Ko će vladati Beogradom od narednog proleća, tema
je kojom se uoči nastupajućih novogodišnjih i Božićnjih praznika bavi jedna dobra polovina žitelja prestonice.
Dueli, i to veoma žestoki, već danima se odvijaju na brojnim društvenim mrežama
ali i na medijima sa nacionalnim preznakom. Na jednoj strani su
O2, N1, Danas, Kurir a na drugoj, svi ostali osim na momente neutralnog i jako
pristrasnog RTS. Polarizacija izmedju zaraćenih strana je više nego očigledna i
ona će, ako ovako nastavi, kulminirati krajem januara pa do poslednje nedelje u
martu ili prve u aprilu kada će se izbori održati.
Za razliku od ranijih izbora za vodeće pozicije u
glavnom gradu, ovom prilikom treba očekivati otvorene i žestoke obračune koji ne
bi valjalo da se u svoj svojoj žestini presele sa društvenih mreža i podeljenih
medija, na ulice, u mesne zajednice, sportske priredbe, najobičnije gužve u gradskom
saobraćaju i sitne male čarke na ulicama i parkovima.
Svi oni koji se deklarišu kao opozicije ne biraju
načine i uvrede koje će reći na račun
vladajuće stranke a pogotovo na račun Aleksandra Vučića i aktuelnog
gradonačelnika Siniše Malog. Oni a i njihovi simpatizeri, posprdno nazvani
„sendvičari“, okrivljuju se za sva vidjena i nevidjena „zlodela“ kojima u
dosadašnjoj istoriji Srbija nije bila izložena. Ništa im se ne priznaje, ni da
su radili ni da su uradili.Nema autoputeva, nema mostova, nema Kliničkog centra
u Nišu, ni Beograda na vodi. Fontana na
Slaviji je „ruglo“ grada a
hiljade dizalica i hiljade gradilišta su fatamorgana korumpirane vlasti. Standard se nije pomerio
ni za pedalj a gladnih i siromašnih je sve više i više. Beograd, kao prestonica
Srbije, je u totalnom kolapsu i raspadanju. Infrastruktura mu ne funkcioniše, saobraćaj
je katastrofalan, ulice pune rupa a novogodišnje ukrašavanje je očito pokriće za kradje i pravo je ruglo
grada. Kao kec iz rukava, pala im je i priča o ugovorenoj ceni od 86.000 EU za novogodišnju jelku postavljenu u Knez Mihajlovoj ulici kao
tipičan primer organizovane kradje i otvorenog kriminala. Dokazivanje gradskih
čelnika da je reč o tržišnoj ceni koja
je mnogo, mnogo veća u brojnim svetskim metropolama, ne tiče se ovih lovaca na
senzacije i ne pada im napamet da ustuknu sa idejom da je sve kradja i
kriminal. U svojoj ludosti i patološkoj mržnji prema SNS, otišli su toliko
daleko da su odmah po završetku izvlačenja sedmice na lotou i dobitka od
4,6 miliona EU, „objavili“ brojne
komentare u kojima tvrde da samo lud čovek i „sendvičar“ će poverovati da javno izvlačenje na TV nije montirano i
namešteno. Na nož je dočekan i Vučićev intervju „Blumbergu“ u kome on saopštava
da se posle isteka predsedničkog mandata 2023.godine, neće kandidovati za novi
mandat niti za mesto predsednika Vlade, potkrepljujući sve to sa
99 posto sigurnosti. Ova izjava bila je dovoljna da ta ista grupa ljudi
lansira novu priču i novu sumnju. Evo
dokaza, kažu oni, da se AV sprema za bežanje umesto za mileinijumsko ležanje na nekom tvrdom krevetu vlažne i memljive ćelije nekog od najgorih
kazamata na svetu. I da ne nabrajam više, ne znam ni sam kako da ih nazovem, sve
ove izmišljotine i potpune ogavnosti koje zdrav razum ne može da dovede u
nikakvu vezu sa razmišljanjima ljudi koji
se bave ili imaju nameru da se bave
politikom.
