DANAS JE O TOPLICI GOVORILA ISTORIJA !

Bio je ovo dan kada je moja Tolica blistala u medijima.Sve u superlativu.O kraju, ljudima, potencijalima i istorijskim činjenicama sa kojima smo bili skloni u neko vreme, radi nekih drugih političkih interesa, da se poigravamo na svoj način.

A šta smo to prikrivali,gurali pod tepih,zabranjivali istoriji da govori, čuli smo i videli ovih dana u brojnim dokumentarnim filmovima od kojih su mnogi prvi put ugledali svetlost ekrana. Dokumentarac koji je snimljen pre tačno 90 godina, kada je obeležavana desetogodišnjica Topličkogh ustanka, ostavlja vas bez daha.Taj film je čamio u nekim arhivama skriven od očiju javnosti jer je tadašnja politika odlučila da za komunističku vlast neće biti dobro da vam pred očima, i to u gro planu, bude Kosta Pećanac i ostali organizatori ovog skupa medju kojima je bilo i dosta još uvek živih učesnika.

 Film je snimljen u Pokuplju a povorka je do spomenika u parku išla od železničke stanice gde su pristizale visoke zvanice koje su prisustvovale dogadjaju.

Grad pre devedeset godina! 

Razdragani i doterani ljudi, gospoda, zanatlije, trgovci, seljaci u svecanim odorama, brojna rodbina izginulih junaka Gvozdenog puka i učesnika Toličkog ustanka. Svi na jednom mestu ostali su za navek na filmskoj traci tako dobro i verodostojno snimljeni da na trenutke imate utisak da se sve to dogadja ovih godina.

Od tada pa do danas,junacka Toplica je u Brozovo vreme prolazila kroz svoju Golgotu! Politicki šikanirana, zapostavljana, dugo je u javnosti slovila kao nerazvijena i siromašna.Struja je u sela dosla kada u njima vise nije bilo seljaka. Asvaltni pa i makadanski putevi, bili su i ostali misaona imenica a o akumulaciji "Selova" da i ne govorimo.Nevidjena bruka i sramota.

Kosta Voinović,vodja Topličkog ustanka,kada je poginuo imao je samo 26 godina!

 Decenijama je Toplica camila na marginama svih ekonomskih planova.Dok su se drugi gradili i razvijali,Toplica je stagnirala i živela pritisnuta stalnim migracionim procesima. Narod je bezao od bede, sela su umirala jedno za drugim, gradovi se praznili.Poslednja recesija,u narodu poznata kao "lopovska privatizacija", nijedan kraj nije tako surovo dokusurila i unistila kao Toplicu.Sve sto je radilo,preko noci je umrlo i nestalo.Na desetine hiljada ljudi ostalo je bez posla i hleba.Bio je to još jedan strašan udar na ovaj junački kraj.

Sto godina bilo potrebno da prodje da Srbija dodje sebi i da bez i jedne trunke neke ružne političke manipulacije hrabro stane pred lice istorije u pokloni se senima Topličkih junaka. Kaže u lice "hvala junačka Tolice" za sinove i junake koje si rodila, za heroje Gvozdenog puka za svakog seljaka i težaka koji je krenuo golim rukama na silu, znajući unapred, da će za slobodu, Kralja i casni krst, otići u istoriju.
Hvala Srbijo,što si bez ustezanja i knedle u grlu izgovarala ime heroja kakav je bilo Kosta Vojinović i ime ličnog kraljevog izaslanika, junaka sa Solunskog fronta i vodje Topličkog ustanka, četnikog vojvode Koste Pećanca. Danas to niko nije branio,danas sa bine u podnožju renoviranog spomenika, čule su se istorijske činjenice a ne falsifikati i laži.I to nikome nije zasmetalo, niko se nije stidio i pognute glave u zemlju gledao.Danas je o Toplici govorila i svedočila istorija a ne njeno ružno naličje.Tako je moralo da bude!

ZDRAV RAZUM-ŠTA TO BEŠE?

Juče je London Times objavio ovu čitulju a veruj te mi,nikakve razlike ne bi bilo u razmišljanjima da je teks objavljen u Beogradu,Nišu,Novom Sadu...Uostalom,pročitaj te pa prosudite:
Danas žalimo odlazak voljenog prijatelja Zdravog Razuma koji je bio sa nama mnoge godine. Niko ne zna tačno koliko je bio star s obzirom da je njegova krštenica davno zagubljena u birokratskoj crvenoj traci. 
On će biti zapamćen po tome što se držao dragocenih lekcija

Bežanje u zdrav razum

Znati kad se skloniti sa kiše,
Zašto ko rano rani dve sreće grabi,
Život nije uvek fer,
Možda Sam ja kriv.

