VLADA PADA OD (NE)RADA !

Nisam sklon da ih u startu suspendujem i nagrdim najgorim rečima,kako inače, čine neki političari iz sadašnje opozicije. Pripadam onima koji im daju šansu,podržava u svom radu i naravno, tražim svoje mesto da i ja dam svoj maksimalan doprinos.Varate se ako mislite da je ovo obična fraza i demagogija,varate se, veruj te! 

Čitaj te dalje!

Ako ih samo spotičemo izbegavajući da učinimo sve što svako od nas može, onda nema vajde a nema ni nade.Smenjivaće se vlade jedna za drugom, čekaćemo izbore i poklone sa neba. Nema toga a nema ni para koje dolaze bez interesa a ni boljeg života bez rada. Šta to možemo mi, obični gradjani, da uradimo? 

Najpre, da ne lažemo, da ne krademo pod izgovorom, kada kradu oni "gore" zašto ne možemo i mi "dole". Zatim,da ne divljamo, da prestanemo sa bahatim životom, gaženjem po ljudskim vrednostim, po istoriji, po onome što su stvarale generacije pre nas. Da se ne divimo opštenarodnom bludu ljudi niske moralne i obrazovne  vrednosti i tanke pameti, koji uz pomoć svojih istomišljenika na medijima sporovode užasavajuću kulturnu tiraniju. Ne može nešto što nema nikavih vrednosti, što nije utemeljeno u genima i tradiciji Srspkog naroda da nas reprezentuje i skrnavi pred  svetom. Ne može, bre ! Ne ide da tri pijanca okrenu grad i ljude na glavu jer im se to prohtelo, jer oni nikoga živog ne jeb…kako sa ponosom ističu. 

  

Dalje, da u gradskom prevozu pokažemo poštovanje prema ljudima, prema starijima, da ih ne maltretiramo svojim glasnim nadvikivanjem, bučnim razgovorima na telefonu, psovkama i nasrtajima na svakog ko ukaže na takva ponašanja. Nije normalno da "mrtvi hladni" gledamo dok neki suludi idioti prebijaju vozača gradskog saobraćaja samo zato što ih je preteko ili im nije dozvolio da oni njega preteknu svojim brzim limuzinama. Kažu, da samo gradjani godišnje ukradu struju u vrednosti od sedam milijardi dinara a neki to rade revnosno i godinama. Priča se, da vlasnici velikih kuća sa bazenima  drže neke magnete na strujomerima i na taj način od nas redovnih platiša iz usta uzimaju stotine miliona kilovata skupe struje.Samo u Beogradu ima stotine  divljih naselja u kojima žive Romi gde svi imaju struju a niko ne plaća.Nedavano sam pričao sa jednim našim policajcem koji službuje u Bujanovcu i on kaže da nijedna šiptarska kuća ne plaća struju a da je lično video Albanca koji duguje poreko tri miliona.Kradu Srbi,Romi ,Šiptari,kradu svi a pošten narod plaća. 

Kada pričate o takvim pojavama, polovina od prisutnih rećiće vam da se to zna godinama i da se zna ko to radi ! Pa ako je tako, prijavite lopove jer njihovu bezobzirnost mi plaćamo. Koliko je onih koji ne plaćaju nikave poreze? Ima ih dosta a medju tim takozvanim “malim privrednicima” su i veliki lopovi koji decenijama kradu.Kada njima pridodamo i na hiljade Kineza koji vam nikada nisu dali fiskalni račun za kupljenu robu, eto gde nam ide bogastvo, gde gubimo i devalviramo nacinalnu ekonomiju i zbog čega uvek ispada da penzionerima neko “daje penziju” umesto da se već jednom glasno kaže:naši najstariji gradjani primaju ono što su 40 godina izdvajali za svoju starost. Da njima niko ništa ne daje ali nije red, ni da im se uzima.