 |
| Atraktivni vijadukt u Grdeličkoj klisuri |
Ovo nije politika ovo je tipičan verbalni linč
neistomišljenika.To potkrepljujem i činjenicom da u ovom projektu za nečije
pare i nečiji račun, učestvuje prilično uvežbana "armada" spremna na sve samo da bi se ponovo dočepala vlasti, para i
privilegija. Njih budućnost Srbije ni malo ne zanima. Agresija je njihovo
oružje i uverenje da drugo strana iz straha ili nekih drugih razloga, neće
smeti ni u ludilu da im izadje na bilo
kakav verbalni megdan.I to je ono što me najviše brine pogotovo što sam u
prilici da svakodnevno srećem te male
obične ljude koji su počeli da kipte od
bese izgovarajući mnogo opasnih reči i rečenica koje ne slute na
dobro.
Bolje tribine za proveru svih ovih stavova od Sv.Nikole nije bilo, bože
oprosti mi ali to je istina, inače, najveće srpske slave koju pola nas slavi a druga
polovina ide u goste. Sve je praštalo od politikanstva, od užasnih dobro osmišljenih rečenica koje su bile toliko teške i opterećene mržnjom da se većina
nas zblažnjavala moleći domaćina da tekve neukusne komentare,
kojima nije mesto za slavskom trpezom, odmah prekine. Umesto da raspoloženje
raste da se misli okreću ka pametnim i domaćinskim razgovorima, “slavska
tribina” bila je još jedna prilika za otvoreno sučeljavanje onih koji za
gubljenje nekih svojih privilegovanih
statusa, mogućnosti da malo rade a lepo žive, zimi na Alpima a leti na
Maldivima, isključivo vide u ljudima koji vode Beograd, podržavaju Vučića i koji
moraju da odu sa vlasti da bi smo u „pet do 12“ spasili ovaj grad od zla i
potpunog uništenja, tvrdi niko drugi, nego
Srbijanka Turlaić, istaknuti demokrata, profersor Univerziteta u penziji
i otovoreni mrzitelj Vučiča i svih njegovih pulena. Naravno uz obilje izrečenih
komplimenata na račun Dragana Džilasa
koga ona podržava i preporučuje kao spas za Beograd.
Od teške
politike sve ključa u Beogradu.Niko nikoga ne uvažava i ne verujem da će se
nešto u stavovima opozicije promeniti ni prvog radnog dana ove nedelje kada već
imamo pred očima rezultate lokalnih izbora održanih juče u Pećincima, Kostolcu, Negotinu, Mionici. Svuda
je nadmoćno pobedio Vučićev SNS i jasno stavio do znanja da se njihova pozicija
u Srbiji nije ni za procenat pogoršala. Naprotiv, ojačala je i time pokazala
da narod ne možeš lako prevariti! To naravno neće ohladiti glave agresivne i
arognatne prestoničke opozicije koja će i u ovom porazu videti Vučićevu slabost
a ne njegovu snagu identično onim apsurdnim mišljenjima koja su lansirana u
javnosti posle katastrofalnih poraza Jankovića i Jeremića na nedavno održanim
predseničkim izborima. Njih je Vučić nadglasao sa više od 50 posto što nije
umanjilo njihove ambicije da već na ovim gradskim izborima traže priliku za
svoj povratak, bilo lično, ili preko
svog predstavnika, bivšeg kontraverznog
gradonačelnika Džilasa a možda i Šapića, koji za sobom imaju brojne neuspehe, promašene projekte i ogroman
dug ostavljen gradjanima Beograda u nasledje.
