SKOPLJE 1963

Na jesen te godine krenuo sam u prvi razred Gimnazije.Kao po običaju,leta samo provodili na rekama i gradskom bazenu.A po tatinoj ideji, najmanje desetak dana,putovali smo vozovima po tadašnjoj zemlji sa ciljem da je bolje upoznamo,steknemo nova prijateljstva i učvrstimo stara.Naša brojna rodbina je manje više bila skoncentrisana u Beogradu a neki su otišli čak do Subotice, Sombora ,Novog Sada, Vršca, Kraljeva.Tog 26.jula 63.zatekli smo se u Beogradu kod tatine sestre koja je živela na Starom sajmištu u to vreme veoma atraktivnoj i posećenoj plaži izmedju dva mosta na čistoj i prelepoj reci Savi. Najednom preko Brankovog mosta počeli su zlokobno da zavijaju sirene svih raspoloživih kola hitne pomoći.Narod se u panici pitao šta se dešava.A onda je kao bomba eksplodirala vest: jutros, u osvit zore,u 5,17 minuta Skoplje, glavni grad Makedonije, sravnjen je sa zemljom. Zemljotres jačine od 6,9 strpeni po Rihteru, porušio je grad i odneo 1.000 ljudskih života a čak 3.000 njih je bilo povredjeno.Veći deo povredjenih je vojnim transportnim avionima prebačen u zdravstvene centre Srbija a po najviše u Beograd.Otuda ta panika i zavijanje sirena automobila hitne pomoći koji su jurili ka Batajničkom aerodromu da prihvate unesrećene.

Železnička stanica u Skoplju,večiti spomenik 26.julu 1963. u 5,17 minuta

Skoplje 26.jula 1963.godine

Bilo je to vreme iskrene ljudske solidarnosti koja se u takvom obimu,sa toliko emocija i iskrene ljubavi prema svim nastradalim žiteljima grada, koga smo  svi volelu,više nikada,nažalost,nije ponovila.Samo u mom rodnom gradu Kuršumliji bilo je od srca prihvaćeno desetak porodica koje su tu ostale do obnove svojih porušenih domova.Nikada takva bliskost,tolika srdačnost nije vladala medju nama kao u to vreme. Ako neko od njih pročita ovo moje sećanje neka zna da mu od srca šaljem velike pozdrave .

Jedan od njih,u to vreme veliki košarkaš Rabotničkog,Sterija Andonovski, poznatiji kao Duli, moj drug iz JNA, sećajući se tog užasnog jutra priča.

"Na prvo drmanje izleteo sam iz stana na ulicu.Kada je udario drugi talas,legao sam na zemlju u snažno zario nokte u nju ne bi li se pridržao da ne odletim ko zna kud.Ta panika i taj strah,da nemate sigurno tlo pod nogama,i danas me veoma često proganja u snu i u mojim sećanjima na taj užasni dogadjaj".

Pedeset pet godina posle ovog dogadjaja,malo je mladih s jedne i druge strane granice nezavisnih država,koji znaju po nešto o ovim julskim danima 1963.godine."Prošla je bura,stišale se strasti",kako kaže veliki Dučić i sve se zaboravilo.Danas političari izazivaju jače i strašnije zemljotrese od ovog.Šire mržnju,netrpeljivost medju ljudima i u svojim pričama stalno potenciraju sukobe,ratove i podele.Hteli bi da otimaju i ubijaju a sve radi svojih bolesnih ideja i megalomanskih želja da budu ono zašta ni snage ni pameti nemaju.

Veliki pozdrav svim mojim makednoskim rpijateljima.

PATRIJARH SRPSKI

Retko kada se dešava da Patrijarh Srpske pravoslavne crkve izadje u javnost sa tako oštrom izjavom koja se direktno meša u medjudržavne odnose dveju do juče bratskih država i naroda.Koja je toliko jaka i snažna da plaši i nagoveštava mnogo gore i crnje nastupajuće dana i godine. Reč je o Srbiji i Crnoj Gori .

Vladika Anfilohije Radović i Patrijarh Irinej

Srbi,kaže patrijarh Irinej,koji žive u Crnoj Gori, izloženi su pocenjivanju, proganjanju, maltretiranju, poredjujući ovo sadašnje vreme i vladavinu Mila Djukanovića identičnom vladavinom Pavelića u zloglasnoj fašističkoj tvorevini NDH-aziji.

