeni. 

Ne tuguj brate i nama je bivalo i gore…

Ela, kalimera, oriste, parakalo i OXI da OXI!