KOSOVSKA DRAMA

Nema trećeg čina srpske drame na Kosovu. Još uvek smo u drugom. Zapleta koliko hoćete, neizvesnosti na pretek!

Kao stoletna bujica sve je izašlo na videlo, na dan ubistva Olivera Ivanovića, na dan sahrane a zbog jakog političkog ciklona, nove padavine doneće i nove nesreće. O tome koliko je sve tragično i trulo, unutar samog Srpskog korpusa, govori ko stigne i šta mu padne napamet.

Od živih aktera iz vremna Slobodana Miloševića, kada je sve započelo, govorio je na N1 Moma Trajković, koji za današnju neslogu Srba i politički haos, bez zadrške, okrivljuje jednopartijsku politiku Beograda koji je preko "Srpske veze" na vlast dovela nekopetentne i nesposobne ljude zanemarujući brojna imena sa liste univezitetskih profesora i prekaljenih političara gde svrstava i sebe.

“O Kosovu govore svi, osim nas koji živimo u Pokrajini. Ubistvo Olivera Ivanovića, ako se ne reši i jasno obelodani naredbodavac, i to za koji dan, uplašenom Srpskom življu ne preostaje ništa drugo nego da se seli”.

 Politika Beograda, čitaj Vučića, je po njegovom  mišljenju, remeteća i ona je doživela krah.Ta filozofija vlast, vlast, vlast, po svaku cenu u odnosu na filozofiju Albanaca teritorija, teritorija, teritorija, rezultirala je lošom pozicijom Srba u odnosu na poziciju Albanaca.

Sahrana Olivera Ivanovića

“Zajednica srpskih opština neće usrećiti Srbe na Kosovu a do nje i neće doći budući da se mi pozivamo na dogovor u Briselu a Albanci insistiraju da se osnivanje Zajednice rešava kroz odredbe aktuelnog Ustava”.

I, bilo je još podsećanja na minula vremena kada su Trajković i ostali iz  te generacije bili alfa i omega srpskog političkog korpusa koji je prolazio kroz pakao nestajanja, iseljavanja, umiranja, paljenja i uništavanja srpskih svetinja. Ono što je šokantno za sve nas, koji, priznajem, daleko manje poznajemo saituaciju na Kosovu od onih koji dole žive, to je neverovatna  količina nesloge, netrpeljivosti pa i mržnje izmedju onih koji misle da su nekada nešto značili i ovih mladjih koji su ubedjeni da ključ srpske drame sigurno drže u svojim rukama.

Ovo je vreme otvorenog nasrtanja jednih na druge pa je prirodno što se sadašnja vlast brani, od kako oni kažu, netačnih i neosnovanih optužbi pogotovo kačenje oko vrata etikete izdaica i prodanih duša i to od onih ljudi koji nikako ne  smeju da zaborave kakav su lični i grupni doprinos dali u defakto, gubljenju Kosova kao svete Srpke teritorije. Naravno, Albanci ćute i tamo gde je usporilo, nastoje da te podele pojačaju a po mogućnosti dovedu ih do onog najgoreg. Oni žele da gospodare teritorijom celog Kosova, da preostale Srbe uvere da je vlast  njihova i da su na snazi njihovi zakoni.To podržavaju svi njihovi mentori a pre svih Amerika koja ne odustaje od jačanja velike vojne baze “Bonsil” i kontrolisanje svih energetskih izvora na ovim prostorima. Ne treba zanemarivati ni ogomne prihode koji se slivaju u džepove narko mafije gde svoje uhleblje  lako naleze pored šiptara i Srbi koji su davno ostavili svoju dušu na oltar beščašća.

Ono što se Vučiću spočitava a i njegovim ljudima koji rade za interese SNS, to je uterivanje straha medju 30 hiljada onih koji se nalaze na platnom spisku Republike Srbije, da bi, ukoliko pokažu bilo kakav vid neposlušnosti, mogli da ostanu bez prihoda a to znači i bez hleba. Meni lično ovo zvuči veoma  tupavo ali ako je kojim slučajem i pola  tačno, onda sve to ukazuje da to nije normalna politika  a  da  bi  se održavala to mogu da čine samo ljudi sa dosijeima klasičnih mafijaša a ne sa dosijeima uglednih nacionalih političara sposobnih da na kraju ove drame ipak, uzdignute glave sa ostalim Srbima nastave da žive na Kosovu.

Pregovori se moraju nastaviti ali u ovakvoj atmosveri podvojenosti, teže će se dolaziti do onih ciljeva koji idu  u korist Srba. Naravno, da će to Albanci koristiti da situaciju komplikuju i dovode je do potpunog usijanja kao što se to dogodilo onoga časa kada je u etar otišla vest o ubistvu Olivera Ivanovića.