Da ne nabrajam više, jer više sam nego siguran da svako od nas zna najmanje deset loših razloga i navika zbog čega se svet čudi kada dodje kod nas i zbog čega jako,jako loše živimo.Ne vredi više što konstatujemo koliko se krade a da ništa ne činimo da to zlo iskorenimo. Ako hoćemo da uvažimo ovu Vučićevu vladu i da joj damo šansu da uspe i mi moramo sebi da dame neke zadatke, ne tek reda radi, već zadatke koje možemo i želimo da uradimo.To je naš doprinos nekoj boljoj i lepšoj Srbiji. Uostalom, ovo je Srbija a mi smo Srbi i ostali koji vekovima žive sa nama na svome.

Predsednik Vlade Srbije – Aleksandar Vučić (predsednik SNS-a).

Rođen je 1970. godine u Beogradu. Završio je Zemunsku gimnaziju, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Radio je kao novinar na “Kanalu S” na Palama tokom 1992. i 1993. godine. Srpskoj radikalnoj stranci pristupio je 1993. godine, a 1995. u 24. godini dolazi na mesto generalnog sekretara SRS-a. Posle pobede radikala na lokalnim izborima u Zemunu 1996. godine dolazi na čelo Sportsko-poslovnog centra “Pinki”.

U Vladi narodnog jedinstva od 24. marta 1998. godine, bio je na mestu ministra za informisanje. Nakon raskola u SRS-u, prelazi oktobra 2008. godine u Srpsku naprednu stranku, gde vrši funkciju zamenika predsednika. Nakon izbora Tomislava Nikolića za predsednika Srbije i ostavke na mesto predsednika SNS krajem maja 2012. godine, Vučić je preuzeo funkciju vršioca dužnosti predsednika stranke.

Na vanrednoj sednici Skupštine SNS, održanoj u septembru 2012, Vučić je aklamacijom izabran za novog predsednika stranke.Pošto su jula 2012. godine SNS, SPS i URS formirali Vladu Vučić je postao potpredsednik Vlade zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala, kao i ministar odbrane. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić imenovao ga je za sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost. Govori engleski jezik, a služi se ruskim i francuskim. Oženjen je i otac dvoje dece.

Prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova – Ivica Dačić (predsednik SPS-a):

Ivica Dačić bio je predsednik Vlade Srbije od jula 2012 do vanrednih izbora u martu, a prethodno je obavljao dužnost prvog potpredsednika Vlade, zamenika predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova. Na tim se funkcijama nalazio od jula 2008. godine do jula 2012. U tom je periodu dobio priznanje “Najevropljanin” i to za 2009.
Bio je član delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Obavljao je funkciju predsednika poslaničke grupe u skupštinama Srbije i SRJ. Bio je savezni poslanik u Veću građana od 1992. godine, i poslanik u Skupštini Srbije od 2004.

Na mestu miinistra za informisanje nalazio se u prelaznoj vladi od oktobra 2000. do januara 2001. godine. Rođen je januara 1966. u Prizrenu, diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, s najvišim ocenama. Bio je prvi predsednik mladih socijalista 1990. godine i portparol Socijalističke partije Srbije od 1992. do 2000. godine, kao i predsednik Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije Beograda.
Od 2000. do 2003. godine potpredsednik je Socijalističke partije Srbije, a lider stranke postao je decembra 2006. Bio je predsednik Košarkaškog kluba Partizan kao i potpredsednik nacionalnog Olimpijskog komiteta.

Potpredsednik Vlade i ministar saobraćaja i građevine – Zorana Mihajlović (potpredsednik SNS-a):

Zorana Mihajlović u ovoj će vladi voditi novi resor, saobraćaj i građevinu, a biće i jedan od potpredsednika vlade. Rođena je 1970. godine u Tuzli. Osnovnu i srednju školu završila je u Beogradu, kako se navodi u njenim biografijama, kao učenik generacije. Diplomirala je i doktorirala 2001. godine, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, tezom “Energetika i privredni razvoj – Analiza međuzavisnosti na primeru Srbije i zemalja Evropske unije”.
Od 2006. godine radila je, između ostalog, kao naučni saradnik Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Predaje na Megatrend univerzitetu, od 2008. na predmetima Ekonomija prirodnihi resursa i Obnovljivi izvori energije. Deset godina, od 1996. do 2006. bila je zaposlena u Elektroprivredi Srbije (EPS). Počev od 2004. do 2006. u kabinetu potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa obavljala je dužnost savetnika za energetiku, kao i rukovodioca Odseka za energetsku i politiku zaštite životne sredine. Izvesno vreme, 2005. i 2006. bila je i šef kabineta.