Zdrav Razum je živeo po jednostavnim ekonomskim pravilima:
Ne troši više nego što zarađuješ i oprobanim strategijama
Odrasli, a ne deca, vode stvari.
Njegovo Zdravlje je počelo naglo da propada kada su uvedene dobro zamišljene, ali nedorađene, a preopterećujuće Regulative. Izveštaji o šestogodišnjem dečaku optuženom za seksualno uznemiravanje zato što je poljubio devojčicu i o Učitelju koji je otpušten jer je kaznio nevaspitanog učenika, samo su pogoršali njegovo stanje.
Zdrav Razum je izgubio tlo pod nogama kad su roditelji napali nastavnike jer rade posao koji su oni propustili da urade u disciplinovanju svoje nevaspitane dece.
Propao je još više, kada su škole morale da dobiju roditeljski pristanak da bi deci dali grabuljice za čišćenje suvog lišća sa stazica, ali nisu smeli da obaveste roditelje ako je učenica trudna i želi da abortira. Zdrav Razum je izgubio želju za životom od kako je crkva postala biznis,  kriminalci počeli da dobijaju bolji tretman od svojih žrtava a prostitutke da se  na medijima produciraju svojim klijentima.
Zdrav Razum je prebijen otkad niste mogli da se branite od provalnika u sopstvenom stanu i provalnik je mogao da vas tuži za napad. Zdrav Razum se konačno odrekao želje za životom kad je jedna žena shvatila da je kafa koja se puši vruća. Prosula je kafu u krilo i odmah dobila ogromnu nadoknadu.
Zdrav Razum će biti ispraćen do njegovih roditelja Istine i Poverenja, do njegove supruge Diskrecije, do njegove kćeri Odgovornosti i njegovog sina Logike. Iza njega ostaju njegova 4 polubrata:
Znam svoja prava,
Hoću odmah,
Neko drugi je kriv i

Ja Sam žrtva.

Pogrebu nije prisustvovalo mnogo njih jer je vrlo malo onih koji su shvatili da je otišao.
Ako ga se Ti još sećaš , prosledi ovu vest, a ako ne, pridruži se većini i ne radi ništa.

PREDSEDNIČKI KANDIDAT!

Prvi  je istrčao na teren i pozvao narod da ga sledi u pokušaju da „otetu državu“ ponovo vrati u ruke njenim jedinim  vlasnicima-narodu zemlje Srbije!

Ja sam odlučio,na vama je da i vi odlučite i time konačno uskratimo pravo da Država služi interesima jednog čoveka, kaže Saša Janković,dojučerašnji zaštitnik oštećenih i napaćenih gradjana ove zemlje. Nema šta, bombasto i veoma  jasno. U jednoj rečenici čitav predizborni projekat koji će u narednim nedaljama biti detaljnije razjašnjavan  od Horgoša pa do Preševa. 

Ako više od 50 posto Srba zaista veruje da im je neko pred očima ukrao Državu i da ona ovakva kako sada funkcioniše, nikome drugom ne služi, osim Aci Vučiću i Tomislavu Nikoliću, Janković ima razloga da sa optimizmom gleda na vreme pred njim. Dok se tako nešto ne dogodi i dok sadašnji vlastodršci ne odu ili ne budu proterani sa vlasti, sučeljavanje sa stvarnošću Jankovića i njegovih zaštitnika iz žute kolacije, biće neminovno. A današnja  slika, možda će je neko nazvati iskrivljenom a neko potpuno realnom, ukazuje na surovu realnost. Dojučerašnji zaštinik a sada pretendent na na mekanu predsedničku fotelju u palati na Andrićevom vencu br.1, ima podršku tek nešto više od 8 posto biračkog tela, čak 4 posto manje od direktnog konkurenta Vuka Jeremića, koji već danima obilazi Srbiju u pratnji svoje supruge, nekadašnje prve spikerke RTS i BK televizije, sa nešto modifikovanom idejom u odnosu na Jankovićev slogan, koji bi po meni mogao da glasi „ kljukana dinastija, svastikin but“ sa jasnom aluzijom na tupavog sredskog kapetana Jerotija Pantića, koga su njegova „oštroumnos i sjana politička procena“  naterali da prema  Beogradu uputi šifrovani telegram sa opasnim upozorenjem da je „dinastija napadnuta i država ugrožena“. A  ispostaviće se, da je taj rušitelj dinastije, bio niko drugi, nego njegov budući zet, apotekarski pomoćnik Djoka, doterani gradski finfirić, koji je sebi dupuštao luksuz da čak miriše i na promincle.

Da budem jasan. Meni lično niko nije ukrao a niti oteo Državu i ja nemam razloga da se zbog takvih, rekoh, bombastih najava, ni malo uzbudjujem. Da ne bih zazvučeo kao glasnogovornik nekog drugog predsedničkog kandidata, a pogotovo ne Tome ili Ace, želim javno da saopštim svoj stav o Jankoviću i ljudima koji stoje iza njegovih ledja.