To nije slučajnost,to nije hir mudraca,njegova želja da kvari i sukobljava dva naroda čijim žilama teče ista krv, koji žive pod kapom nebeskom istog boga, iste vere i hiljade drugih zajedničkih i bliskih detalja.

Iz dana poštovanja i prijateljstva:Milo i Anfilohije

Mora da se nešto teško i strašno mučno dogodilo u glavi i duši Patrijarha kada se odlučio da prekine ćutanje i na ovaj način javno optuži režim čoveka o kome se davno govori i piše da je on taj koji potkopava temelje vekovnog prijateljstva i bliskosti izlažući Srbe crnogorskog porekla tako prizemnim i podmuklim udarcima ne zapamćenim u istoriji oba naroda. Njegova politika mržnje naročito je izražena u teškom sporu izmedju Prištine i Beograda gde se on kao po pravilu uvek stavlja na stranu šiptara. Takodje, njegova ideja je da Srbe treba izbaciti iz Ustava CG kao ustavotvoran i ravnopravan narod a SPC ukinuti u zemlji, koja se u žargonu sve češće pominje kao "Milo Gora".

Čaša žuči se prelila i teško je očekivati da će se nešto drugo i bolje dogoditi osim što će se represalije prema Srbima zaoštravati a sudbina Anfilohija Radovića,Vladike crnogorskog i ljudi oko njega, je potpuno mutna i neizvesna.Počelo je sa sukobom u Baru a gde će se i kada nastaviti, pitanje je trenutka i dana.

Ono što me posebno čudi i zabrinjava je bleda i skoro nikakva reakcija domaćeg javnog mnjenja koje je zbunjeno ovom snažnom izjavom a možda i uplašeno, odlučilo da čuti verujući da će se ovako krupan konflikt sam od sebe rešiti.Ja u to ne verujom i ne želim ni jednoga časa da nasednem na provokacije koje bi trebale sve ovo da anuliraju tako što će Patrijarha Srpskog proglasiti "neuračunljivim" i neovlašćenim da se bavi politikom izvan domena politike kojom se bavi SPC.Ja se naravno ne slažem ni sa ovim jer Patrijarh a i svi mi zajedno s njim, znamo dobro koliko Crnogoraca živi u Srbiji, radi i nesmetano planira svoju sadašnjost i budućnost. Ako se ovako nastavi, realno je očekivati prelivanje, napre verbalnih a posle ko zna kojih sukoba i preko granice dveju država. Kao Srbin pravoslavac ja nemam dileme da li treba verovati i podržati stavove Patrijarha.Potvrdno odgovaram "da". Verujem da ova izjava nije izletela u javnost kao rezultat njegove omamljenosti i staračke senilnosti.Mora biti da je u pitanju nešto drugo,ružno i celom svojom dubinom,odvratno.

VEROVAO SAM U ČUDO DA JE POMIRENJE MOGUĆE!

Prvi dan posle prospavane noći.Utisci su se slegli i sada hladnije glave možemo da ih prebiramo.Novakov put do trona bio je put njegove lične Golgote.Šibale su ga neprilike,teške povrede, izmučeno i umorno telo,brojni psihološki izazovi. Šibale su ga uvrede i nasrtaji bednih i iskompleksiranih likova koji sa margina života gaze, ruše i ubijaju sve pred sobom i ovu zemlju i ovaj narod i sve što vredi u njoj.Bolesnici i psihopate ne biraju način i put ka svojim bolesnim ciljevima.Stigli su i do Novaka, upali  su u živote mirnih i časnih ljudi i nasrću kao stršljenovi. Hoće li i da li će, ikada proći njihovo, zavisi samo od nas, od Novaka i mnogih drugih neznanih Novaka.Ovaj Novakov veličanstveni pohod ka tronu, njih razjeda i ubija. Kao "di di ti", vašku i bubašvabu.

Svaka čast Novače

Evo zašto je bilo važno da vi, gospodo fudbaleri, reprezentativci Srbije, ne budete samo brojka na ovom veličanstvenom Svetskom prvenstvu u fudbalu,već akteri željni afirmacije naroda svog, željni mesta u sportskoj istoriji sveta.Baš upravo onako, kako su to uradili nogometaši Hrvatske.