Bila je članica Upravnog odbora EPS-a od 2004. do 2007. Takođe, u Vladi Republike Srpske obavljala je dužnost savetnika za energetiku predsednika Vlade Milorada Dodika od 2009. do 2010. godine. Članica je Predsedništva SNS i predsednik stranačkog Saveta za energetiku i rudarstvo. Između ostalog, objavila je tri knjige i niz stručnih radova. U Vladi Srbije ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine je od jula 2012.

Potpredsednik vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave – Kori Udovički (nestranački ministar):

Kori Udovički je rođena decembra 1961. godinu u La Pazu u Boliviji. Otac Lazar – španski borac, general i diplomata, a majka Nina iz uticajne je bolivijske porodice. Njen ujak Gonsalo Sančez de Losada, naime, bolivijski politicar i biznismen, bio je izvesno vreme i predsednik te zemlje. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1984. godine, a tokom studija se bavila novinarstvom. Magistrirala je doktorirala na Univerzitetu Jejl 1999. godine, SAD.
Od 1993. do 2001. radila je u MMF na problemima monetarnog sektora Mozambika i Zimbabvea, a posle i kao glavni ekonomista za program sa BiH i za program sa Jugoslavijom. Po povratku u zemlju je od septembra 2001. bila specijalni savetnik ministra finansija. Decembra te godine izabrana je za člana Komisije Vlade Srbije za restrukturiranje javnih preduzeća. Iduće godine nakon ostavke Gorana Novakovića imenovana je za ministra energetike u vladi dr Zorana Ðinđića. Jula 2003. izabrana je za guvernera Narodne banke Srbije, kao prva žena guverner u istoriji srpske nacionalne banke, posle smene sa te funkcije Mlađana Dinkića.
Na toj funkciji je bila do februara 2004, kada je u opozvana zbog afere “Bodrum” u kojoj je došlo do zloupotrebe poslaničkih kartica prilikom glasanja za guvernera. Poslednjih godina radila je kao asistent generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, asistent administrator Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP) i direktor regionalnog biroa Razvojnog programa Ujedinjenih nacija za Evropu i Zajednicu nezavisnih država.

Potpredsednik vlade i ministar trgovine – Rasim Ljajić (predsednik SDPS):

Rasim Ljajić u Vladi Srbije, obrazovanoj jula 2012. godine, bio je potpredsednik i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, a taj će posao obavljati i u novom kabinetu Aleksandra Vučića. Posle petooktobarskih promena 2000. godine izabran je za ministra za nacionalne i etničke zajednice u Vladi tadašnje SRJ.
Po izbijanju krize na jugu centralne Srbije, decembra 2000. imenovan je za potpredsednika Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, da bi avgusta 2001. bio imenovan je za potpredsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Od septembra 2005. predsednik je to tela, i na njegovom čelnom mestu nalazio se do 2008. godine. Nakon potpisivanja Beogradskog sporazuma marta 2003. postaje ministar za ljudska i manjinska prava u Savetu ministara SCG.

Od jula 2004. predsednik je Nacionalnog saveta za saradnju sa MKTJ, a potom od jula 2006. koordinator za sprovođenje Akcionog plana za završetak saradnje sa tim sudom. Ostavku na koordinatora podneo je premijeru Mirku Cvetkoviću krajem 2009. godine, s obrazlozenjem da to čini jer haški begunac Ratko Mladić do kraja te godine nije isporučen u Tribunal, za šta je smatrao da je lično odgovoran.

Ministar rada i socijalne politike u Vladi Republike Srbije bio je od 15. maja 2007. do jula 2008. godine. Istu funkciju obavljao je i u vladi formiranoj jula 2008, kao i nakon njene rekonstrukcije marta 2011. do 2012. godine. Lajić je rođen 1964. godine u Novom Pazaru, a studije medicine završio je u Sarajevu.