 Puna tri mandata u trajanju po četiri godine, Srbijom su vladali Šutanovac ,Živković i brojna bratija iz „žutog tabora“ i za to vreme pretvorili Srbiju u najodvaratniju privatnu prčiju gde su sva prava imali oni, njihove porodice, švalerake a i njihovi mentori iz mnogih renomiranih zvučnih ambasada kojima niko, osim samih njih, nije dao za pravo, da vršljaju po malim zemljama Balkana i da rade šta hoće i kako hoće, upravo onako, kako sada neki  američki ambasador, radi u Makedoniji. Ja se stidim tog vremena i  politike vodjene protiv  vlastitog naroda i vlastite države. U potpunoj zamni teza, danas ti isti ljudi, okreću ploču i iz sveg  glasa upozoravaju, „narode, na noge lagane“, ovi  su nam ukrali Državu! Propadamo brzinom sidra bačenog u more sa broda koji je pristao u mirnu luku pa ni tamo ni ovamo. Tako kliče domaća, nažalost, iskompromitovana, opozicija koja nikako da shvati da je prošlo premalo vremna da bi im narod zaboravio ubijanje, potkradanje i prebijanje Srbije na način kako to rade  elegantno doterani i presvučeni koštapleri koji za razliku od Nušićevog Djoke ne mirišu na promincle već, na parfeme izvedene iz muke i znoja gladnog i u zdrav razum ubijenog naroda. Ubedjan sam, da su zbog svega toga, šanse Saše Jankovića, da izvuče neki glas, južno od Avale, male i nikakve.  A upozoravam, da ovo nije izbor gradonačelnika Beograda a ni predsednika Vračara, već izbor, predsednika Srbije.   

Janković i zaštitnik Šutanovac!

To je prvi razlog, zašto moj glas neće otići prema imenu  bivšeg zaštitnika. Drugi razlog, koji mnogo jasnije objašnjava moj opravdani revolt prema Jankoviću,vrti se oko imenice „zaštitnik“. Zašto? Zato, što onda kada je trebao da nas zaštiti, on nas je ismejao i jednostavno iskidao i poslednju nadu da postoji neko u ovoj zemlji koji bi morao otvoreno da stane u zatitu preko dve hiljade gradjana prevarenih i pokradenih za celih 20 miliona EU.

Kao predsednik  Udružena „1000 oštećenih“ i prevarenih kupaca stanova na lokaciji „Filmski grad“ usred Košutnjaka, predvodio sam delegaciju posramljenih i uvredjenih ljudi na „putu nade“ prema kancelariji Zaštitnika gradjana. Primljeni smo sa osmehom, popili  poznatu kancelarisku kafu i hladni sok i čuli iz usta Saše jankovića, ovo:

Osim kafe i soka, ja ne mogu ništa više da učinim za vas! Hvala vam na poseti i dovidjenja. Oprostite, žurim!

To je živa istina i tu strašnu, ponižavajuću šamarčinu, svi mi prisutni nosimo duboko u duši. Pogotovo što u to vreme vladavine demokrata ona nije bila jedina. Isto nam je to uradio tadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Džilas, ministarka Malović,ministar Dulić, šef specijalne policije Miljko Radisavljević i druga brojna boranija iz ove političke opcije, pred čijim kolenima smo bili prinudjeni da klečimo i molimo za pomoć. Ti isti ljudi  ponovo nasrću na vlast na pozicije odakle će lakše i jednostavnije dupuniti svoje ispošćene  budjete dok bleje kao opzicionari, uvereni, da ih narod čeka raširenih ruku. E pa, neće biti tako. Ovakava (zlo)dela se teško i nikada ne zaboravljaju!

 Mi smo danas mirniji i spokojniji. Konačno smo se uselili u svoje stanove, izmedju ostalog i zbog toga, što na vlasti nije više  „žuta mafije“, što su došli drugi ljudi, koji su odlučili da sa lica ove zemlje i ovog grada, skinu ljagu kriminala koja je  ubijala i razarala nedužne ljude uverene da u demokratskoj Srbiji sve može da se dogodi ali da se pojavi ekipa, pod zaštitom i okriljem države,koja će nonšalantno oteti 20 miliona EU i 46 hiljade kupljenih kvadrata, to ipak, ne može! Prevarili smo se, dogodilo se! Izbori su tu i prilika, da zajednički svedemo račune!

ČETIRI UTISKA IZ MELBURNA!

1.U jednom sasvim solidnom meču, Nole je sa maksimalnim rezultatom deklasirao indisponiranog Verdaska. Analitičari zanemaruju igru u prvom i trećem setu a akcenat bacaju na drugi set, koga je Nole rešio u taj-breku.U njemu se traže slabosti našeg asa a po strani smeštaju činjenica da je do taj-brek došlo zbog nekoliko neplaniranih grešaka u skoro dobijenom gemu. No, bilo,kako bilo, pobedi se ne gleda u zube pogotovu, što ni jednog časa nije bilo nikakve neizvesnosti i u ovom setu. Dake, pobeda čista kao suza.

2.Posle teškog meča sa nepredvidljiv špancem u Doki, mnogi su priželjkivali reprizu i Noletov karah. Želje i stvarnost na terenu su nešto sasvim drugo. Pametni Nole izvukao je pouke iz ovog meča u kome je spasio čak šet meč lopti i ovde od starta dao Verdasku do znanja da zaboravi na reprizu Doke. U nekim detaljima, nažalost, reprize je ipak, bilo. Gestikulacije, gestikulacije i to jako neprijatne gestikulacije, ovog po malo naduvenog i prepotentnog Španca, prevazišle su sve mere i granice ukusa pa je za mirno gledanje nastavka ovog sjajnog grem slema, najbolje što se Verdasko spakova i sa čitavom svojom svitom otputova za Španiju. Lakše nama a lakše i njemu.