Komentarišući sve ove beogradske prilike i neprilike uoči
prestojećoh izbora za prvog čoveka prestonice, ostaje mi da se ovoreno upitam:
koliko jedna i druga strana ouzbiljno računaju na nas glasače koji nisu vezani
ni za opoziciju a ni za poziciju? Većina nas trudi se, da još uvek govori sa
pozicije zdravog razuma, punim ustima i širom otovrenih očiju. Nikakva
agresivnost ali ni laži uz lakiranje stvarnosti ne mogu nam narediti da radimo
i mislimo kako to razmišlja AV ili njegov oponent Džilas. Beograd je gospodo, trenutno
jedan od najlepših gradova u ovom delu
Evrope. Sve puca od „lipote“ a biseri kakva je Fontana na Slaviji, Beograd na
vodi, Muzej savremen umetnosti to su hramovi kao što je hram Svetoga Save na
Vračaru. Mnogo se gradi i mnogo ulepšava i to neće reći samo zlobni čovek koji će na svu lepotu tržnog
centra u "Rajićevoj" sručiti gomilu svojih gadosti umesto razumnih ljudskih
pohvala. A o onome što se dešava i gradi po Srbiji dovoljno je kao glavnu reč i
sinonim svega najboljeg reći: Klinički centar Niš! Ovde prestaju sve nerazumne
i glupe rasprave o tome šta je bila a šta je sada Srbija.To je Srbija
budućnosti a ona će zasijati sjajem
zvezde Danice kada isti klinički centri budu završeni u Beogradu, Novom
Sadu i Kragujevcu. Kada bude otvorena zgrada Narodnog muzeja i završeni svi autoputevi koji vode ka jugu, istoku i zapadau zemlje. Kada svojim malim kolima, još
letos, na putu prema Grčkoj mirno projezdite najlepšom deonicom autoputa pitajući
se u čudu: da li tu negde beše ona opasna Grdelička klisura? Ili,a gde se dede
ona krivudava i tesna putanja kroz Sićevačke gudure gde je nestalo
mnogo nedužnih života.
Meni lično imponuje politika koju vodi Aleksandar
Vučić. Nikada u svojoj istoriji položaj
Srbije u svetu nije bio bolji nego u
danas, govorim o Srbiji a ne Jugoslaviji. On to odlično radi ili kako se
kaže, dobro pliva u burnim medjunarodnim vodama. Uvažava ga Kina, Rusija, Nemačka
a nije rezervisana ni Amerika. U zemlji se iz dana u dan menja situacija. Gradi se i domaćinski
odnosi prema zajedničkoj kasi a ni kadrovska politika nije toliko loša. Njegova
je odluka da predsednik Vlade bude Ana Brnabić, koja je od jednog dela javnosti
dočekana na nož, a samo par meseci je bilo dovoljno da se javno pokaže koliko
je to dobar potez i koliko ona kao čovek svakome od nas imponuje.
Što je ta vladajuća linija jačala, opozicija se delila i
svojom neslogom naprosto
nestajala sa političke scene. Njih je svaki Vučićev uspeh demotivisao umesto da
ih je grupisao i jačao. Dobra i zdrava opozicija svakom lojalnom i poštenom
gradjaninu imponuje i ona je uvek tu na rezervnoj poziciji spremna da uskoči i
u život ovog naroda unese nešto novo i
bolje. Počev od novih svežih ljudi i novih progresivnijih ideja koje, ako su
dobre i korisne, ne mogu a da ne budu podržane.To je realni put neke nove i demokratske Srbije ali, složiće
te se, to nije program i put kojim bi nas poveo čovek bez ugleda i autoriteta
sa toliko mana i felera poznat kao Dragan Džilas. I svi oni pored njega koji su
ćutali u vreme najveće pljačkaške
privatizacije u kojoj je sve što je moglo da se pokrade pokradeno iz koje su
kao veliki pobednici i uspešni biznismeni izašli lopovi i kriminalci i nastrani
ljudi spremni da radi svojih interesa nemilosrdno gaze napaćeni Srpski narod. Današnji kritičari su ćutali i
sve to nemo posmatrali a sada bi hteli ponovo na vlast jer veruju da ovaj lakoverni
narod sve brzo prašta i zaboravlja. Ipak,
narod je izabrao drugi put a to će se videti i na izborima u Beogradu.
Нема коментара:
Постави коментар