Politikom se aktivno bavi od 1990. kada je postao generalni sekretar SDA Sandžaka. Od 1994. godine predsednik je Koalicije Sandžak, koja je 2000. godine preimenovana u Sandžačku demokratsku partiju. Socijaldemokratsku partiju Srbije osnovao je oktobra 2009, a decembra te godine izabran je za njenog prvog predsednika. Nedeljnik Vreme proglasio ga je za ličnost 2004. godine, a Evropski pokret u Srbiji dodelio mu je priznanje Najevropljanin za oblast politike u 2005. Između ostalog, od 1989. do 2000. godine aktivno se bavio i novinarstvom.

Ministar unutrašnjih poslova – Nebojša Stefanović (potpredsednik SNS-a):

Na čelu Skupstine Srbije je od jula 2012, u Srpskoj naprednoj stranci među osnivačima, a odbornik u Beogradu od 2004. do 2008. Nebojša Stefanović je rođen u Beogradu, završio Devetu gimnaziju i diplomirao na Fakultetu za poslovne studije. Zvanje magistra ekonomskih nauka stekao je 2011, a doktora juna 2013. na Megatrend univerzitetu. U SNS je predsednik Gradskog odbora Beograd Srpske napredne stranke, kao i potpredsednik Glavnog odbora SNS. Od godine 2004. do 2008. zaposlen je u preduzeću za spoljnu i unutrašnju trgovinu “Interspeed”, a potom u preduzeću “Jabuka” na poziciji finansijskog direktora. Bio je odbornik SNS u Skupštini Grada Beograda, od 2004. do 2008. godine.

Ministar odbrane – Bratislav Gašić (potpredsednik SNS-a):

Bio je gradonačelnik Kruševca, kao i poslanik do 29. avgusta 2012. godine, kada se opredelio za funkciju gradonačelnika Kruševca. Potpredsednik je SNS i predsednik stranke u rasinskom okrugu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Nišu, gimnaziju je završio u Kruševcu. Vlasnik je privatnog preduzeća u kojem su Televizija Plus, i Santos proizvodnja čaja, nat proizvoda i kafe.
Gašić je 1998. proglašen za menadžera godine grada Kruševca. Vodio je ženski odbojkaški klub Kruševac Santos, bio je direktor, ali i član UO fudbalskog kluba Napredak, ali je u skladu sa odlukom stranke da visoki funkcioneri ne treba da budu u rukovodstvima sportskih klubova, početkom godine podneo ostavku.

Ministar rada, zapošljavanja i borackih i socijalnih pitanja – Aleksandar Vulin (Predsednik Pokreta Socijalista):

Levičar od gimnazijskih dana, bio je ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju od septembra 2013. godine, a prethodno direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Rođen je 1972. u Novom Sadu. Osnovnu školu završio je u Novom Sadu, gimnaziju u Sremskim Karlovcima, Pravni fakultet u Kragujevcu.

Danas lider Pokreta socijalista, politički je bio aktivan još kao srednjoškolac prilikom organizovanja masovnih skupova koji su doveli do pada autonomaškog pokrajinskog rukovodstva u Novom Sadu oktobra 1988. Bio je generalni sekretar Saveza komunista-Pokreta za Jugoslaviju kao i jedan od osnivača Jugoslovenske levice (JUL), u kojoj je bio portparol, kao i zamenik predsednice Direkcije JUL-a. Ali je, kako je objasnio, iz principijelnih razloga podneo ostavku na sve funkcije u JUL-u 1998.

Godine 2000. osnovao je Partiju demokratske levice, koja je juna 2002. ušla zajedno sa Demokratskom socijalističkom partijom Milorada Vučelića u kolektivno članstvo SPS-a. Ali se sa SPS-om se razišao 2006. posle afere “kofer”.