Njima se nema šta zamjeriti. Toliko su moćni i jaki da su sa lakoćom na samom terenu, pokrivali nespretnost i primitivizam svoje predsjednice. Ona,Kolinda Grabar Kitarović,htela je najbolje i najlepše za svoj narod za sebe ali šta vredi, kada ona to nije znala.Plivala je na moskovskoj kiši kako je znala i ni slutila nije da će se u mulju opšte bede nasukani i tu za uvek ostati.Rekoh, ona će se nasukani, a fudbaleri "kockastih", e,njima niko ne može uzeti zasluženo mesto u dugoj i bogatoj istoriji brojnih Svetskih festivala u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu.U njegovom veličanstvu- FUDBALU!

I ovde sam mislio da je kraj mome komentaru.Nažalost ne! Glavni čovek na dočeku Modrićeve čete bio je, niko drugi nego Tomson,paradigma svih Hrvatskih inspiracija čija je celokupna životna psihologija zasnovana i sazdana na mržnji prema Srbima. Mesec  dana "pomirenja" u zemljama bivše Jugoslavije koji je trajao tokom Svetskog prvenstva, prekinut je njegovim nastupom. Sve što on peva,komponuje i izmišlja u sebi nosi najcrnje poruke mržnje prema nama.A to sve tako iskoponovano prihvatila je ogromna većina Hrvata koja u tim stihovima hrani svoju sujetu, svoje bedne komplekse i koja u svakoj prilici, ovakvih i sličnih nacionalnih euforija, pada u trans,delirijum dok peva stihove "kako će nas njihova ruka stići i u Beogradu klati i ubijati".

I sada ono što je najstrašnije.Te pesme su postrek i inspiracija sportistima u hotelu,autobusu, svlačionici.Na njima se lože i uzburkavaju svoj adrenalin. Mržnja prema Srbima vodi ih  u pobede "u boj u boj za narod svoj" kliće masa na trgu Bana Jelačića,pevaju na aerodromu "Pleso"osvajači srebra u Moskvi,diriguje svima i fudbalerima i narodu i Kolindi Tomson.

Udri po Srbima:Tomson i Modrić

Lakoverno sam pomislio da je ovo prilika za trajno pomirenje, prilika da se uguši mržnja i da se krene ispočtka sa nekim drugim mladim i novim ljudima. Kad ono,baš oni ti mladi ljudi,rodjeni posle domovinskog rata, oni se dokazuju i utrkuju ko će dalje i ko će više mržnje da iskaže prema Srbima.Svi oni veruju a u tome ih podstiču okorele ustaše da medelje ne bi bilo da Tomson nije postavio nacionalnu strategiju u kojoj ima svega ali najviše prave i sočne mržnje prema Srbima.Prevario sam se,ljuto sam se prevario.Prevario si se i ti Novače.Izvarao te Modrić i grupa ustaša oko njega.Od pomirenja nažalost,nema ništa i teško je da će ga ikada biti.Novi bojovnici se radjaju a sa mržnjom ih hrane u majčinoj utrobi.Jer šta će Hrvatska i kuda će Hrvati ako mržnje ne bude više bilo.Život bez mržnje prema Srbima,politika bez mržnje,svadbe bez Tosonovih pesama i utakmice bez mržnje...Ako mržnje ne bi bilo u Hrvatskoj bi život stao.Sve bi zanemelo i opustelo.

Ne čudime više ništa pa ni to kako je mogla i smela ona prostakuša Kolinda, potpuno pijana i oduzeta, da pravi onako ogavne scene u trenutku dodele medalja i proglašenja Francuza za pobednike ovog veličanstveno organizovanog svetskog prvenstva.
Mogao bih zlurado da nastavim i dalje i da kažem ono što ceo svet vidi i zna.Fašizam cveta u ovoj zemlji.Veličaju se koljači Jasenovca, na svom skupovima se ori od ustaških pokliča. Na travi "Poljuda" ustaše su uspele trimerom da iscrtaju kukasti krst, Ljudi u crnim uniformama nisu više retkost a pritiska se i svim silama da kardinal Stepinac dobije svetovnu titulu u Vatikanu. E takvom narodu koji na izborima za predsednika sa lakoćom i ushićenjem bira jednu labilnu žensku osobu kojoj nije trebalo mnogo alhohola da pokaže ko je i šta je.Pred licem celog sveta, prva dama Hrvatske  nasrće na predsednika Francuske a on joj manirima francuskih ljubavnika uzvraća na svoj način:mazi je po grudima, po guzi, unosijoj se u lice. Da li je ona pravo lice Hrvatske ili i tamo ima normalnih ljudi koji znaju da se postide i javno da kažu: ona i Tomson su naličje Hrvatske. Ružna slika "lepe naše" sa kojom će se živeti, pred svetom crveneti u blato bacati sve što vredi pa i ova titula iz Rusije.

