MRŽNJA SE NE STIŠAVA!

Da li nekoga u Bosni u opšte zanima šta osam miliona Srba misli o njihovoj kampanji da srpski narod proglase genocidnim!!! Tu priču godinama intenziviraju u vreme obeležavanja tragedije u Potočarima upkos činjenici da je Medjunarodni sud rekao da nema ni jednog- jedinog elemenat da se Srbija proglasi genocidnom nacijom.To isto rekli su i poznati istoričari koji se decenijama bore protiv holohausta.

 "Strašno je Srebrenicu porediti sa holokaustom,kaže jedan od napoznatijih svetskih lovaca na naciste Efraim Zurof,direktor centra "Simon Vizantel" iz Izraela i dodaje, da je apsurdno porediti holokaust u Ruandi i  zločine u Srebrnici.Voleo bih da su nacisti sklonili jevrejske žene i decu pre svakog krvavog pohoda,umesto što su ih ubili,ali to se nije desilo...Pre svega, ni u Ruandi ni Srebrnici nisu bila masovna ubijanja kakva su počinjena u holokaustu.Ono što se tamo desilo,nije definicija genocida.Mislim da je odluka da se to nazove genocidom doneta iz političkih razloga." 

I pored toga...

Želja pojedinih krugova u Sarajevu je da tako teška anatema padne na Srbe koji su po njima jedini krivci za sve strahote nastale u ludilu jednog užasnog gradjanskog rata za koga se znalo da će imati strašne posledice. Bolno je sve to, gospodo Bošnjaci, što se čuje i čemu se teži ! Potočari nisu i ne mogu biti tragedija sa kojom se manipuliše i trguje.Zlikovce za ova zlodela treba tražiti na jednoj i dugoj strani. Zna se ko je to činio i zašto je to činio, kao i što se zna da zbog pojedinaca ne može jedan celi narod da bude proglašen krivim i da mu se oko vrata okači takva optužba koja vekovima ostaje kao strašno obeležje. 

Ceo svet vidi da је vasceli bošnjači narod, u cilju ostvarivanja ove ideje, pokrenuo neverovatnu marketinšku kampanju koju podupiru stotinama svakojakih tvrdnji da smo mi Srbi zločinci i da nam ništa drugo ne prostaje nego da  priznamo da smo u tom gradjanskom ratu učinili nevidjena nedela. Toliko velika, da svi zločini iz Drugog svetskog rata,ubistva počinjeni nad jevrejima, srbima i drugim narodima, nisi ništa za ono što se dogodilo u Srebrnici. Ali da ne merimo težinu jednih I drugih.Jer,zločin je zločin!

Sve nas to duboko boli i vredja.Morate znati da ni jedan pripadnik srpskog naroda ni u jednom ratu nije činio zlodela nad drugima koliko su svi drugi činili nad nama! Pokušaj da krenemo sa mrtve tačke i da ravnopravno razgovaramo o svim žrtvama ovog rata i zločinima koje su činili pojedinci, propao je sa pokušajem linča i pokušajem direktnog ubistva Aleksandra Vučića, predsednika Srbije.O tome se godinama ćuti.Ćute organizatori i počinioci a od Srbije se traži pokajanje prožeto poniženjem.

O ovome se u Bosni još ćuti!

Od tada, malo se o ratu u Bosni priča i to za stolom gde bi trebali da  sede prestavnici sva tri naroda. Mada se dobro zna, da nema tog stola koji bi tu priču izdržao a da ne pukne! Pričaju samo predstavnici Bošnjaka potpuno sinhronizovano, horski, becajući iz godine u godinu sve crnje i sve teže optužbe po nama Srbima. Mržnja se ne stišava! Naprotiv, sve je veća i veča! Najcrnje uvrede teku brže od  nabujalih bosanskih  reka i potoka.I uvek, kada druga - Srpska strana, otvori priču o nezapamćenim zločinima u selima duž Drine i Romanije gde je bilo 3.500  zaklanih Srba i gde je 800 dece ostalo bez roditelja,nastaju šumovi na vezama. I tada ,sve što može da govori krene da pljuje i proklinje naše seme i naše korene.

Ne može se to više izdržati a da negde ta emotivna  brana ne popusti.
Bol je velika ali svako ko misli da i u našim dušama ona nije takva velika, nepodnošljiva i grozna, grdno se vara. Ne možemo se prizvati pameću a da nam mržnja šiklja sa svih strana. Ne možemo! Jer ovaj rat nije počeo sam od sebe a laž je da oni koji su ga započeli nisu do tančina znali šta znači i kuda nesreća vodi kada se medju ljudima drugih vera a iste krvi zametne mržnja i nepodnošljivost. Znali su zlikovci to dobro ali im je bila preča svoja priča, svoje laži i svoja beda sa kojom će kad tad pred Svevišnjim morati da polože račune

Ovako više ne ide gospodo Bošnjaci.Ne možete više tući po nama jer su narasli novi ljudi koji iz ove nesreće izvlače samo jednu- jedinu pouku:nikada više,nikada da kap krvi ne potekne Bosnom.

Stišaj te malo politiku mržnje.Proteraj te one koji na tome profitiraju i videćete da je lakše živeti i sa nepodnošljivim bolom za “očima” koje je vihor rata odne ko zna kud.Ali nikada ne zaboravite da i naše duše pate,da se i nama srce cepa ali da valja uprkos svemu mladima obezbediti bolju budućnost od ove užasne prošlosti koju smo svi mi iskusili na svojim ledjima.Prokleta bila…