Bio je pomoćnik direktora marketinga u firmi “Super pres” od 2000. do 2002, direktor marketinga u firmi “Kolor pres”, od godine 2003. do 2007. a zamenik generalnog direktora “Kolor media internacional” od 2007. do 2012. Aktivno se bavio publicistikom. Bio je kolumnista listova Svet, Nacional, Centar, komentator Radio Indeksa i odgovorni je urednik nedeljnika Pečat.

Biran je za odbornika u beogradskoj opštini Rakovica, gradskog odbornika Beograda, kao i za republičkog poslanika. Za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju izabran je 3. avgusta 2012. godine. Kada se povukao iz SPS 2007. sa akademikom Mihailom Markovićem formirao je Pokret socijalista, čiji je predsednik.

Ministar privrede – Dušan Vujović (nestranački ministar):

Njegov moto je – živeti u skladu s raspoloživim sredstvima. Godinama bio saradnik Svetske banke, između ostalog, i predstavnik Svetske banke u Ukrajini, a kad mu je istakao mandat, mediji su ga u Srbiji 2000. godine pominjali kao ozbiljnog kandidata za guvernera Narodne banke Srbije. Izvesno vreme je bio i predstavnik SRJ u Svetskoj banci.

Predaje na nekoliko fakulteta u svetu, a u Beogradu je profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA). Direktor je Instituta za strategiju i konkurentnost FEFA. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a potom se usavršavao na američkom Berkli univerzitetu, gde je jedno vreme bio i gostujući predavač. Objavio je brojne stručne radove u međunarodnim časopisima. Glavni je urednik časopisa “Finansije” koji izdaje Ministarstvo finansija Srbije.

Ministar zdravlja – Zlatibor Lončar (nestranački ministar):

Zlatibor Lončar, s čela Urgentnog na čelo resora zdravlja. Prethodno je bio načelnik Intezivne nege na odeljenju Hirurgije Klinike za Urgentnu hirurgiju u tom centru. Rođen je Beogradu 1971, gde je 1997. diplomirao na Medicinskom fakultetu. Specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije u Londonu u bolnici Hameršmit, završio je 2001, gde se usavršavao i 2006. godine. Specijalizaciju iz opšte hirugije završio je 2003. godine. Završio je i specijalistički kurs iz transplantacione hirurgije jetre u Kraljevskom koledžu u Londonu.

Ministar pravde – Nikola Selaković (potpredsednik SNS-a):

Nikola Selaković na čelu je resora pravde i državne uprave od jula 2012 od kada je i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Rođen je aprila 1983. godine u Užicu, osnovne i master studije završio je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Tokom studija tri puta je bio pobednik na fakultetskom takmičenju u besedništvu, 2004, 2005. i 2007. godine.

U njegovoj zvaničnoj biografiji stoji da je bio član tima na međunarodnom takmičenju iz oblasti Internacionalnog javnog prava “Philip C. Ješup International Law Moot Court Competition”, kao i da je 2007. dobio prvu nagradu “Alan Votson Fondacije” na osnovu rada “Dušanov zakonik i pravni transkripti”. Počev od godine 2003. član je, a od 2005. i sekretar Kluba ljubitelja antičkog i rimskog prava Pravnog fakulteta “Forum Romanum”. Bio je aktivan i pri Rektoratu Univerziteta u Beogradu na organizaciji raznih manifestacija.

Na Pravnom fakultetu u Beograduje od 2009. radi kao stručni saradnik u nastavi na predmetima Uporedna pravna tradicija i Nacionalna istorija države i prava, gde je 2010. godine postao asistent. Član je Srpske napredne stranke (SNS) od osnivanja te političke partije 2008. godine. U stranci je član Glavnog i Izvršnog odbora kao i predsednik Pravnog saveta, a septembra 2012. izabran je i za člana Predsedništva.

Ministar finansija – Lazar Krstić (nestranački ministar):

Lazar Krstić obavlja dužnost ministra finansija u Vladi Srbije od septembra 2013. godine. Na tom ga je mestu i dalje video i novi premijer Aleksandar Vučić, što je više puta navodio i pre nego što je Krstića ponovo kandidovao za ministra. Diplomirao je sa ocenom “magna cum laude” matematiku i etiku, politiku i ekonomiju 2007. na Univerzitetu Jejl u SAD. Mediji su pisali da je među 5.000 kolega bio proglašen za najperspektivnijeg.