NARODNI MUZEJ

Ponovo redovi pred kućom kulture. Narod pristiže iz svih krajeva Beograda, pristižu gosti, stranci. Kolona duga petnaest godina, tačno onoliko koliko su vrata nacinalne riznice bila zatvorena.U svojim pričama i komentarima, najglasiniji su upravo oni kojima je ovaj grad i ova država uskratila pravo da svoju prvu dečačku šetnju dožive u zgradi Narodnog muzeja. Rodili su se kada je muzej zatvoren,došli su kao tinejdžeri ali ovoga puta sami u društvu svojih vršnjaka i bez i jednog problema čekali do zore da prekorače prag i konačno odahnu što će već jutros na brojnim društvenim mrežama objaviti prve utiske i slike. Neće se više stideti što prijateljima nemaju šta da pokažu u svom voljenom gradu, što u svojim vežbankama nisu mogli da naprave prvi opis Narodnog muzeja, opis nekog od izložbenih eksponata od daleke Praistrorije pa do današnjih dana.

Beograd, posle otvaranja muzeja Savremene umetnosti i noćas Narodnog muzeja, ni izbliza nije više onaj stari učmali grad pun tuge, nesreće, grad prekriven tonama plastičnih kesa,  djubra, koje je i najmanja košava isterivala na ulicu i trotoare da podseti bedstidnike na zlodelo učinjeno pre 15 godina.

Zamandalili su teška hrastova vrata i pobegli u svoje mišije rupe da se slade i vesele što grad umire i nestaje pred naletom primitivizma i krvavim vihorima rata.

Devojka u plavom

I niko glas da pusti.Niko da zplače, da narod podigne na noge i javno upita: šta nam to radite, bando nesretnika, gubitnika, bando narkomana. Zašto nam kulturu gurate iza teških rešetaka i debelih katanaca. Zašto nam decu sakatite i uzimate im pravo da budu opčinjeni pred skulpturama Lepenskog vira, pred Dokljanskim kolicima, pred Vinčim pred dokazima mnogih minulih vekova i mnogih osvajača koji su prolazili srpskom zemljom pa sve do “Devojke u plavom” najzanosnijom slikom pesnika Djure Jakšića nastaloj u trenucima njegove stvaralčke moći i snage, toliko jako i upečatljivo da je sa pravom, baš upravo ta slika i taj autor, dobila prednost i poštovanje pre svih, mnogo slavnijih od njega, da bude simbol Narodnog muzeja.

Bole me te godine ćutanja, tih 15 godina razaranja nacionalne kuture i namernog guranja na deponiju prošlosti. Hoću da prospem taj bokal ustajale vode  koji dugo stoji na prašnjavom stolu i javno kažem:ne uzrastaju i ne vaspitavaju se deca pred gomilom smrdljive i ubudjale cigle u Sava mali gde se danima i mesecima oplakuje i suzama zaliva politika a ne istina i stvarnost poredjana na 5.100m2 u zgradi Narodnog muzeja. Petnaest godina suzu niko nije pustio, niko prstom nije pokazao ka ljudima koji su ovaj zločin javno učinili i rekao bih namerno. Da vaše i moje dete ne ugleda tračak sunca i sreće već da polako i sigurno tone u beznadje primitivizma.Gde ste sinoć, noćas, jutros pljuvači stvarnosti da uzbudite sebe, da se pokajete i naraštajima smelo kažete:dobrodošli u hram srpske kulture, istorije, tradicije, prošlosti i sadašnjosti.DOBRO DOŠLI U NARODNI MUZEJ ZEMLJE SRBIJE!

NARKO BOSOVI

Pošto je više nego očigledno da su se šiptarski narko bosovi debelo umešali u neka negativna dogadjanja na Svetskom fudbalskom prvenstvu,nije isključivo da je Švajcarska njihova reprezentacija a ne naroda koji vekovima bezbrižno živi podno Alpa. U tom slučaju, prava iznenadjenja tek treba očekivati.

