RUSKO NJET !

Da li Vučić i Nikolić rade po dogovoru ili svako za sebe solira pa šta bude? Verujem da ćemo  i to uskoro saznati a do tada, ostaje nam da verujemo da je posao oko Rezlucije i Ruskog veta stvar ipak, dobro osmišljene diplomatije i njihovog dogovora . U toj podeli poslova, moje verovanje je da je Vučić je pokrivao Zapadnu hemisveru a Nikolić, Istok i daleki Istok.

Rusija je zalegla i zaštitila Srbiju od očite političke provokacije Amerike i Engleske, zemalja koje su podsticale i kreirale gradjanski rat u Juslaviji, uveravajući svetsku javnost, da tekst Rezolucije nije pomirljiv već razdražljiv i više nego sigurno, takav kakv se pojavio pred SB, otvara novo poglavlje sukoba na Balkanu ali i pitanje opstanka Dejtonskog dogovora a to znači opstanka Republike Srpske.

Podvala je na vreme pročitana i Putin je jednostavno samo i praktično realizovao svoje obećanje dato na mitingu priredjenom u njegovu čast, kada je nedvosmisleno rekao:"Rusija će uvek zaštiti Srbiju". 

SAVET BEZBEDNOSTI

Zbog ovog Ruskog veta, ovaj dan je istorijski dan za Srbiju ali i početak realizacije jednog novog svetskog poglavlja, koje se bavi geostrateškim pitanjima nacija povezanih ekonomskim, verskim i nacionalnim interesima. Srbija i Rusija to jesu u svakom slučaju.

Slažem se sa Vučićevom izjavom da ovo nije ipak, dan za likovanje jer, preko mrtvih i nedužnih žrtava jednog  ogavnog gradjanskog rata, ne može se nikakvim rezolucijama praviti pomirenje pogotovo ne tako što će se jedna strana proglasiti genocidnom a druga zaštititi od svake odgovornosti. 

Ovo je politički promašaj predlagača Rezolucije koji bi u dobra "stara vremena," kada se o svemu pitala Amerika, sasvim sigurno, prošao na SB da se okolnosti nisu promenile i da Rusija nije toliko ojačala da danas sa Kinom, Indijom, Brazilom, sa lakoćom zaustavlja ovakve porobljivačke ideja premazane smrdljivim parfemima jakog političkog marketinga.

Ovakav energičan nastup Rusije neće mnogima u Srbiji prijati jer, sada je više nego jasno, ko nam je prijatelj a ko nas i dalje davi i uništava. 

Dugo se čekalo na ovaj potez ali kada je on stigao na jedan veoma originalan način, začepljena su usta svima koji veruju u podvalu Vašinktona izgovorenu kroz misao nekih zvaničnika a ona glasi:”mi smo vam bombardovanjem pomogli da se oslobodite prošlosti i smelije krenete u razvoj demokratskog društva". 

Dosta je ljudi u Srbiju u tu budalaštinu poverovalo a najdalje su otišli neki naši sugradjani koji su u bombardovanju izgubili svoje najmilije optužujući domaću vlast kao da je ona podstakla nečuvenu odmazdu nad vlasitim narodom u bezdušnom vazdušnom ratu koji je trajao 78 dana.

Zvanična Amerika  se uvek žestoko ljutila na one Srbe koji su bez kompleksa upirali prst ka njima, okrivljujući ih za sva ratna zlodela i za smrt preko 2.500 ljudi, štetu veću od 100 milijardu EU i trista tone rasutog osiromašenog uranijuma po poljima i glavam svih žiterlja ove zemlje. Rusija je u pozadini uvek stajala ko glavni krivac za sva naša stradanja jer nam “nikada nije  ni u jednom ratu pomogla”, govorili bi zaboravni sugradjani ove zemlje. 

Evo u 21. veku, dogodilo se ono što nam je više nego trebalo. Rusija je zustavila da Amerika i Engleska, proglase Srpski narod kao jedini genocidni narod na svetu i stave ga rame uz rame, sa jednim  plemenom iz Ruande. Namera je bila da na nas padne vekovna antema koja bi bila potanko objašnjena u svim istoriskim udjbenicima sveta, budući da je Rezolucijom predvidjno ubrzano menjanje svetske istorije i ubacivanje u opticaj ove lekcije. 