Osvajao je više nagrada iz matematike, a dobitnik je i nekoliko naučno-istraživačkih stipendija na temu ekonomske tranzicije u zemljama srednje i istočne Evrope, uključujući i jednosemestralni studijski boravak u Berlinu. Radi je u firmi “Mekinzi” (McKinsey&Company ) u Njujorku, počev od 2007. gde je za manje od pet godina napredovao od mesta poslovnog analitičara do pozicije mlađeg partnera.

Kako se navodi u njegovim zvaničnim biografijama, bavio projektima iz oblasti finansija, energetike i trgovine, sa akcentom na strategiji, korporativnom upravljanju i restrukturiranju, a tokom studija bio je asistent finansijskog menadžera Departmana za razvoj Univerziteta Jejl, takođe i kao asistent na Departmanu za matematiku na predmetima algebre i analize.

Izvesno vreme usavršavao se na praksi u vodećem investicionom fondu Bridgewater Ašociates u SAD. Učestvovao je i predavao na seminarima matematike i liderstva u Petnici, Izraelu i u SAD. Bio je dobitnik je jednog od počasnh pasoša Republike Srbije na predlog tadašnjeg potpredsednika vlade Božidara Ðelića, zbog uspeha postignutih u inostranstvu.

Na Jejlu je bio jedan od osnivaca Društva evropskih studenata, a u međima se pominjalo da je bio primljen u bratstvo “Delta Kapa Epsilon”, čiji članovi su svojevremeno bili i americki predsednici – sin i otac Džordž Buš. Osim njih, tu su se školovali i Džerald Ford i Bil Klinton.

Krstić je rođen je Nišu 1984. godine, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju “Bora Stanković” i to kao đak generacije, da bi potom bio primljen je na prestižni americki univerzitet Jejl gde je dobio stipendiju za školovanje.

Ministar omladine i sporta – Vanja Udovičić ( član SNS-a):

Vanja Udovičić je ministar omladine i sporta u Vladi Srbije od septembra 2013. godine. Rođen 1982. u Beogradu, gde je završio Fakultet organizacionih nauka, Udovičić je po zvanju inženjer organizacionih nauka. Vaterpolo karijeru započeo je u beogradskom Partizanu da bi je nastavio je u Jadranu, Herceg Novi, potom je bio član italijanskog Pro Reka. Proglašen je za najboljeg igrača sveta 2010. godine po izboru FINE. Bio je kapiten je vaterpolo reprezentacije Srbije, za koju je odigrao 284 utakmice i postigao 330 golova.

Ministar kulture i informisanja – Ivan Tasovac (nestranački ministar):

Na mesto ministra kulture i informisanja Ivan Tasovac je došao rekonstrukcijom vlade septembra 2013. godine. Rođen 1966. u Beogradu, diplomirao i magistrirao klavir u Moskvi, a kao solista i s raznim orkestrima nastupao u Rusiji, Italiji, Španiji, Irskoj, Švajcarskoj, Sjedinjenim Državama, Belgiji, kao i širom negdašnje Jugoslovije. U biografskim podacima ističe se da je već u dvanaestoj godini debitovao kao pijanista sa orkestrima Beogradske i Zagrebačke filharmonije.

Direktor Beogradske filharmonije je od marta 2001. godine i tokom njegovog rukovođenja ta institucija zabeležila je značajne uspehe, priznate širom sveta. Između ostalog, pokrenuo je 2004. Fondaciju Beogradske filharmonije “Zubin Mehta”. Bio je jedan od vodećih govornika tokom debate “Odnos kulture i ekonomskog razvoja”, u sedištu UN u Njujorku juna 2013. Javnost ga pamti po nizu ekstravagnatih i duhovitih istupa, kao i po učešću u programima poput člana žirija TV takmičenja “Ja imam talenat”.

Ministar energetike i rudarstva – Aleksandar Antić (potpredsednik SPS-a):

Aleksandar Antić dužnost ministra saobraćaja u Vladi Srbije obavljao je od septembra 2013. godine, a u novm kabinetu Akleksandra Vučića namenjen mu je resor energetike.