Turnir u Dohi dobar psihološki posticaj za Noleta!

3.Prvi komentati Vilandera i atraktivne Barbare, nagoveštavaju da ćemo se i ove godine nervirati i u mnogo čemu ne slagati sa njima.Bio je to bledi i kratki komentar u kome niste mogli da osetite ni trunke poštovanja i strasti prema do juče svetskom br.jedan. Sve njihove simpatije okrenute su sadašnjem br.1. Ono što smo ipak, svi primetili, to je Vilanderovo gorko prisećanje na meč u Doki gde je Marej poražen. On bi, čini se, bio mnogo sigurniji i spokojniji, da je Marej došao u Melburn sa "zlatnim sokolom" a ne sa salatarom.

4.Hvatam sebe a znam i mnoge oko sebe, koji pomno prate svaki Noletov meč.Novina je, i to možda poslednjih par meseci, što pored njegove ige, njegovih sjajnih poteza sve više obraćamo pažnju i na govor njegovog tela. Ustresem se na svaki grč na licu, svaki dublji uzdah, pogotovo kada poen potraje duže i kada njegovo krho telo zatraži više kiseonika. Pre i posle svaskog meča, merim ga sa koliko je kilograma ušao a sa koliko izašao i ne svidja mi što su mu nogice sve tanje a rebra sve vidljivija. Možda je to samo urodjen strah od gladi jer ja pripadam generaciji koja je rodjena u tim prelomnim godinama kada nije bilo dovoljno hrane i kada smo svi izgledali potpuno identično, mršavi, neuhranjeni i željni svega. Ovo su ipak druga vremena. U moje vreme, nad nama su bdele brižne majke a danas, naročito u sportu, dominiraju nutricionisti, preparatri i njihove ideje o savremenoj i modernoj ishrane. Sećam se ipak, vremena kada smo drugovali i dosta vremena provodili na Kopaoniku. Hranili smo se u njihovoj piceriji a Srdjan je zbog nas, sebe i malenog Noleta iz Prokuplja angažovao jednog roštiljdjiju koji je pravio bajkovite pljeskavice. Kao danas gledam malenog Noleta, koji malo pa malo otrči po svoju pljeskavicu i pojede je u trenu.Vozio je skije sjajno a kako igra tenis o tome da ne pričam osim što mu želim da po SEDMI put dodje i osvoji finale najprestižnijeg grem-slema u belom sportu.

KRAJ JEDNE PAKLENE POLITIKE!

U moru novogodišnjih čestitiki, ona glavna, prošla je bez tri domaće na eks ali ne i bez iskrenog blagosiljanja: putuj antihriste, daleko od nas da te moje oči više ne vide!

Posle 25 godina ratno huškaške politike i uništavanje svih materijalnih i civilizacikih dobar sveta, sa vlasti silazi elita zlikovaca koja je sve učinila da svoju personofikaciju doživi u još jednom mandatu kroz lik i delo Hilari Klinton .Oni odlaze a nova adminastricija više ne želi da svetu zagorčava život. Sve svoje snage okrenuće ka sredjivanju unutrašnjih ekomskih (ne) prilika.

Ta politika glavnog i dežurnog policajaca za sobom je ostavila pustoš i  ratne sukobe koji su u Siriji tek na pola puta. Srbija je sve to najbolje osetila jer je bila meta tromesečnih iživljavanja i skoro dvodecenijskog saliovanja i maltretiranja, od tih istih ljudi, da bombardovanje priznamo kao “human čin”, da zemlju uredjujemo kako to njima odgovara i da sva svoja umeća, snagu i pamet okrenemo protiv Rusa. Kratkovidi su bez dana čekanja požurili da uslove prihvate ali je narod sve to na vreme prozreo i okrenuo list novoj politici koja zatvara vrata tutorima i nedobronamernim mentorima. Pala je Crna Gora na koljena, Makedonija još crnje i niže, a projekat Kosova, otišao u zaborav. Muslimani se uzdaju u Tursku a Hrvati gledaju širom otovrenih očiju ka Nemačkoj i EU koja i samo gaca po živom blatu pogrešno gradjene politike Zjednice evropskih naroda zavisne od Amerike u svakom potezu pa čak i u onom trivijalnom i najodvatnijem modelu prijema novih članova o čemu se ne pitaju Evropljani već Amerikanci. Ko se još uvek ne seća uslova i famoznih poglavlja koji su u Rumuniji i Bugarskoj poništeni i proglašeni ne bitnim onoga časa, kada je NATO instaliro svoje rakete sa atomskim bojevim glavama okrenutim prema Moskvi.Taj redosled, najpre u NATO, potom na večno zaklinjanje Americi i Nemačkoj, uz prodaju i otimanje svega što vredi, bili su uslovi koliko će da traje iživljavanji maltretiranje evropskih činovnika koji imaju odrešene ruke i pravo da nas za svaku grešku raspla deset po tutu, izvuku uši i osramote pred svetim.

Detinjstvo i rat!

