Od svoje treće pa do šeste godine, živo sam u Kuršumlijskoj Banji. Bile su to rane pedesete godine kada je moj otac službovao ovde na mestu Upravnika, tada, kažu ljudi, jedne od najposećenijih banja u Srbiji.
Tri objekta sa zvučnim predznakom "vile" i to "Jugoslavija","Kosovo" i "Milica" bile su tokom cele godine,ili tačnije,od ranog proleća pa do pozne jeseni, ispunjene do poslednjeg mesta. Na usluzi su bile i skomno uredjene sobe u okolnim privatnijm kućama gde se guralo po desetak gostiju. A kada bi prigustilo, na brzinu su učionice osnovne škole pretvarane u spavaonice sa po dvadesetak kreveta.
Gosti koji su bili na pansionu, hranili su se u hotelu "Prepolac" sa menijem na kome su bila klasična domaća jela.Tanka supa, gulaš, kupus salata, lenja pita. Uveče za večeru slično nešto s tim što su konobari ubrzavali gosto da što pre napuste objekat jer uskoro počinje svirka jednog-jedinog harmonikaša, rodjenog u Alaksandrovcu u poznatoj muzičkoj porodici Rilak. Dobro se sećam ovog šarmantnog čoveka po imenu Ivko Rilak i njegove pohabane dugmetare koju je on razvlačio do iznemoglosti svirajući i pevajući u to vreme sve domaće hitove:"Jesen stiže ja se ne oženih","Mujo kuje", "Ej, berem groždje, biram tamnjaniku" a od šlagera za igru, nezaboravnu "Ramonu" koju sam čuo tada i više nikada!
 |
| U istoriju odlazi i stari naziv ovog hotela.Umesto "Žubor" ovo elitno zdanje, zvaće se Hotel "Planinka"! |
Na sve goste tek pristigle u Banju ili putnike prolaznike koji su izašli iz autobusa "Tare" sa Cetinja, na relaciji Niš-Priština-Peć-Čakor-Andrijevica-Titograd, da predahnu, popiju kafu ili pivo i na miru pogledaju svakog gosta i s preda i pozadi, koji je doteran od glave do pete i to po poslednjoj modi, izašao na večernji korzo po sveže poprskanom makadamu da uživa u čistom planinaskom vazduhu i opojnom mirisu banjskih lipa koje su prekrivale put od hotela pa do škole.Te lipe je inače, zasadio moj otac i ja sam na njih bio posebno ponosan sve dok jednoga dana nisu pale i naterale šumare da ih iseku i pretvore u ogrevno drvo.
Taj banjski korzo, bio je pravo čudo. Sve što je došlo na lečenje ili je doneto na nosilima, posle blaženog uticaja toplih mineralnih voda, prohodalo bi, uspravilo se i prvo što bi uradili istrčali bi na korzo da svima pokažu da oni još nisu za bacanje i podcenjivanje. Bilo je tu namigivanja, dobacivanja, švaleracije i čega ne. Tu su se sklapali ali i rastavljali brakovi zbog prevara i neverstava.
Jedna od mnogobrojnih banjskih česmi sa toplom i hladnom vodom
Dva glavna mesta, za oporavak i lečenje teških bolesnika bila su "Blatno kupatilo" koje je bilo na samoj obali Banjske gde se danas nalazi novi hotel i drugo kupatilo sa imenom "Tursko" koje je imalo desetak kada oblepljenih belim keramičkim pločicama i dva malena bazen smeštena ispod ovalnih kupola, jedan za muškarce a drugi za žene. Ovo kupatilo je radilo od ranog jutra do kasne večeri. Defilovali su ljudi, žene, deca i ljubavnici koji su od spremačica zahtevali poseban tretman. Najpre dobro oprane kade i potpunu diskreciju. Ove malene okrugle bazene pamtim iz vremena kada smo dolazili sa školom na letovanje i to najčešće u danaima kada je bilo najmanje gostiju. Ludovali smo, skakali po toploj vodi koja nas je svojom vrelinom naprosto "jela". To se najbolje videlo na prstima ruku koji su bili skroz smežurani od vreline, što je inače bio upozoravajući signal da se preteralo sa boravkom u tako toploj vodi.
