ŠTA HOĆE CRNOGORCI?

Zlatnu medalju ne mogu i kada bih hteli. Imaju srebro oko vrata i pravo da se kao poraženi ljute na sudbinu i sudije. Oni tvrde da su oštećeni, a mi da su pošteno izgubili od momaka koji su lestvicu u unapredjenju vaterpolo igre podigli za nekoliko metara.

Reperezentacija Srbije-veliki šampioni!

Svi igraju bolje osim crnogoraca koji tamburaju po starom.Iskusni jesu,snažni jesu, grubi jesu, retko dobri majstori snagatorskog vaterpola. Njihov problem je kratka klupa i previše igrača na izmaku karijere. Sa tri i po decenije proseka nije lako igrati protiv poletnih mladića ali i onih koji tek dolaze a već su stekli dovoljno igračke sigurnosti.Imali ko šta da zameri mladjanom Jakšiću koji pored Ivovića izugleda kao dete u pelenama. Ivović odlazi a sa njim i polovina reprezentacije i pitanje je gde će tada biti Crnogorci na vaterpolo mapi sveta i Evrope. Srpska mladost tek dolazi i oni će, izvesno je,gospodariti bazenima još mnogo godina i u tome ne mogu da ih spreče i demorališu sitne sudijske nepravde i greške.

Braćo Crnogorci, ne očajavajte jer ste izgubili od boljih kao što je i veliko pitanje da li je vaša pobeda protiv poletnih Madjara odraz vaše bolje igre ili sportske sreće! Srebro je za vas kao zlato a malodušnost i tugu svojstvenu samo sportskim pič...ostavite za neke druge koji će u tim pričama pronalaziti sebe i lečiti svoje male ljudske komplekse.

Prvenstvo je bilo sjajno, nikad bolje.Evropa je videla nevidjeno a nama kao organizatorima pripadaju sve pohvale i komplimenti.To se ne može zaobići kao i mnoge druge neverovatne stvari.Toliki broj ljudi na tribinama,nevidjeni publicitet izvan svega predivni mečevi u bazenu samo su neki detalji po kojima će se pamtiti ovaj šampionat Evrope.Bravo Srbijo, bravo Beograde, obeleli ste obraz svome narodu.