KAKO SE VLAST ZLOUPOTREBLJAVA?

Još  jednom, iz mog rodnog grada, pred lice javnosti Srbije, bljesnula je neverovatno ružna priča. Direktorka Doma zdravlja, Uranija Petrović, je po svom ličnom priznanju, u sanitetsko vozilo koje se prazno vraćalo iz Beograda  prevezla ,kako ona kaže,“dve manje daske“. Slušao sam tu izjavu koja je izgovorena sa lakoćom i manirima čoveka, u ovom slučaju  direktora, koji ni jednog trenutka u ovom činu ne vidi da je bilo šta loše i štetno uradila za svoj Dom zdravlja na čijem čelu se nalazi puna dva mandata a evo,odlukom gradskih moćnika, otvorila je i svoj treći mandat.

I odmah da razjasnim, nije problem u te „dve manje daske“. Problem je, u smelosti da bez trunke griže savesti uradite gest za koga ne očekujete kritiku već aplauze, divljenje i naravno, podršku za "velika" menadžerska dostignuća. I potpuno otvorenu direktorsku karijeru,ne tri mandata, već onoliko koliko to njoj odgovara a možda čak i dotle dokle  ne budu učvršćene sve nepotističke linije i bočne podrške koje  u Srbiji još uvek funkcionišu po burazerskom princiou „koliko ti meni,toliko ja tebi“.

Zakon u ovom slučaju nije važan, pogotovo oni delovi koji jasno objašnjavaju, zašto se ta vozila zovu vozila Hitne pomoći,čemu služe, zašto su opremljena veoma modernom i skupom zdravstvenom tehnikom koja je u funkciji  bolesnika i njegove iskonske želje da što hitnije stigne do bolnice, kliničkog centra, operacione sale, angio sale,  sa ciljem da preživi. 
Ta vozila ne mogu po nečijoj volji da menjaju namenu ni na putu do bolnice ni u povratku. Bez obzira da li se vraćaju sa ili bez bolesnika.Vozač jednostavno ima radnu i ljudsku obavezu da vozilo najbržim i najkraćim putem bezbedno vrati u „matičnu luku“ i ako potrebe nalažu odmah krene na put. Ovo vozilo je, a to dobro znaju svi koji su u funkciji hitnog zbrinjavanja ugroženih pacijenata, dom zdravlja, ambulanta pa čak i bolnica na točkovima u slučaju saobraćajnih nesreća zatečenih na putu, elementarnih nepogoda ili iznenadnih ratnih operacija. Pa kome onda pada napamet da pomisli a nekamoli to i uradi, da promeni namenu ovog vozila i da nalog poslušnom vozaču da neprofesionalno i neodgovrno upravlja  sanitetom po želji i nahodjenju bahate direktorke.

Četvrtak:glavna ulica

Park

Zgrada opštine Kuršumlija

Ova drskost, ja ne umem da nadjem drugi izraz, ne sumnjiv je dokaz da su svi moralni i etički principu u raspolaganju imovovinom, ovog često doniranog Doma zdravlja, ko zna kada i iz kojih razloga pogaženi. Ako je jednom prošlo bez kritike i sankcija, očito, da je moglo da prodje i naredni, drugi, treći put.

Grad bruju i ovom i mnogim drugim dogadjaima ali isključivo izmedju četiri zida i u razgovorima sa ljudima od  poverenja. Retko ko se usudjuje da se pojavi na televiziji,osim dr.Tomislava Arsenijevića,  koji  bez malo celu deceniju ukazuje na probleme u radu direktorke Petrović. Ostali ćute ili uslovljavaju skriveno pojavljivanje sa promenom glasa i bez slikanja lica. Svi oni tvrde: bojimo se za sebe, svoju porodicu i  to parče hleba koje zaradjujemom radeći za mizerne plate.

Strah vlada Kuršumlijom! Ja sam o tome već pisao i  na taj teks stiglo je čak 5 hiljada lajkova što očito ni malo nije uzbudilo Radovana Raičevića, vlasnika Prolom,Lukovske  a uskoro i Kuršumlijske Banje, da se mane tog ćoravog posla i ostavi ljude da žive. Da nikome ne preti i da prestane da vodi kadrovsku politiku na štetu grada. Da na rukovodeća mesta  ne postavlja poslušnike koji apsolutno ne smeju da pomisle  da povuku ni jedan potez bez njegove saglasnosti osim ako se ne zaigraju,kao direktorka Petrović, sigurna, da će je i ovoga puta odbraniti ljudi koji stoje iza njenih ledja. 
Raičević, barem narod tako glasno priča, spada u red moćnih i bogatih poslovnih ljudi pa otuda njemu nije ni malo teško da menja političke opcije i da po običaju prilazi onima koji su na vlasti. On je sada prvi  čovek SNS u kuršumlijskoj opštini i uporedo sa  razvojem svog ličnog  biznisa na osnovama ogromnih prirodnih resursa, sprovodi i programska načela partije na vlasti.Ja sam apolitičan i ne pripadam ni jednoj političkoj opciji ali onoliko koliko znam šta se i kako radi u SNS, tvrdim, da ovakva politika koja se vodi u gradu na Toplici, nije politika Aleksandra Vučića.

Ovo što radi Raičević je njegova lična politika ali loša politika i ona vuče tragove iz vremana kada je gradom na identični način vlado izvesni partijski činovnik po imenu Vidosav Milićević Korčagin.Tada u njegovo vreme, niste mogli da nadjete posao ni u trafici ako on ne da saglasnost. Bilo je normalno da se neposlušni predsednik Lović na silu protera iz grada uz opasne  pretnje a svi oni koji su smatrani za  naslednike četničke ideologije uz pominjanje Koste  Pećanca, Draže i Kralja, mogli su da se pakuju i odmah napuste grad.Taj proces migracije, traje do dana današnjeg.

U vladavini Raičevića u odnosu na Korčagina, ništa se nije promenilo. Naprotiv,pogoršalo se. Pokrenuti talas migracije traje svom svojom žestinom. Učenika  u školama je sve manje, rodjenih takodje a poslužiću se za kraj ovog teksta i jednom rečenicom koju mi je izgovorio ugledni gradjanin ove varoši.

Po običaju, prvo što vam pada u oči kada dodjete  u čaršiju su mnogobrojne  umrlice okačene na  na stablima lipa i platana, zidovima u centru grada, izlogu opustelog "Borova" i svakom drugom slobodnom mestu. Gledam i čitam a on mi prilazi i tiho šapuće:“ovde nećeš naći obaveštenja za svadbe,venčanja i radjanja...osim umrlica, drugih obaveštenja nema!“Reče i ode.

Ili još crnje.Vredni i aktuelni gradski hroničar Mile Koprivica, koji svojom kamerom beleži ama baš sve, objavio je  pre neki dan poznatu i omiljenu  reportažu četvrtkom, pijačnim danom.Na desetine slika, a tri sam objavio uz ovu "Žaoku", ne vidi se  ni jedno živo biće pa naravno ni čovek. Na moj komentar „Mile,gde se dede narod, odgovorio je: “ Ovde će se dolaziti samo za zadušnice”! a na to se nadovezala Slavica Dragićević svojim komentarom:” I to je pod znakom pitanja”!

Ja toliko. Pokušaću da zaspim ako mi san na oči nadodje! U svakom slučaju,vama laka noć uz uverenje, da će kola Hitne  pomoći noćas mirovati