Ili će te kako mi sviramo ili para nema ni za lekove. Bukvalno, svako od njih koje hteo mogao je da nas ucenjuje do mile volje. Nevaljaju vam navijači, marš iz Evrope! Slabo ste organizovali pedar bal, marš iz Evrope! U medijima nema ni trunke demokratije, televizije su vam nikakve, zacepiliste sa cenom za  EPS-a.,Telekoma, rudnike zlata i bakra. Izvore čistih voda moramo mi da konmtrolišemo a termičke izvore vaših banja mi da uredjujemo i sa njima gazdujemo. Nevalja vam sira i mleko, preskupi su, dok Evropa rasipa svoje.Sada ćemo konačno da vas podojimo kako valja. A i rakija ne može više tako da se pravi i prodaje. Šta će vam više od jedne krave u štali i jednog deteta u kolevci. Sve vaše doktore, inženjere, IT stručnjake, dobre radnike, zidare, varioce, armirače vodimo u noviji i bogatiji svet. Kada već rade neka rade za par hiljada EU a ne za vaših tričavih 400- 500.Srbija je samo usputna stanica ka paklu gde žive osiromašeni i mentalno ubogaljeni ljudi.To je zemlja bez nade, bez perspektive za život i uzalud je tu po brdima Balkana tražiti tračak sreće.Nema toga ali tuge,smrti i rata na pretek. Kada mi poželimo, rat može da započne. Sećamo se i Prvog i Drugog i ovog užasnog gradjanskog rata. Ništa nije moglo da prodje bez nas. Imali smo nameru da rasformiramo Republiku Srpsku da Kosovu damo status priznate države ali izgleda da smo u tome zakasnili. Prošle godine smo planirali da vam otmemo  svo kulturno blago Kosova da vam srce izvadimo ali za malo nije uspelo. UNESKO je bio na vašoj strani. Ali zato, videli ste da ste u prazno govorili kada ste verovali da su vam Crnogorci baća. Onaj njihov kriminalac, švercer narkotika, duvana, oružja radi sve  što mi kažemo samo da ne bi otišao na nebo ili u tamnice  Ševeningena. Glasa svuda protiv vas a onda drži banku kako je to normalna i razumna politika. Pobegao je, jer glavnu predpostavku ekonomske i političke stabilnosti CG, odnjela je Morača. Nema ništa od ulaska u NATO a nema ni planiranih para sa te strane. Otimanje od naroda, konačno će razuveriti i one poslednje zagovornike politiker nerada, šverca i kriminala, da dok je Milo na vlasti za nas nema zime. Vi ste se zavadili sa Grcima radi imena Makedonaca a oni vam udarili nož u ledja. Oni koje su Šiptari pojeli do kraja, glasali su za nezavisnost Kosova.!!!

Evo vam prilike, braćo Srbi. Prilike se menjaju i pravi je čas da sada ili nikada, napravite svoju trajnu nacionalnu strategiju i konačno iskoračite snagom groma i brzinom munje da niko živ više ne mže da vas stigne. Ne daj te narod  da vam odlazi, bez njih nećete moći ništa. Ne nasedajte na rusofobične  krimose koji će vam uvek govoriti suprotno od realbosti i ekonomske stvarnosti. Narod nije lud. Oni  koji pevaju, plaču i pišu potresne parole o nastradalim Rusima su  Srbi a ne neko drugi. Njih koji se klanjaju majčici Rusiju svakim danom je sve više i više a godina pred nama rešiće i poslednju dilemu na relaciji Moskva-Beograd.

Ljubite i poštujte Kinu jer jedino ona može da sa smo dva poteza, reši pitanje Bora i Pertohemije. Nema u Evropi ni jedne kompanije koja može da uloži više  od 700 miliona EU u pokretanje jedne i druge kompanije. Nema više  američkih dolara  a sa njima i vagoni ucena. Prisetite se samo  vršljanja na desetine  ambasadora iz SAD i Engleske koji su ovde radili šta su hteli pa čak i to da su neki od njih navodili bombe  na vojne i civilne objekte i decu nastradalu u njihovom besmislenom ratu. Da li se pitate, gde se dede najednom ambasador Skot, zagovornik politike grogiranog hegemona. Videćemo, sve i to u prvih par meseci ove godine. 

Idu izbori u Nemačkoj, Merkelova je gradila strategiju EU kao zavisnik od Amerike i napravila je niz katastrofalnih grešaka. Pre svih, uvodjenjem sankcija Rusiji, gde  je njena zemlja najviše izgubila.Tupavi Oland, koji ne zna gde udara glavom, Fransusku je doveo u smešan vojno politiki položaj izigravajući šuplju kariku odbrambenog saistema NATO  koji je i sa nama  “ uspešno” ratova ali sa 10 hilja metar visine. Ako pobedi  La Penova,  na žalost  brojnih  neradnika i lezilebovića EU najveća prevara u istoriji čovečanstva, prestaće da postoji  istog  dana.

 Narvano, da nije nevažno ni koga ćemo mi izabrati za predsednika. U opticaju su neka više nego podanička imena i dobro je što ih je Srbija davno upoznala. Tu je grupa političkih veterana sa svojom jasnon nacionalističkom politikom zakasnelom za  sva a pogotovo sadašnja vremena. Predsednik će biti onaj koga cela Srbija podrži. Ko će to biti, videćemo uskoro.