Rusija je rekle NJET jer to nije istina o Srebrnici i ako bi nešto moglo da se nazove istorijskim falsifikatom to je ta krivica koja  bi stavljena na pleća Srpskom narodu koji je zdušno osudio sve svoje sunarodnike koji su se ogrešili u svoje ime ali ne u ime jednog celog naroda koji im nikada nije dao mandat da učine tako nešto.

Druga strana čuti o svojim zločinima ubedjena da bi Rezolucija stavila pokrov preko njih i svet o njima nikada više ne bi ništa saznao.

Zbog toga Vučiću, podigni glavi i idi 11.juna 2015. godine u Potočare. Budi državnik i Srbin, odaj počas i poruči Muslimanskom narodu da su u zabludi ako misle da se pomirenje i tragedija jednog gradjanskog rata, može okrenuti  tako što će za sve biti okrivljen samo jedan narod a drugi, oslobodjen bilo kakve odgovornosti.

SA VELIKIM ZADOVOLJSTVOM  PRENOSIM  OVAJ TEKST !

 

Ненад Поповић за Новости: Нове Маркале усред Београда

8. јул 2015.

Ауторски текст Ненада Поповића, председника Српске народне партије за дневни лист „Вечерње Новости“

Потребно је поново пронаћи дежурне кривце. Потом их опет треба завадити и закрвити. Овог викенда била је то Грчка, следећег смо на реду ми. Али, једна околност ће судбински променити историјску репризу која се планира. Данас, за разлику од 1995. године, Русију води Владимир Путин.
Да ли је то што једнако жалимо српске и бошњачке жртве, знак наше слабости? Препознаје ли неко у томе што једнако разумемо бол сваке мајке Сребренице и сваке мајке Братунца, знаке опасног српског национализма?
Онда се поносим тиме што сам истовремено и слаб и склон национализму. И још више сам поносан због тога што огромна већима грађана Србије не дели жртве на “наше” и “њихове” и што мртвима у крвавим грађанским ратовима не проверава ни веру ни нацију. Нису српске жртве вредније од бошњачких, нити су бошњачке вредније од српских.
План да се 11. јула у центру Београда организује скуп испред Дома народне скупштине, када ће активисти тих организација полегати на аслфалт и симболички признати кривицу Срба за “геноцид”, представља, дубоко сам уверен у то, нове Маркале, али, усред Београда! Да сам циник, поменуо бих и то да је организатор тог скупа запослен као службеник Би-Би-Сија, дакле, јавног сервиса оне земље која је предлагач Резолуције чији је циљ да читав српски народ означи као као „геноцидан и зверски”.

План да се 11. јула у центру Београда организује скуп испред Дома народне скупштине, када ће активисти тих организација полегати на аслфалт и симболички признати кривицу Срба за “геноцид”, представља, дубоко сам уверен у то, нове Маркале, али, усред Београда! Да сам циник, поменуо бих и то да је организатор тог скупа запослен као службеник Би-Би-Сија, дакле, јавног сервиса оне земље која је предлагач Резолуције чији је циљ да читав српски народ означи као као „геноцидан и зверски”.

Део великог плана подразумева да се у исто време, врати точак историје у деведесете године прошлог века, тако што ће се у ударним терминима светских медија емитовати извештаји из Сребренице и Београда, поводом две деценије од злочина над Бошњацима. Примећујете ли да немам никакав проблем да догађаје у Сребреници назовем злочином који су учинили поједини припадници мог народа? Исто као што су припадници других народа током рата у БиХ чинили злочине над Србима.
Али, проблем је у томе што ће ти извештаји и припремљена Резолуција инсистирати на томе да се у Сребреници догодио геноцид, док ће крупни кадрови из Београда послужити као коначна потврда такве тврдње: да и такозвана грађанска, демократска Србија, пружа легитимет тој бескрупулозној лажи.
За креаторе таквог сценарија, чак није ни битно што је и један од најпознатијих ловаца на нацисте и директор Јерусалемског центра “Симон Визентал”, Ефраим Зуроф, пре неколико дана изричито констатовао да у Сребреници није било геноцида. Нису им битне ни срамотне игре око ратног злочинца Насера Орића који је управо из Сребренице одлазио у српска села и чинио злочине. Данас се Орић у сарајеву слави као херој. Није ли највећа увреда за сребреничке жртве да је он изабран да им држи ореол?
Управо ће зато координација између западних политичара, медија и дела београдских невладиних организација представљати – нове Маркале. После оних, сарајевских, Србија је изопштена из света. После београдских Маркала, Србија ће бити изопштена из будућности.

