DVA LICA SRBIJE

Jedni su na barikadama,u vodi do pojasa a drugi  u marketima. Otimaju da svoju guzicu obezbede enormnim zalihama.U„Rodi“ se formirao ogroman red. Voda se nosi u nenormalnim količinma, brašno,deterdženti,meso,slatkiši, ama sve. Panika raste iz minuta u minut. Oko ponoći, marketi su  prazni i opustošeni. Redovi i na benzinskim pumpama, a pred Sava Centrom preko 3.000 mladih sa flašom vode i malo preobuke u rancu hita ka Šapcu. Sa Kosova je došlo šest autobusa punih  studenata.Jutros,pred Arenom na hiljade dobrovoljaca. Ne mogu svi, traže se najsposobniji koji mogu  da urade mnogo. Njih trista je imalo sreće da ode a drugi su ostali da tuguju što nisu uspeli  da budu deo Srbije koja je pokazala ono pravo lice. Dok oni daju sebe, ona druga Srbija, manipuliše i kalkuliše. Čine svetogrdje,nevidjena zlodela. Novinarka Renata Šteković opisala je za potral Srbija  kakva je situacija u Šapcu.

Borba za život

Borba za "guzicu"

- Ljudi su u blagoj panici i dele se na one koji beže iz svojih kuća, jer su videli šta se dogodilo Valjevu i Obrenovcu i na one koji su ubeđeni da se ništa strašno neće dogoditi i koji su ostali u svojim stanovima. Jedni komentarišu da je loše što je podignuta uzbuna, a drugi da je to dobro, jer su se svi uozbiljili i spremili da reaguju brzo – objašnjava Šetkovićeva.Ona dodaje da su cene u prodavnicama nerealno velike.
- Ogorčena sam, ovde hleb prodaju za 160, litar vode za 150 dinara, gumene čizme su digli sa 1.000 na 3.000 dinara, ne možete da dođete ni do peska da zaštitite svoj dom. Uglavnom se pesak raspoređuje onima kojima je voda već ušla u dvorišta, a oni koji možda ‘čekaju’ Savu teško mogu da dođu do džakova. I na njima ima onih koji hoće nepošteno da zarade, pa je cena džaka skočila sa 19, na 25 dinara! Ovakve stvari očigledno izvlače ono najbolje iz nekih i ono najgore iz nekih drugih – priča Renata.

Rano je da hvalimo sve one male i verlike heroje koji su obeležili ove strašne dane za Srbiji ali ipak,već sada mora da se oda ogromno priznanje Aleksandru Vućiću,koji je podigao Srbiju na noge. Pozvao je 1.500 dobrovoljaca,došlo je 15.000! Vojska,policija, žandarmerija čine čuda. Rusi ulaze u bujicu kao u mirno more.Nema kuće do koje nisu stigli.Samo je tokom noći iz potpoljenog Obrenovca spašeno preko 4.000 ljudi.Marić hvali i ekipu Slovenaca kao i Bugarski tim koji se sa nevoljavma bori u potopljenom Svilajincu.Sjano rade i gnjurci iz Crne Gore...Dobri ljudi hrle ka prihvatnim centrima kojih je u svakoj školi,fiskulturnoj sali.Nose odeću, obuću, hranu, nude sebe da pomognu. Moj sin je sa svojim kolegama, brucošima sa Medicine,već 24 časa  u jednom od prihvatnih centara i pomaže. Dočekuju postradale,održavaju higijenu,mere pritisak,razgovaraju sa ljudima,rade i ponašaju se kao ljudi.

Dok ovo pišem nivo Save je kod Šapca 635 santimetra. Nezapamćeno kao i sve ono što se u ovom gradu dogodilo tokom noći. Preko 10.000 ljudi je stiglo iz svih krajeva Srbije i utvrdilo bedeme pored podivljale reke da granice izdržljivosti. Beli nasipi vijugaju pored obale Save kao Kineski zid. Na pojedinim mestima oni su podignuti u visinu i do metar i po. Sve je to mladost Srbije noćas uradila i pokazala ono najlepše lice Srbije kada je bilo najteže i najpotrebnije.

Za dva dana će sve ovo proći a onda treba lečiti otvorene rane kako bi se ogromne štete što pre sanirale. Predvidjaju se temperature od preko 30 stepeni a to je prilika za velike epidemije. Isplivaće leševi ljudi,uginulih životinja a na površinu će ostati ogromne količine prljavog mulja, donetog šljama, izlivene nafte,kanalizacije. U tom času počinje očajnička bitka za sanaciju terena,za povratak ljudi u svoje vlažne i porušene domove na razorene bašte i njive. Sabraće se sve užasne cifre ove teške katastrofe,sahraniće se nastradali i život će se kako tako vratiti u svoje svakodnevne tokove. Rane će se lečiti godinama ali ono što ne može da se izleči to su brojne ljudske slabosti,zlobe i sebičnosti ispoljene tokom ove nereće. Dok je mladost  Srbije na terenu radila i po 24 sata zlobnici i večiti kritizeri, špekulanti i lopovi su se obilato potrudili da ono drugo lice Srbije, ružno i sramno,  ipak ostane primetno u trenucima kada za takve nije bilo vreme a ni mesto.