POSLEDNJA ODBRANA BOGOLJUBA KARIĆA!

Одмах да кажем – реаговао сам пар сати касније пошто су ми пријатељи јавили да је „Блиц“ превазишао и најпрљавије таблоиде, па чак и норме, ако су уопште постојале, и у доба Хитлеровог фашизма, јер је организовао јавну анкету, или референдум, ако вам је то ближа одредница, да ли Богољуба треба одмах ухапсити или не ако одиста дође 31. децембра на венчање ћерке. Учинио је то, за необавештене, швајцарско – немачки лист са нашим новинским гастарбајтерима у сопственој земљи. Прекршио је и најлибералније моралне норме када је позвао на јавни линч. А онда је и директно пљунуо у лице и свим уставним и државним институцијама Србије, јер је позвао на јавни линч, заборављајући да постоји право невиности све док чак и пресуда не постане правоснажна.

У томе што је учинио „Блиц“ са Богољубом Карићем, нема ничег професионалног. Још мање тиражног. Најмање моралног. Чак, ваљало би консултовати професоре уставног права, јер ми се чини да је овако нешто најстравичнији злочин против човечности и људских права по законима и Европске уније, и земаља из чијих пара се финансира овај лист, а посебно по Уставу и законима наше земље.

Ovako besedi stara i mudra novinarska glava duboko zagazila u 88 godinu života.Da li on, Mirko Stamnković, kome je ovo ko zna koji komentar na ovu temu, ima razloga da krivo zbori? Njegov interes je njegov obraz i kodeks profesije za koju on još uvek veruje da je poslednji bastion u odbrani čoveka sa velikom” Č” i istine sa velikim “I” !

Zasto ovo Blic radi? U ime pravde,siguran sam da -NE! Čitav postupak preopterećen je  nedokazanim predpostavkama uz maksimalno zanemarivanje činjenica koje briljijantno iznosi optuzena strana!

 Svi odgovori su  u porodici.Karići iz sretnih dana u Peći svom rodnom gradu.

U ime sadasnjosti i buducnosti srpske demokratije daleko je od svake pomisli.Dakle- NE!

Svako Bogoljubovo mešanje u nekakavom usporavanju ovog drustvenog procesa je  nedokazano. Bilo je doduše na nekim nezvaničnim sedeljkama tadašnjeg  društvenog i intelektualnog krema rasprave,ogovaranja na ovu temu uz veoma detaljne analize činjenja i javnog političkog delovanja u predsedničkoj kampanji kada je Bogoljub Karić dobio više od 700 hiljade glasova.Zamerke su upućivane na stil i jezik kojim su ove poruke bile izgovorene i to baš od nekih ljudi iz Titovog vremena koji više nisu bili sposobni da predevide šta sutrašnji dan nosi a šta godina.Nažalost, neki od njih nisu živi,ali da jesu, istoga časa bih poželeli da odu na onaj svet gledajući  gde sada idu i šta emituju brojni domaći mediji i ko predstavlja zemlju na domaćoj i medjunaronoj sceni.Nije moguće uporedjivati njih i Bogoljuba.Ovo je vrem crnih, glupih i bolesnih misli izgovrenih od nekih živih bića koji nastoje da ubede ostatak populacije da su i oni ljudi a ne životinje.

Negovo mesanje u politiku je javno i to su gradjani prepoznali na izborima.PSS je koalicioni partner SNS i veoma korektno obavlja sve dogovorene obaveze.Zadnji bileteralni susteti u Azerbejdjanu su KRUNSKI dokaz a o ucvrscivanju i stalnoj dogradnji odnosa sa Rusijom, Belorusijom i ostalim zemljama iz ovog regiona, da i ne govorimo.

Pa sta to onda tera UREDNIKA Blica da ovako surovo reaguje na svaki pomen imena Bogoljuba Karica?  Pitanje nije cinično ali jeste provokativno jer ono samo po sebi  vuče drugo pitanje: zašto redakcija čuti o mnogim domacim aferama koje su osmislili i izveli  ljudi koji se ponoso kada im usred Dnevnika RTS  javno kažete da je  DOKAZANI lopov! Ti isti ljudi, bez griže savesti, izgovaraju hvalospeve o svojim delima na način i u stilu TUŽBE koju bi protiv  njih napisa i Javni tužilac-pripravnik. Znam za tu našu nacionalnu falinku da  mogo brzo učimo ali još BRŽE zaboravljamo! Zbog toga vas neću podsećati na ta imena i njihova (zlo)dela. Otvorite svaku novinu ili “zaguglaj te” i sve ćete naći!  Ali jedno ime želim da pomenem jer on na tom nečasnom spisku vodi sa mnogo poena prednosti u odnosu na ostale. Da, to je Mladjan Dinkic !!!