Da budem još jasniji.Nemac koji nas je unakazuo, sudio je po njihovom diktatu.FIFA je ćutala ali je studijama naredjeno da takve rvačke zahvate moraju sankcionisano penalima.Posle naše utakmice dosudjeno je čak četiri penala.Nemca više nema na terenu ali nije nemoguće da je mafija spremila rezervne sudije.

Sve ovo nije u domenu nikakve teorije zavere već slika i prilika dogadjanja oko reprezentacije koja sve jeste ali reprezentacije Švajcarske nije.Kome šalje pozdrave i podršku Edi Rama? Zašto se svuda po svetu, gde žive šiptari, slavi i velilča uspeh ove reprezentacije.Otišlo se toliko daleko da se prikuplja novac za podršku i plaćanje kazne.U svemu je najintrigantnija činjenica da akciju vode narkobosovi koji i pored saznanja da je to najprljaviji novac na svetu javno ga guraju u kanale sporta još uvek, valjda, oličenje zdravog i normalnog života.Da li je to tako?

Kada se dobro plati,može i ovako!

Pre neki dan se oglasio Neom Čomski,jedan od najvećih svetskih intelektualaca komentarišući sve agresivniji i za svet opasniji, javni nastup Albanske nacije koja poput čopora preti svetskoj civilizaciji.On kaže:"Albanci su najveća bruka i sramota današnje civilizacije".Prva na udaru takvog talasa našla se Srbija kojoj se na silu oduzima vekovna teritorija i preti novim nasiljem.Sve to dolazi iz Amerike i centrale šiptarske narko mafije koja potpomognuta Sorošovim parama upravlja izbegličkom krizom i svim dogadjaima na Balkanu ušta su uključene milijarde najprljavijih dolara stečenih prodajem droge.Svet posrće pred naletom belog praha,Čomski upozorava i gadja u metu,zvaničnici ćute.Jedan mali prljavi segment te priče vezan je i za šiptarsku fudbalsku reprezentaciju koja za vlastitu promociju koristi licencu neutralne Švajcerske.Sterilni i zasićeni "jodleri", bledo i nezainteresovano gledaju na sva ova dogadjanja. Moguće je da će početi da se bude kada im šiptari zakucaju na vrata i na prepune bankovne račune.

Da li i vi delite mišljenje samnom ili se osećate postidjeno i posramljeno posle sinoćne scene sa Maradonom. Ceo svet danas sa zgražavanjem piše o Maradoni punom droge i nekontrolisanog ponašanja. Droga hara i ubija.

Juče je jedno dete u 16.godini okončalo svoj život na beogradskom splavu predoziran ekstazijem.Nedelju dana ranije još dvoje mladih su bili žrtve belog praha.Kuda plovi ovaj brod? Da li će svetom vladati narkomani, homoseksualci, lezbejke i ostala nastrana bratija, ili će se zdrava u normalna porodica odupreti ovom nasrtaju? Cilj je razgraditi porodicu, uništiti brak kao tradicionalnu instituciju, biološki održivu i jedinu branu "zombizijaciji" planete.

PANČIĆEV VRH!

Najveća srpska bruka smestila se na 2017m. Baš tu, odakle je "nebeski narod" najbliži bogu, dogodila se najogavnija malverzacija od koje svi sada peru ruke i prave se ludi. Na tom mestu, neko je bez ustezanja i griže savesti, poželeo da svakom Srbinu koji ovo kotu svoje države smatra svetim mestom, ugura prst u oko i još jednom pokaže da u ovoj zemlji i dalje postoje jake sile koje javno sebe protežiraju kao moćne i u svakom pogledu, jače od države.Tu, baš ovde,da cela Srbija pukne na zdravo,sagradjen je velelepni restoran čime su ti investitori pokazali da su njihova pravila važnija nego državna. Nema i ne sme da opstane ništa što je sveto, za bezbednost važno, za ekološke vrednosti nedodirljivo. To je logika tih ljudi koji o svojoj zemlji i njenoj istoriji ne znaju ništa a po njoj vršljaju kako im se prohte. Ko se to igra sa strpljenjem ovog naroda kome jed i pena sve više izbijaju na usta? Ej, zamislite, šta bi uradio svaki Slovenac da mu neko na Triglavu podigne restoran? Ujedao bi i golim rukama se obračunavao sa svakim koji bi to pomislio. Nama se ipak, dogodilo!

