DODJOŠE NJEGOVIH PET MINUTA!

Osim Srbije,ne postoji više ni jedna zemlja na na svetu, koja bi tolerisala a veoma često i nagradjivala, Sulejmana Ugljanina! Pa taj čovek, baš upravo, zbog takve bezgranične tolerancije, ne zna da stane ili makar za nijansu ublaži te strašne i zlokobne misli izgovorene sa toliko pakosti i mržnje prema nama Srbima!

Danas, u jeku njegovog slavljeničkog  pira po ulicama Novog Pazara, on, pred stotinak svojih pristalica, izgovara ne podnošljivu mržnju, ponavljajući čak nekoliko puta, “da je Srbija fašistička zemlja koju treba uništiti"!!!                            

Sve po onome kako je govorio Alija Izedbegović !

I umesto, da mu svaki normalan čovek ove zemlje, bez obzira na rasnu i versku a po gotovo,  političku pripadnost, doskoči snažnim i odvažnim ljudskim odgovorom, neki mediji i neki jadni  novinarčići, nemo ćute konstatujući da je dogadjaj bio i da je proslavljajući svoju pobedu, svog bošnjačkog nacionalnog veća, taj nesretni čovek, ta beda od čoveka, isijavao od sreće što mu se pružila prilika da još jednom pozove svoje istomišljenike  u "sveti rat" protiv nas Srba. Ne u večni mir, prijateljstvo i odanost, nego u rat! A šta drugo asocira fašizam  nego krvavi rat!

U rat protiv nedužnih, poštenih i časnih ljudi, koji su u ovoj multietničkoj i multinacionalnoj zajednici kakva je naša Srbija, sa posebnim poštovanjem i pijetetom gledali na Novi Pazar, radovali se njegovim uspesima, oblačili se po modi koja je dolazila iz lokalnih šivara, voleli i poštovali  sve njegove žitelje bilo gde da su živeli,u nekoj zabiti Sandžaka ili usred Balkana, na Kalemegdanu, Knez Mihalovoj u ulici Lipa, Kestena i čarobne Magnolije. Pa kako ću, recite mi, ja sada tim ulicama?

Šta ću sa sobom , kada ujutru sretnem mog starog komšiju Rasima i ženu mu Fatu? Gde ću sa pogledom? U njega u njegovo lice ili sav ponižen i postidjen poguren, ojadjen i sa pogledom prikovanim za crnu zemlju, da prodjem pored njih i da molim za oproštaj ! Ja Srbin, Zoran Pavlović, rodjen u Toplici, čiji su preci vojevali za ovu zemlju, braneći svaki pedalj slobode i svaki milimetar svoga praga a svoje kosti ostavili da u miru počivaju u hladu hilendarskih čempresa zasadjenih njima u čas na večnom Zejtinliku. Ja, nisam fašista.Nikog ne mrzim.Nemam namere da ratujem i moja noga neće kročiti na vašu zemlju,  u vašu kuću. Ja ne ubijam.Ja poštujem i volim ali neću, više nikada neću, da trpim i podnosim takvu gamad i takve uljeze kakava je taj odvratni Sulejman Ugljanin.

Sa izbora u Pazaru

Nas niko nikada nije nazvao fašistima pa čak i oni u čijim srcima je iznikao taj nastrašniji društveni poredak koji je u smrt odneo preko 50 miliona nedužnih ljudi. Niko, osim Sulejmana Ugljanina, ministra bez porfelja sa pruženom rukom da uzima i otima, spreman da ubija jer on je sada snaga, savest i vlast Bošnjačkog naroda. Kliču mu mladići, vredjaju Srbiju, njenog predsednika, vredjaju svakog Srbina! Zovu u rat u pakao a leba se nisu najeli, devojaka naljubili, svet nisu videli a hteli bi u džihad ! Pa gde ćeš ruljo? Pa gde ćeš bedo?

On, ta beda od čoveka, veliča sebe a užasno vredja nas Srbe samo zato što veruje da je na izborima za Bošnjačko nacionalno veće, ostvario “epohalnu” pobedu koja će ga odvesti u istoriju! Pa ko je drugi , na tim izborima, osim neko od vas muslimana, mogao da pobedi nego vi, koji se klanjte i molite Alaha da živite u miru i blagostanju a mi Srbi u bedi, u krvi i smrti. Pa zar mislite da mi zaista imamo interesa da na ovim etničkim izborima u ima vas, pobedi nekog drugu nego vi.Ma koga je briga da li je to Suljo, Mujo, Meho. Pa to je vaša stvar, a ne naša! Ali sve vam to ne daje za pravo da u prvom slavljeničkom i pobedničkom govoru odvalite tolike uvrede na račun nas Srba verujući da vi možete sve a mi baš ništa. E pa neće moći tako Sulejmane. Neće !