Necete valjda reci da u njegovim brojnim aferama nema dokaza a u slucaju Bogoljuba ima.? Tacno je i ja tvrdim da protiv  Bogoljuba Karića  ima jedan KRUNSKI dokaz zbog koga je ovim kvazi državnicima, mafijašima i ostalom ološu i te kako stalo da ode na robiju.:Firma koju je on napravio zvala se MOBTEL-063 ! Drzava je od njene prodaje ZARADILA 1,7 MILIARDI EU a od prodaje 1.000 najprofitabilnijih kompanija,koju je osmislio i sproveo tadašnji ministar privrede Mladjen Dinkić- samo JEDNU milijardu EU!!! Priča se da je kroz tranzicione tokove iz Srbije odneto ili izneto preko 54 milijari EU!!! Ne znam odakle to zna i Angela Merkel koja veoma često pita: a gde su te TOLIKE  pare? Bogoljub nije persona kojoj treba  postaviti to pitanje jer ništa nije u procesu lešinarskog otimanja društvene imovine gradjene rukama časnih ljudi zemlje Srbije, on kupio, preprodao ili gradio.Sve što je sam  izgradio, oni su mu oteli. Ali i za ovo pitanje, baš teško pitanje, naće se nekada neko u ovoj zemlji, koji će bez  straha i zadrške reći: ko je ojadio Srbiju i Srpski narod? Ko? A boga mi, postaje zemlje koje nisu  tako sprovele privatizaciju kao Srbija. Taj osporavani i od Zapada često napadani autokrata Sergej Lukašenko, najpre je od prodaje socijalističke-društvene imovine, pare podeli svome narodu a onda nastavio da gradi i menja društveno uredjenje Belorusije.Kod nas je to išlo,takodje,jako brzo.Umesto narodu stotinak Srba, danas perja po svetu i predstavljaju se kao veliki kapitalisti i gospodari biznisa i jadnog, osiromašenog, naroda koji im puni djepove za platu od 200 EU.Sećam se jednog intervjuo Vladimira Vladimiroviča Putina kada je rekao:ja sam ovde da štitim interese Rusije i Ruskog naroda a ne da ga potkradam.Narod mora da zna, koj je u vreme Perestroke i ekonomske tranzicije, na pokvaren i lopovski način, otimao od Rusije njena nacionalna dobra i njen nacionalni ponos!

Nase pravo i pravda tvrde da je Bogoljub LOPOV a svi ostali lopovi  koji su pootimali i pokrali sve, POSTENJACINE koje majke više ne radjaju.Pa kada je tako, neka svi oni stave ruku na BIBLIJU a stavice i Bogoljub, pa neka svevišnji proceni  KO JE KO? I zbog toga,što se do pravde u ovoj zemlji jako teško dolazi!

Demantujte ako sve ovo nije tacno.Demantujte sebe i JAVNO objasnite za cije interese radite ovu antiprofesionalnu KAMPANJU, poštovane i uvažene kolege iz redakcije BLICA?

POLITIČKA NEKROFILIJA!

Pojavio se očekivano,otišo prebrzo! Ispostaviće se, da iskrenih prijatelja nije imao a od onih koji su se muvali oko njega, sa daleko tanjim intelektualnim vrednostima,dobijo je malo.Šta mu je  drugo preostalo, nego da se uzada u sebe i krene punim gasom da trči svoj životni maraton uveren da će ka cilju otpasti svi bolešljivi, fizički slabi, moralno ne doradjeni a da će se po logici priključiti neki drugi, mladji i spremniji na izazovo koje je su vreme i uslovi nametnuli.U to je, u predvečerje jednog političkog kraja, verovao Zoran Djindjić! 

Milošević je u jednom danu nestao.Njegov život, život njegove porodice i par upornih pristalica, bio je prebrisan, pragažen. Oni koji su bili uz njega, bez straha i kompleksa, okačili su lentu političkih poltrona, kolebljivaca, spavača i preletača i tiho se povukli u duboku zaledjinu svakog pa i sopstvernog života. Nisu postojali, glavu nisu mogli da promole, reč da izgovore. Svi su ćutali i nemo posmatrali  kadrove iz Ševeningena dok dva policajca, držeći ga pod mišice, sprovode  jednu pogrbljenu ljudsku senku sa lisicama na rukama uz  treperenje  zatvorskih sijalica koje su dopunjavale  scenografiju straha i zatvorskog užasa. Odveli su ga u ćeliju pod izgovorom da je  tu pored njega trebao da se nadje i jedan ceo narod samo da je celija bila malkice veća.Odatle je prvi put izašao sa nogama napred i uz tihi jecaj par prijatelja sahranjen u dvorištu poredične kuće. Prazne kuće, sa roletnama spuštenim do kraja i teškim gvozdenim rešetkama na vratima, koja niko već godinama nije otvarao. Kuća prazna a večna kuća pred njom, duboka i hladna.

 

Kada se zemlja slegla i otopili poslednji Balkanski snegovi, iz Haga je stigla presuda:Nije kriv ! Krivo je vreme u kome je začet i poslat iz ko zna kojih daljina,da nas vodi,savetuje a da mu bude vraćeno sa mnogo,mnogo više pakosti i mrženje nego sa trunkom ljubavi i poštovanja.

Dve različite životne priče sa istim krajem!