Dogadjalo se da tokom dugih zimskih dana i meseci, svake suboto dodjemo u banju na kupanje da se malo raskravimo i dušu ugrejemo čekajući proleće. Nije u to vreme bilo gužve u kupatilu što je bila prilika da se svi raskomotimo i sami uživamo u kadama punih tople vode. Jednom prilikom smo slučajno poneli i epitet lokalnih "voajera" koji su sticajm okolnosti bili primorani da slušaju ljubavno gugutanje dvoje mladih koji su očito redovno upražnajvali seks u toploj banjskoj vodi. Odatle bi smo pretrčali do "Prepolca" na kuvano vino sa oraščetom ili dobru grejanu rakiju. Hotel je bio topao, udoban i prikladan za duga sedenja i blebetanja jer u Banji nikada nije bio problem sa grejanjem. Iz zemlje je kuljala vrela voda koja je korišćena i za zagrevanje svih banjskih hotela, soba, kancelarija i drugih manjih vila.
Banja je trenutno u fazi rekonstrukcije. Očekuje se njeno ponovno radjanje u novom ruhu svih obnovljenih objekata, važnih za budućnost banje ali i za istoriju ovog klimatskog lečilišta koje će ponovo biti na karti najprivlačnijih u zemlji Srbiji. Hotel "Žubor"će rekonstrukcijom dobiti još jedan sprat a sve sobe terasu. "Prepolac" već prima goste, a novi sjaj dobila je i vila "Milica". Za mene je ipak najvažnije da je sačuvano Tursko kupatilo (na slici) koje je renovirano i koje će ponovo biti jedno najprivlačnijih mesta u Banji.
O Banji sam pisao u svim fazama njenog uništavanja i propadanja. Ispisao sam mnoga sećanja a prolio sam i mnogo emocija gledajući kako sa lica zemlje nestaje jedan "zlatni" rudnik banjskog turizma. Na sreću i tome je došao kraj. Radja se nova Kuršumlijska banja gde će generacije koje dolaze ispisivati uvek inspirativne banjske priče, šale i dosetke. Mi koji smo odživeli njen posleratni život i razvoj, ostaćemo u senci lipa i cvetnog parka, da mladjima prepričavamo uspomene iz vremena kada od naroda kišne kapi nisu mogle da padnu na zemlju. O korzou, o Ivku, Ljubi "Gudjuli", Brici, brojnim Vasićima, Šeri i divnim učiteljima Branku i Slavici, njihovoj ćerkici Cici. Direktoru škole Šindiću i upravniku Banje, mom pokojnom ocu, Ljubinku Pavloviću, pisaću ja lepe i istinite priče.
Danas,5.02.2023.god.objavljen je tekst sa divnom foto reportažom o novoj Kuršumlijskoj Banji koja se sprema, da sredinom meseca, širom otvori svoja vrata svim putnicima namernicima i gostima,medju kojima će biti, i veliki broj onih,sada u godinama,koji znaju šta je Banja značila za ovaj kraj.Potpuno sam siguran,da će i nove generacije u Kuršumlijskoj Banji naći puno privlačnih detalja koji su igali presudnu ulogu da svako ko dodje,oporavljen,ozaren i mnogo zdraviji nego što je bio,ode prezadovoljan iz ove Banje.Ja vas uveravam, da u Banji nema ni jednog detalja,ni jednog čoveka, koji je jači od prelepe prirode koja naprosto zrači ogromnom snagom i neodoljivom lepotom.A naročito,to je moj utisak,nigde nećete disati čistiji vazdih prepun pozitivnih jona,kao ovde u Kuršumlijskoj Banji.
Sve pophvale Raši Raičeviću,koji je često bio moja kritička meta ali nikada zbog banja i ogromnih ulaganja u preporod Lukovske,Prolom i Kuršumlijske Banje.Ono u čemu se nismo nikada slagali, odnosilo se na njegov politički angažman koji, nažalost,ništa dobro nije doneo Kuršumliji.Proces migracije i dalje se užarbano odvija i pitanje je dana,kada će Kuršumlija ostati bez svojih žitelja.Na inoviranju svih Topličkih banja, Raša Raičević,zaslužuje sve pohvale i komplimente koje mu i ja od srca darujem.
Нема коментара:
Постави коментар