Prethodno je bio odbornik u Skupštini opštine Zvezdara tokom dva mandata, od 1992. do 1996. godine, a u tri navrata je biran za odbornika Skupštini grada Beograda, na listi SPS. Tako je od 2004. do 2008. godine bio i predsednik Odborničke grupe SPS u Skupštini grada Beograda, a za predsednika Skupštine grada prvi put je izabran decembra 2008. i na tom mestu se nalazio sve do izbora maja 2012.

Potom je ponovo je izabran za predsednika Skupštine grada Beograda juna 2012. godine i tu funkciju je obavljao do stupanja na dužnost ministra septembra 2013. Na parlamentarnim izborima 2012. izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Srbije.

Član je Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za evropske integracije, a član je i Stalne parlamentarne delegacije u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a. Rođen Beogradu maja 1969. godine. Po obrazovanju je diplomirani ekonomista.
Antić je bio član Upravnog odbora Jata i predsednik Skupštine Jat tehnike, član je i Upravnog odbora Fudbalskog kluba Crvena zvezda.

Ministar obrazovanja – Srđan Verbić (nestranački ministar):

Srđan Verbić je diplomirao teorijsku fiziku na Univerzitetu u Beogradu, stručnjak je za oblast obrazovanja, rukovodilac Centra za ispite u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i dugogodišnji rukovodilac prirodno-matematičkih programa, urednik u Istraživačkoj stanici Petnica. Jedan je od učesnika u međunarodnoj studiji učeničkih postignuća PISA, takođe i među autorima udžbenika fizike za osnovne škole u izdanju Kreativnog centra.
Verbić je rođen 27. maja 1970. godine u Gornjem Milanovcu.

Osnovnu i srednju školu pohađao je u Beogradu. Tokom školovanja bio je polaznik prvih programa Istraživačke stanice Petnica, učesnik više saveznih smotri “Nauka mladima”. U avgustu 1993. godine diplomirao je teorijsku fiziku na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, nakon čega počinje da radi kao rukovodilac programa fizike Istraživačke stanice Petnica. Magistrirao je 2011. a doktorirao ove godine u Beogradu. Član je žirija za dodelu nagrade “Kruna uspeha”.

Godine 1986. godine dobio je Oktobarsku nagradu grada Beograda za najbolji srednjoškolski istraživački rad iz astronomije. Komentarišući izveštaj o rezultatima završnog ispita u osnovnim školama za prošlu školsku godinu koji su izradili stručnjaci Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja u kojem se navodi da je u nekim okruzima svaki peti učenik vukovac, on je za Politiku izjavio da “u takvoj situaciji moramo da imamo završni ispit koji daje bodove”, dodajući da u protivnom učenici neće imati na osnovu čega da se izbore za upis u željenu srednju školu.

“Prošlog juna je 180 vukovaca prijavljeno u jednoj školi. Kako ih razlikovati? Nikako, ako nemamo još jednu proveru znanja da razdvoji one koji malo više znaju od onih koji znaju malo manje”, ukazuje Verbić.

Ministar bez portfelja, zadužen za EU – Jadranka Joksimović (član SNS-a):

Rođena je 1978. godine. Diplomirala je na  Fakultetu političkih nauka, smer međunarodni odnosi. Od osnivanja Srpske napredne stranke bila je menadžerka za odnose sa javnošću, članica Glavnog odbora, a od januara 2014. je članica Predsedništva. Obavlja i funkciju Sekretara za međunarodne odnose Srpske napredne stranke. Nakon parlamentarnih izbora 2012, postala je narodna poslanica, a u poslednjem sazivu bila je na poziciji predsednice Odbora za kontrolu službi bezbednosti, kao i članica Odbora za evropske integracije i Odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

Ministarka poljoprivrede i životne sredine – Snežana Bogosavljević Bošković (član SPS-a):

Osnovnu i srednju Prirodno-tehničku školu (smer za biohemiju i molekularnu biologiju) završila je u Ivanjici. Diplomirala je na Agronomskom fakultetu u Čačku 1986. godine. Magistrirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu 1990.godine, a 1994. je na istom fakultetu i doktorirala postajući ujedno sa 30 godina života, jedan od najmlađih doktora nauka Univerziteta u Kragujevcu.