Šta bi Slovenci rekli da im je neko nešto ovako podigao na Triglavu

Priča ima krajnje prozaičan početak, što je još jedan od dokaza da baš upravo tako počinju sve monstruozne, drske i bezobzirne priče, koje normalan čovek teško može da razume i prihvati.Opština Brus je po rečima svog "neupućenog i neveštog" predsednika, čovaka koji se po obimu svojih brojnih afera uzdigoa visoko, toliko visoko, da svi tvrde, da mu Vučić nije ni do kolena.On je izdao dozvolu za izgradnju bifea od stotinak kvadrata, bez temelja i bez upotrebe armature i botena na samom Pančićevom vrhu gde je na očigled cele Srbije i svih ljubitelja ove planine i skijanja, ubrzo sagradjen velelepni ugostiteljski objeka od preko 1500 kvadrata. Nesreća je u tome, što su svi koji su morali da reaguju, okretali glavu i pravili se ludi.

Cela Srbija bruji o ovoj aferi

Kada je krajem zime otvoren i počeo da prima prve goste, bruka i sramota više nije mogla da se skriva.Cela Srbija je skočila na noge u potrazi za investitorom i čovekom koji stoji iza njega. Ispostavilo se, da je investitor žena koja živi negde na periferiji Smedereva što je još više podgrejalo sumnju da neko moćan stoji iza nje. Ko je taj, ako to nije Aleksandar Vučić, moćniji u ovom času od njega u zemlji Srbiji? I tu klupko počinje da se zamotava i ulazi u dugi i neizvesni sudski spor koga je država pokrenula protiv ove moćne družine, donošenjem rešenja da objekat ne može da se legalizuje već da mora hitno da se ruši do temelja.Umesto da tako bude, on se i dalje doteruje i gradi a jadni narod koji uspon na Pančićev vrh smatra svojom patriotskom obavezom,gleda,krsti se levom i desnom i svojim očima ne može da veruje.

Sa Pančića, dolinama i ravnicama ove zemlje, odjekuje eho r u š i t e, r u š i t e ...a odgovor, iz glava ovih prestavnika "druge" Srbije, sve je glasniji i uporniji:može, ali malo sustra!

Ako je nekome u ovoj zemlji stalo do obraza i morala, dileme ne bi smelo da bude. Ne samo da se ruši već da svi ovi drznici koji su umešali svoje prljave prste u ovaj nečasni i nemoralni posao, morali bi da završe u zatvoru. Samo to bi moglo da zadovolji poniženu i uvredjenu Srbiju kojoj je neko ovim čininom izvadio jedino i najlepše gorsko oko.

GAZDA JE GAZDA !

Mladi intelektualci,fakultetski obrazovani ljudi,favorizujući sebe a na uštrb domaćica hotela, bez kojih se ne može, kuvara i konobara, otvorili su javnu polemiku sa svima nama rešenim da sa ledja Kuršumlije, skinemo Rašu Raičevića, političkog tutora  i čoveka koji, po nama, snosi glavnu krivicu za propalu i devastiranu varoš i reku mladih koji odlaze.

U svom tekstu oni zdušno brane gazdu  uvereni da ćemo im to poverovati i time otkloniti svaku sumnju da tekst nije nastao kao posledica pritiska  ili kao posledica javnog poltronisanja i omalovažavanja elementartnih vrednosti ljudskog dostojanstva.Već kao  samoinicijativa ljudi koji imaju pravo na svoje i drugačije mišljenje. Zato imam i nepobitne dokaze.

Ne verujem da ovaj mladi svet nije u svim tim polemičkim tekstovima jasno uočio da njih nikada niko nije pomenuo a niti razvoj naših banja doveo u pitanje.Naprotiv, svi zdušno ponavljamo:sve što je uradjano u banjama,  dobro je uradjano i svi koji su tu uposleni, oni su samo jedna od važnih karika za prosperitet tih banja. Drago mi je, i to sasvim iskreno, što sa posebnim akcentom ističete vaše visoko obrazovane kao veliku vrednost ovih projekata a ujedno i sigurnu garanciju dobrog razvoja i blistave budućnosti.  Ono što vam kao kolega sa dosta životnog iskustvas preporučujem:borite se za svoje radno mesto, za svoje banje, za svog poslodavca ali ponjviše, borite se, za svoje dostojanstvo, nastojte da se svakoga dana usavršavate i obrazujete i da se sa svojim materijalnim statusom ponosite a ne stidite. Ne dozvolite da vas neko izrabljuje i primorava da zavisite od njegove dobre volje i  izopačene sujete. Kada u nizu sastavite dva loša dana, računaj te, da ste sastavili pola godine a ta polovina, narednih deset.