Чуди ме количина лицемерја и острашћености појединих невладиних активиста, јер су спремни да учествују у подлој подметачини која се припрема њиховој земљи. Они, разуме се, имају право на своје мишљење и на своје лежање. Али, таква врста изненадног ентузијазма подразумева и минималну дозу поштења. Јер, ако нису лежали због Братунца или операција “Олуја” и Бљесак”, ако се нису окупили и помолили за стотине хиљада убијених у Јасеновцу и Јадовну, онда је легитимно рећи да они нису искрени у свом, назови, перформансу који треба да представља заправо фарсично суочавање са прошлошћу.

Зато ме, и поред већ виђеног, чуди таква количина лицемерја и острашћености појединих невладиних активиста, јер су спремни да учествују у подлој подметачини која се припрема њиховој земљи. Они, разуме се, имају право на своје мишљење и на своје лежање. Али, таква врста изненадног ентузијазма подразумева и минималну дозу поштења. Јер, ако нису лежали због Братунца или операција “Олуја” и Бљесак”, ако се нису окупили и помолили за стотине хиљада убијених у Јасеновцу и Јадовну, онда је легитимно рећи да они нису искрени у свом, назови, перформансу који треба да представља заправо фарсично суочавање са прошлошћу.
Зашто сматрам да је реч о фарсичном перфосмансу, иако је повод мучни догађај из наше не тако далеке прошлости? Зато што су они само део новог плана који ће се спроводити по старим правилима! Чак су и јунаци махом исти, попут Насера Орића. Поново ће се унети семе мржње и подела, не само међу Србима, већ и у читавом региону, како би тај велики свет ка коме тако наивно срљамо, спрао са себе сваку кривицу за своје поступке који су довели планету на ивицу светског рата.
Потребно је, дакле, поново пронаћи дежурне кривце. Потом их опет треба завадити и закрвити. Овог викенда била је то Грчка, следећег смо на реду ми.

Зато сам спокојан, а моја савест је мирна, када не кријем да су многи Бошњаци страдали у Сарајеву делећи судбину многих Срба који су остали у том граду. Али данас у новом Сарајеву, у ком је живело највише Срба после Београда, њих готово и да нема. Хоће ли Бошњаци полегати због Срба на Баш Чаршији, молећи их да се врате? Хоће ли Хрвати икада полегати на Трг Бана Јелачића, молећи за опроштај жртве Јасеновца или заувек протеране Србе у злочиначкој операцији “Олуја”?

Али, једна околност ће судбински променити историјску репризу која се планира. Данас, за разлику од 1995. године, Русију води Владимир Путин. Данашња Русија разуме сваки део тог великог плана који се одвија. И сигуран сам да ће Русија помоћи Србији у оној мери, у којој она жели да помогне сама себи.
Зато сам спокојан, а моја савест је мирна, када не кријем да су многи Бошњаци страдали у Сарајеву делећи судбину многих Срба који су остали у том граду. Али данас у новом Сарајеву, у ком је живело највише Срба после Београда, њих готово и да нема. Хоће ли Бошњаци полегати због Срба на Баш Чаршији, молећи их да се врате? Хоће ли Хрвати икада полегати на Трг Бана Јелачића, молећи за опроштај жртве Јасеновца или заувек протеране Србе у злочиначкој операцији “Олуја”?
Одговор унапред знате. Али, моја дужност је да грађани сазнају за велику замку која нам се поново припрема, за њене протагонисте и за коначан исход. Међутим, он ће овога пута бити повољан за нас, јер смо данас паметнији, зрелији и имамо најмање једног моћног савезника.
Вечерње Новости