Profesionalnu karijeru započela je kao asistent pripravnik na grupi predmeta iz oblasti Zootehnika Agronomskog fakulteta u Čačku 1987. godine. Za asistenta je izabrana 1990.godine, za docenta 1995., vanrednog profesora 2000. i redovnog profesora 2006. godine. Šef je Katedre za stočarstvo i tehnologiju animalnih sirovina. Angažovana je kao profesor na osnovnim, master i doktorskim studijama. Autor je i koautor više od 200 naučnih radova objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima. Član je svetske naučne asocijacije živinara (World’s Poultry Science Association). Objavila je monografiju, praktikum i više publikacija iz oblasti Tehnologije gajenja domaćih životinja.

U prethodnom periodu bila je prodekan za nastavu i naučno-istraživački rad, član Suda časti Univerziteta, član Saveta univerziteta u Kragujevcu, član Stručnog veća Univerziteta za biologiju i hemiju sa hemijskim inženjerstvom i biotehnologijom. Bila je mentor ili član Komisija za ocenu i odbranu većeg broja diplomskih radova, magistraskih teza i doktorskih disertacija. Učestvovala je kao istraživač ili rukovodilac u realizaciji većeg broja projekata u Republici Srbiji i u realizaciji jednog međunarodnog naučno-istraživačkog projekta.

Obavljala je funkciju potpredsednice gradskog odbora SPS-a Čačak. Potpredsednica je foruma žena SPS u Čačku.Na izborima za narodne poslanike maja 2012.godine izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. U prethodnom sazivu bila je zamenica člana Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Članica je Socijalističke partije Srbije od osnivanja partije (1990). Živi u Čačku. Udata je i majka jednog deteta.

Ministar bez portfelja, zadužen za vanredne situacije – Velimir Ilić (predsednik Nove Srbije):

Rođen je 1951. godine u Čačku. Diplomirao je 1976. godine na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, i magistrirao 2005. godine na Tehnološkom fakultetu u Čačku. Radio je u Gornjem Milanovcu u preduzeću “Graditelj”, gde je bio i predsednik Akcione konferencije Saveza komunista. Radio je i u preduzeću “Betonjerka” u Čačku.

Privatnim biznisom se bavio od 1986. godine. Imao je firmu “Sponit” sa Vukom Bojovićem.Svoje prve političke korake Ilić je načinio u Srpskom pokretu obnove (SPO) 1990. godine. Za poslanika u Skupštini Srbije izabran je 1993. godine, i drugi put 1996. Biran je za gradonačelnika Čačka dva puta, 1996. i 2000. godine. Krajem 1997. godine isključen je iz SPO-a, pa je osnovao političku partiju Srbija zajedno, ali je i iz te stranke isključen. Sledeće godine osnovao je Novu Srbiju čiji je i danas predsednik.

Tokom NATO bombardovanja 1999. godine prozivao je vojsku zbog stacioniranja u gradskim naseljima. Tada je optužen za podrivanje zemlje, pa se skrivao u šumama u okolini Čačka 43 dana. Bio je kandidat za predsednika Srbije 2003. godine. Na parlamentarnim izborima održanim decembra 2003. godine izabran je za poslanika u

Narodnoj skupštini Srbije ispred koalicije Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije.Od marta 2004. do maja 2007. godine je bio ministar za kapitalne investicije u Vladi Srbije. Za ministra za infrastrukturu u drugoj Vladi Vojislava Koštunice izabran je 15. maja 2007. godine. Na funkciji je bio do izbora jula 2008. godine, kada postaje poslanik, šef poslaničke grupe NS u Skupštini Srbije. Po formiranju Vlade Srbije 2012. godine dobio je funkciju ministra građevinarstva i urbanizma. Oženjen je. Iz dva braka i ima petoro dece.