NIŠKA KUĆA ZDRAVLJA

Od dana kada je  otvoren novi Klinički centar u Nišu,računa se  da je započela nova era i novo  doba na jugu Srbije. Isto onako, kako se u istoriji gleda na doba pre i  posle Hrista!  Ako i u tom milenijumskom rasponu civilizacija traži tragove i razlike u svom uspeću i posrtanju ,dva miliona stanovnika  načičkanih oko  prestonice svega što je  kroz vekove prolazilo i što će tek prolaziti, sada bez trunke skromnosti tvrdi:više ništa neće biti kao što je bilo pa  ni ona posprdna floskula „što južnije, to tužnije“!

I jeste bila uvredljiva, ali jeste, bila i istinita! Na čiji račun je išla, pred čijim vratima je  mogla da stoji kao adresa ili broj l.k. e, to je za neku drugu analizu, pa čak i uz eleboraciju poznate   ekonomske teze o „bogatom severu i bednom jugu“.

Klinički centar Niš

I baš upravo na primeru potamnjenja tog učmalog slogana i primeru  blistavog izranjanja na videlo dana velelepne Kuće zdravlja,  hoću da poručim i posvedočim o neopisivim mukama žitelja Juga i generacijama  briljantnih lekara, da se i u oklnostima koji nisu dostojni čoveku,radilo,lečilo i opstajalo. Ali i nestajalo! Da je bilo,eh,ta priča „da je bilo“, puteva, lekova,da je bilo elektronike,čudesnih mašina  i robota, više svetla i pastelnih boja u modernim i toplim sobama i da je bilo još ovoga i onoga i da sudbina i genetika nisu  morale  da umešaju svoje preste i moja majka bi živela još koju godinu.Kraj je dočekala  u polumraćnoj i hladnoj sobi  prokupačke bolnice prepunoj  starih gvozdenih kreveta dovučenih tu u neka poratna vremena  kao deo plena,humanitarne pomoći ili deo  ratne reperacije.Na Jugu pa i u Nišu, lečili su se ljudi u zgradama koje su se zvale „bolnicama“  u uslovima gde su vam šanse da preživite bile jednake kao i da umrete.

Kada vam se dogodi da gledate otvaranje nečeg o čemu ste čitali ili na  filmovima gledali,ništa vam drugo ne preostaje nego da se štipnete za butinu i sebe upitate „sanjam li ja ovo“! Da promenite mesto i samo za trenutak pogled okrente u prošlost.

Da nije bilo njih,znate vi na koga ja mislim,kako bi danas izgledala prestonica Juga ? Da,da, da nije bilo njih, danas bi tranvajska pruga do Niške Banje bila Holivudska atrakcija.U Sofiju bi se  išlo na kafu a iz Sofije na ručak kod „Kalču“,do Soluna na svežu ribu i hobotnice,na buzuki i opojne melodije velikog Mikija Teodorakisa,a Beograd,Niš,Novi Sad i Kragujevac, davno bi imali ovakve Kliničke centre a ne da se na njih čeka  vekovima.

Vremena su se promenila,u Srbiji se ponovo gradi i napreduje.Lažu oni koji koji tvrde suprotno.Čuvaj te se njih,to oni rade zbog sebe i svojih džepova.

Ovo sam sanjao i dosanjao!

Oporavlja se i „Reala sa Nišavu“.Uskoro će ponovo u Evropu „da gi puni mreže“ i čini smešnim.Sa tri strane,svakog dana,svakog časa,u prestonicu  će stizati  i odatle odlaziti, putnici namernici u svojim drumskim krstaricama. Obistinilo se oni što se vekovovima sanjalo.Balkan postaje  atrakcija a Niš njegova  južna prestonica, nezaobilazna stanica, krevet i kafana za umornog i ogladnelog  a Kuća zdravlja, spas i nada. To je ta Srbija ili kako reče jedan od uglednih niških  lekara i profesora „ ovo sam sanja  ceo svoj život“.

I mi sa Vama,doktore!