On,Zoran Djindjić,zaseo je na presto naroda koji je za svoje gospodare imao malo strpljenja i vremena da ih razume i podržava.Čim bi počela voda da  se muti, narod Srpski bi digao ruke i rekao, neka ga nosi voda mutna! Ubijen je svirepo, metkom za koga i danas tvrde da se ne zna od kog je čelika bio napravljen i sa koje strane je ispaljen ali se više nego sigurno zna, da je nišanilo oko čoveka kome ovo nije bila prva živa meta, kome damari nisu  zaigrali iz tuge za ubijenim čovekom, već iz nervoze ako mu kojim slučajem, nije isplaćeno sve što je dogovoreno.Uglavnom, on je svoju paklenu misiju obavio tako što od Zoranovog srca ništa nije ostalo. Nestao je u naletu vihora smrti, bolje reći, cunamija smrti, jer je  jedino tako mogao da bude i zaustavljen u odlučnim nameram da sa Srbije skine ljagu nacije ubica i zlikovaca, da prekati muke teške i neizvesne ekonomske tranzicije, da zaustavi u naletu lopove i lešinare i da za godinu dve, zakuca na vrata  Evropske unije sa pozdravom „Dobro veče,mi  smo stigli“! Ubilio su ga zlikovci i obične ljudske kukavice koje nisu mogle da se pomire sa  činjenicom da je njihovo prošlo i da njih više nema.Sahrane se sećaju svi a i standardnih rečenica:“Šta ćeš, život ide dalje!“

I od tog časa, kada je, gle mudrosti, život krenuo dalje, priče  o ubistvu Zorana Djinjdjića se ne stišavaju. Država je odradila svoj posao i na duge, doživotne robije, poslala tamo neke ljude za koje je, navodno, dokazano, da su oni ubili  premijera Srbije. I možda je to tako i možda je i pravda konačno skinula ljagu sa  lica i svetu pokazala da je dostižna ali ni to, nije ubedilo srpski narod da nekom mora da se veruje. Srbin nikome ne veruje, Srbin uvek ima svoju „tačnu“ usto i poverljivu priču o svemu i svačemu a o ovom slučaju da i ne govorimo. Ponovo se digla bura i mediji nastoje da nas još jednom ubiju svojim tekstovima iz serije političke nekrofilije. Šešelj traži da se ponovi istraga i tačno sazna ko je ubio Djindjića.Stara politička lopuža Milo Djukanović, poručuje:“Otrkrij te ko je ubio Djindjića da vam se to nebi ponavljalo!“. “Kurir“ u ime nečega i za interese nekoga, žestoko napada  Nebojšu Čovića uporno ponavljajući priču da on zna ko je ubio Djindjića jer se u taj tragični slučaj žestoko mešao. Zoran Živković tvrdi, da mu je  Engleski ambasador došao sa naredbom da baš Čović mora da sedne u premijersku fotelju a ne on!

 Čeda Jovanović je od samog početka, u veoma zanimljivoj priči,bio glavni lik koji je skupio hrabrosti da u teškim momentima ode i ubedi Miloševića da mora da se preda,ode u zatvor  a posle tri meseca bude prebačen u Hag.O njemu su ispredane razne kontraverzne priče.Svojatali su ga sa "Zemunskim klanom",ispredali priču o njegovom učešću u likvidaciji Zorana Djindjića a prava istina leži u činjenici da je on bio samo ludo hrabar mladić spreman i da pogine ali po svaku cenu sprči krvoproliće pred Miloševićevom kućom.Svi ostali ljudi koji su se gurali oko Djindjića ne zavrednjuju nikakvu pažnju jer je reč o grupi gradjna nesposobnih da vladaju ni stanjem u svojoj kući a nekamoli da upravljaju Državom.U domaćem rečniku za njih postoji jedan opisni naziv koji govori sve-idioti!

Ja ipak, duboko verujem, da je sve ovo u funkciji nekih drugih političkih igara i igrača koji nastoje da aktiviranjem mašte a samim tim i priče- „Ko je ubio Djinjdjića?“, je ništa drugo, nego zaludjivanje naroda,  kome pored svih muka i patnji kroz koje decenijama prolazi, samo fale podsećanja na ovakve gnusne zločine koji nikada neće biti ispričani do kraja. U slučaju, da ovoga puta sve krene potanko da se dokazuje, ko je i kako osmišljao likvidaciji premijera Srbije, ponovo će skočiti ona druga polovina naroda koja nikome, pod milim bogom, ništa ne veruje i proglasiti priču montiranim zloćinom nad savesti vlastitog naroda. Ovde očito nije reč o pravdi i potrebnim dokazima za ovo i mnoga druga ubistva, ovde je ipak, reč o mentalnom sklopu ovog naroda sviknutim da brzo uči ali i da brzo,jako brzo,zaboravlja! Posle toliko godina, od ubistva Zorana Djindjića, nova istraga i novi dokazi, neće ni malo ličiti na one  koji su bili odlučujući da neko presudi i slučaj  proglasi završenim ! Ali,da će već tipovana imena, zajedno sa članovima svojih porodica, biti provučena kroz najsmrdljivije blato, to se već unapred zna !