Dobri poznavaoci prilika u Srbiji kažu da je ključ za
razrešenje teške ekonomske krize u zemlji u rukama stotinak privilegovanih
pojedinaca iz sistema bezbednosti,sudstva i mafije.Ako bi se njima a ne
penzionerima i nezaposlenima, uskratila mogućnost da dalje razaraju
zemlju,ekonomski oporavak bio bi vidljiv na svim privrednim sektorima.Broj
zaposlenih bi porastao u startu za najmanje 30 posto a istovremeno, došlo bi do
preraspodele srestava koja u ovom trenutku idu ili se usmeravaju u
"bunar", ka evidentno dobrom i dokazanom proizvodnom sektoru.Koga još
to u Srbiji treba ubedjivati da je naša perspektiva u poljoprivredi i to u
proizvodnji ekoplodova. Za tako nešto, potrebno je znanje, dakle, mlada i
obrazovana radna snaga,pomoć države i primena svih najsavremenijih
agrotehničkih mera. Gvint je što se te činjenice konstatuju i potvrdjuju
godinama a da se pritom na terenu ništa
ne dogadja.
Sve je više ovakvih modernih plantaža !
Razlog je više nego jasan. Državna i politička birokratija želi da što duže ostane na vlasti i poziciji enormnog ličnog bokaćenja (vidi teks D.Miliševića) a to se postiže tako što se širi demagogija i fama o potrebi ekonomskog zaokreta ka poljoprivredi a pritom se u stvarnosti ništa ne dešava. Osim što veliki deo obradivih površina, iz dana u dan, gubi svoje domaćine jer oni jednostavno su pod pritiskom nemaštine prinudjeni na teške i mučne migracije i trajno napuštanje dedovskih ognjišta.Ta politika je veoma “uspešno” primenjivana u komunizmu ali kao što vidimo, ni u ovom demokratskim tranzicionim procesima nema boljitka. Da bih ovaj teks zaključio a da on ne podlegne ocenama teoretičara zavere, vraćam se na prvu rečenicu i konstataciju da Srbija mora da nadje način i razbije te političko mafijaške krugove kako bi tokovi oporavka krenuli uzlaznom linijom. Ako se to ne dogodi, ostajemo kod izandjalih političkih naglabanja veštih manipulanata koji optužuju vlast ili vlast njih, dok reke mladih i obrazovanih čuče pred amasadama i agencima, čekajući na red da i oni odlete sa kratom u jednom pravcu. Ringišpil propadanja i dalje se vrti u tom ritmu. Sve teče ali se ništa ne menja.
Sve je više ovakvih modernih plantaža !
Razlog je više nego jasan. Državna i politička birokratija želi da što duže ostane na vlasti i poziciji enormnog ličnog bokaćenja (vidi teks D.Miliševića) a to se postiže tako što se širi demagogija i fama o potrebi ekonomskog zaokreta ka poljoprivredi a pritom se u stvarnosti ništa ne dešava. Osim što veliki deo obradivih površina, iz dana u dan, gubi svoje domaćine jer oni jednostavno su pod pritiskom nemaštine prinudjeni na teške i mučne migracije i trajno napuštanje dedovskih ognjišta.Ta politika je veoma “uspešno” primenjivana u komunizmu ali kao što vidimo, ni u ovom demokratskim tranzicionim procesima nema boljitka. Da bih ovaj teks zaključio a da on ne podlegne ocenama teoretičara zavere, vraćam se na prvu rečenicu i konstataciju da Srbija mora da nadje način i razbije te političko mafijaške krugove kako bi tokovi oporavka krenuli uzlaznom linijom. Ako se to ne dogodi, ostajemo kod izandjalih političkih naglabanja veštih manipulanata koji optužuju vlast ili vlast njih, dok reke mladih i obrazovanih čuče pred amasadama i agencima, čekajući na red da i oni odlete sa kratom u jednom pravcu. Ringišpil propadanja i dalje se vrti u tom ritmu. Sve teče ali se ništa ne menja.
Нема коментара:
Постави коментар