I, ode život !

Pred zadužbinom Stevana Nemanje sve je više turista

I na ovo želim da vam najozbiljnije skrenem pažnju.

Epidemija „teorije zavere“ je sve opšta pojava u slabo organizovanim društvima primoranim da na sve načine skrivaju istinu. Nikada „ogledalo nije krivo što je lice ružno“ i ne lomite ga. A vaš gazda Raša Raičević, grdno se zamerio gradjanima Kuršumlije i još više svima nama koji ne živim u svom voljenom gradu a za njegovu sudbinu smo vezani  neraskidivom pupčanom vrpcom. Došlo je dotle da njegovu mrzovolju, njegovu pakost, osvetoljubivost,patološku sujetu, niko više nije spreman da trpi. Grad je u sveopštoj apatiji zbog njega, u strahu od njega u potpunoj zavisnosti od njega.Ne može biti gora kombinacija.

 Sve što hoćemo i tražimo  je da ode iz grada,da se vrati svome biznisu a da se mane politike i svih prljavih rabota uz pomoć kojih je dugo vladao ovim krajem.

Grad može bez njega, bez njegovih poltrona i gramežljivaca i tumača koji svojim ponašanjem i privilegovanim životom svakodnevno provociraju jadne i uplašene ljudi. Neki to trpe a neki odlaze i to sa kartom u jednom pravcu. Prazni se grad. Prazni se opština u kojoj u ovom času živi čak 4 hiljade stanovnika manje nego pre pet godina a apetiti šiptara rastu iz dana u dan.

Maturanti:hoćemo sve više a ne sve manje odeljenja

Pa zar ne vidite i sami da se u školama svake godine gasi po jedno odeljenje. Da posla nema jer nema investicija i da su ljudi naprosto osudjeni da trče za Rašom, kleče i mole ga za posao ili odlaze u neizvesnost. Svaki pop zna ovu zastrašujuću statistiku napamet.Pitaj te ga, koliko ljudi umire,  a koliko se radja?

Za kraj teksta, daću vam i precizan odgovor na vaše pitanje „ko me plaća i za čiji račun  rušim ono što je dobro!“.

Divim se vašoj proniciljivosti. Pogodili ste.Tačno je. Dobro sam plaćen za sve ovo što radim. Moji nalagodavci, nažalost, već davno počivaju u nekoj od najneuredjenih večnih kuća u zemlji Srbiji. Obavezali su me grobovi mojih roditerlja, rodjaka i brojnih prijatelja, imena velikih Kuršumličana u čije ime molim i govorim već godinama:

1.Uredite gradsko groblje da više ne crvenimo pred grobovima naših najmilijih!

2.Izgradite pešačku zonu,

3.Preuredite park,

4.Osvežite ga zvučnom i svetlećom fontanom,

5.Zasadite nove platane,

6.Uredite kutak za decu,

7.Iselite benzinsku pumpu iz centra grada,

8.Otvorite nove bašte i oslobodite nam trotoar,

9.Napravite i neki kutak za nas starije,

10.Pod zidinama Nemanjine zadužbine, podignite veliku pozornicu za časove istorije i mnoga druga kulturna dešavanja,

11.Usred parka u prirodnoj veličini, podignite spomenik akademiku Vojinu Voji Šuloviću.Mi boljeg od njega nemamo.

12.Uredite njegovu memorijalnu sobu,

13.Završite Dom kulture,

14.Otvorite nova radna mesta

15.Tražite od Srbije da završi akomulaciju „Selova“

16.Dajte subverncije svim mladim proizvodjačima koji se vraćaju na selo,

17.Zaustavite kriminal i pljačku opštinskog budjeta...

Eto,ko me plaća i za koga ja radim.

Videćemo se mi još i naravno pričati o sveme ali ne više i o Raši Raičeviću. Što se mene tiče,on me ne zanima.

Veliki pozdrav!