Nije dočekao da ga novi autoput spoji sa Beogradom.Poginuo je u žurbi da stigne u svoj rodni Čačak i na svojoj "Galaksiji" emituje snimljenu eksluzivu u Beogradu.Najpre sa nevericom a onda sa tugom i velikim bolom primio sam vest da nema više mog dragog prijatelja Mišule Petrovića, sa kojim sam drugovao punih tridesetak godina.I to baš drugovao !
Najednom,naviru uspomene na ta vremena.U sećanju je ostalo mnogo toga ali za uvek, ostaće njegov mirni i staloženi lik, osmeh koji krasi dobre i plemenite ljudi i glas,smiren tih i melodičan: "Znaš Zoki,proćiće i ovo zlo, jer ničija nije gorela do zore..."
Guča je bila njegova preokupacija i najveća životna inspiracija.Kao dobar muzičar i nekada sjajni harmonikaš, o čijem orkestru se i danas ispredaju razne priče i anegdote,znao je da čuje,razume i dobro pročita zvuk dragačevačke trube.Da u mladom Petroviću, sinu legendarnog i pokojnog Miće Petrovića,prepozna velikog trubača o čijem zanosnom zvuku trube danas govori ceo svet kao o muzičaru nevidjenog i raskošnog talenta.-Jesam li ti rekao da će on prevazići i oca i sve slavne trubača,govorio bi u zanosu Mišula.
Televiziju i radio je otvorio da bih mogao svetu a pre svega srpskoj dijaspori, da prenese sve muzičke i etno vrednosti svog kraja.A kada je došlo vreme za politiku, otvorio je i ekran "Galaksije" za oštra sučeljavanja i promociju mnogih znanih i neznanih političara,malih i velikih partija .Nikome nije uskraćivao pravo da govori o svemu javno ali bacanje lage i anateme na političke protivnike nije ni trpeo ni voleo.U Čačku su ga voleli i poštovali a on im nikada nije ostajao dužan.Uvek kada je imao priliku o svom voljenom gradu i svojim sugradjanima pričao je sve najlepše i nije dao da se bez razloga ponižavaju i vradjaju.Beograd je bio njegov drugi grad sa stotinama prijatelja iz svih svera života.Hodao je Knez Mihalovom kao da je tu rodjen i kao da je tu stasavao.U šetnji do Kalemegdana stotine susreta i pozdrava i sa svakim dobra,lepa i dostojanstvena reč.
U sumrak, hitao bi kući da ne propusti večernja dogadjanja u gradu na Moravi.Razdaljinu od Beograda do Čačka i obrnuto, doživljavao je kao put od centra grada pa do motela u Preljinama.I sve tako do danas u ranim pobodnevnim časovima kada je u stravičnom sudaru izgubio život.Njegovoj porodici,rodbini,prijateljima,zaposlenima na “Galaksiji” i svima ostalima koji su ga znali i voleli, izražavam iskreno saučešće zbog iznenadne i prerane smrti dragog Mišule Petrovića.Takodje, saučešće i porodici Dragoslava Jevremovića,dogogodišnjeg radnika “Galaksije”,prijatelja i saradnika pokojnog Mišule Petrovića,koji je zajedno s njim poginuo u ovoj stravičnoj nesreći.
Нема коментара:
Постави коментар