POHVALNICE

Sve je proteklo tiho i nevidljivo! Bez publiciteta i medijske podrške koju ovakvi dogadjaji, nesumnjivo, zaslužuju.Okupiti buduću zdravstvenu elitu Srbije na jednom mestu,onu decu za kojom vapimo da ne odu jer neće imato ko da nas leči i to na dan Medicinskog fakulterta, 9. decembra,a da svemu tome niko živ ne pokloni ni malo medijske pažnje,ukazuje, da smo kao društvo zaista, bolesni i da nam hitno treba pomoć i transfuzija.

To su inače, najbolji studenti u svojim generacijama, koji svaku godinu studija završavaju sa prosekom 10.Ta čista desetka, da ne bude zablude i zlobe, rezultat je  osmočasovnog dnevnog rada, što na predavanjima, što u labaratorijama i na klinikama i u svojim studentskim sobama. Iza  toga je sasvim normalno, neizmerna ljubav prema ovom humanom i izvan svega, odgovornom zanimanju koje ima smisla ako se  voli i neprekidno, iz dana u dan, uči i usavršava u potrazi za metodama koje omogućavaju da na planeti živi,radja  i stvara, zdrav i normalan čovek. 

Lukina kolekcija "Pohvalnica":medicinu nije lako upisati, još je teže studirati ali najveća neizvesnost vlada na kraju, hoćeli znati neko da poštuje i ceni ovakve briljijantne rezultate?

To znamo svi,zar ne, ali otuda i čudi, zašto u našem društvu i kako, da intelektualno potpuno inferiorna stvorenja, ljudi bez zanimanja a često i morala, danas, dobijaju mnogo više značaja nego lekari, specijalisti, inžinjeri elektrotehnike, mašinstva, gradjevine, razni  IT stručnjaci, ljudi od obrazovanja i visoke kulture sa brojnih društvenih nauka. Odgovora je, koliko i nas ima! Svako će to tumačiti na svoja način. Stariji će žaleći za bivšim vremenima, kada tako bilo nije a mladji, objašnjavati da smo na  talasu subkulture nastale na osnovama  intelektulane prosečnosti, totalne usamnjenosti i permanentnog  dokazivanja da u budućnosti, tog novog čoveka, ništa ne sme da bude  slično sa onim što je bilo. Zbog toga se danas nevidjenim blamom smatra  svaka priča koja  se zasniva na  iskustvu iz prošlosti, a akteri  tih priča  potpuno prevazidjenim. Ljudi za izbegavanje.

Možda je to  bio i jedan od evolutivnih poteza  nadležnih sa ovog fakluteta, koji su za razliku od ranijih godina,baš ove godine,u eri  zapošljavanja  i totalne migracije zdravstvenih radnika,namerno ili slučajno, izbegli da ponove udarnu rečenicu  „ vi ste budućnost zdravstva ove zemlje i vas čekaju mesta na klinikma, bolnicama i domovima zdravlja“. Redigovanje ove rado ponavljane rečenice, što nikome nije promaklo, bio je jedan od dodatnih razloga, da  akademci medicine  izadju sa ove skromne,ne može biti skromnije svečanosti, zabrinuti, tužni, oborenog pogleda i često ponavljanog  slogana -„idemo“! S druge strane, možda je i tako bolje, imajući u vidu onu staru dobru narodnu izreku "Obećanje,ludom radovanje!"

Kada uz sve ovo i tih desetak ohladjenih ćevapa, na prijemu koji je morao kratko da traje i brzo da se završi, izugovorena i neočekivana  „materijalna podlost“, onda je to bila svečanost  koja nije zasluživala bolji tretman. Ranijih godina, fakultet  je  nabolje  odlikaše nagradjivao i vaučerom u iznosu od  6.000 dinara, koga su oni mogli da utroše samo za kupovinu knjiga u prodavnici  na fakultetu.Ove godine je usledilo obrazloženje:“para nema,jer je  inspekcija  ovakvu vrsti finasijske transakcije, okarkterisala kao ne zakonitu radnju“!!!

 I to bi bio kraj ove priče koju svako od nas može da završi i prokomenatariše na svoj način ali, ako se odlučite za tako nešto, nemoj te ubijati nadu ovoj deci. Oni imaju pravo na nju i veruj te, dočekaće je!