KAD ZLO PRODJE !

Neko je juče napisao:"Svadjali ste nas,uvukli u rat i pobegli.Ova nesreća nas je ponovo spojila".A Jasmina i ovo:"Šta je sa narodom? Ne svađa se više Bosanac sa Srbinom. Sava prekri granice. Bosna se izli po dvorištu, pa uđe i u kuće. Niko ne pita kako se zove, gdje ide da se moli, i kome…
 
Vrbas preplavi Banja Luku. Svako gleda da spase živu glavu. Utihnu sve, svi smo postali jedno. Da ne dođe do ovakve tragedije, ne bi ni postali jedno. Jesu li se morale izliti Spreča i Utoka, da bi Srbin pomogao muslimanu, a musliman katoliku? Šalje li nam to neko znak? Neko ko je veći od svih političara kada se skupe, od svih građana i svih naroda, pa i cele Zemlje. Presušiće i to, neće Maglaj vječno ostati kao jedna rijeka, vratiće se Vrbas i Bosna u svoje korito, a mi?! … Hoćemo se i mi vratiti u svoja korita, i u međusobne svađe i predrasude ili ćemo iz ovoga nešto naučiti? Ili ćemo možda slučajno ostati razliveni svuda, bez obzira na ime i prezime? Eh, kamo puste srece"…!

 Za mene je još važnije i ovo.Svi oni koji su verovali da je do pomirenja nemoguće, a bili su jako glasni i uticajni,izgubili su ovaj rat.Njihova misija da šire mržnju i narod drže u zabludi je završena.  Vreme je da na scenu stupi ona druga ekipa mirnih,dobrih i pametnih ljudi.

U jednoj noć sa jednom strašnom poplavom zlo je otišlo,dobro je došlo.Nesreća je strašna ali je sreća velika što ona nije birala i prebrojavala koga će da zakači,kojoj veri i naciji taj pripada.Rane su iste,duboke i proćiće mnogo dana i neprospavanih noći dok se ne zaleče.Lakše je kada čovek zna da ima nekog uz sebe da mu niko ne radi iza ladja već da trči u lice da pogleda i sa njim podeli muku.

Dunavom i Savom, godinama unazat, su stizale strašne “poruke”, takve da se ne zaboravljaju ali evo ovih dana buice su nemilosrdno uništavale svu zlobu pred sobom i spajale stradalnike sjedne i druge strane obale da se pomažu, podržavaju,da doture ruku spasa,koricu suvog hleba da pitaju "kako si,možeš li“?

Hoćeli i ovog puta ostati za nam i muka i tuga i bol,jad i nemaština.Hoćeli sećanja i priče o ovom strašnom dogadjaju počinjati onom narodnom mudrošću:U svakoj muci i bolu, začne se i jedna klica nečeg humanog i dobrog“!

PRIČA IZ NASTRADALOG KRUPNJA !

Slušam vesti B92. Reporter razgovara sa gradjanima Krupnja. Oni ogorčeni i očajni.Ukazuju da u gradu nema nikakve organizacije i da je na sceni pravi haos. Svako grabi za sebe a nije retkos da se dosta pristigle humanitarne pomoći već nalazi na rafovima nekih privatnih trgovina a mnog toga su alavi pojedinci, iz tog malog unesrećenog gradića, već odneli u svoje podrume i špajzeve. Predsednik opštine, pospan, umoran, teško govori, potpuno izgubljen i apsolutno nedorastao ovom teškom trenutku, to ne pominje, ćuti a nezdovoljstvo u gradu došlo je do tačke ključana. Pred tim ljudima, ozlojedjenim i razočaranim i  ministar pravde Nikola Selaković, jedva je izbegao linč. Kao da je on glavni i jedini krivac za nesreću koja ih je snašla. 

Poplave su odvajkada užasne elementarne nepogode sa nesagledivim posledicama ali poplave ne nose samo materijalna dobra i živote nedužnih, one najčešće na površinu izbaci i najlošije ljudske naravi,karaktere i osobine.Čoveku je u muci, a ovo jesu bile strašne muke, uvek neko drugi kriv. Svi oni hteli bi da se svadjaju,tuku,psuju izbacujući iz sebe najgori bes i otrov.” Zar ne osećate kako sve smrdi i to nesnošljivo smrdi”,kažu ozlojedjeni gradjani,zaboravljajući da pomenu da je mulj lako oprati ali ljudsku zlobu,sebičnost,gramežljivost,ne može te oprati ni vodom,ni jakom kišom ni nabujalim rekama. To ostaje za uvek u čoveku da čami do kraja života.

Razumem ja vas,tugo moja napaćena,ali razumite i vi mene. Stićiće pomoć,izgradiće se porušene kuće,zalečiti teške rane i sve će se jednoga dana preseliti u priču iz nekih dalekih vremena. Ali ono što ostaje večno da boli a stalno se ponavlja, to je ona izandjala ali istinita narodna izreka “nekome je poplava majka a nekome opaka maćiha”. Vućić se ubi od rada i upozorenja da će se lopovima “ruke seći do lakata” i nije za verovati da će pravda i u Krupanj stići ako vi pošteni ne zaustavite nalet vaših lokalnih moćnika,raznih rodbinskih i političkih klanova koji vam krv piju, ne od ove poplave, nekog od mnogo poplava i nesreća koje su vas zadesile u ovom i onom veku. Tu po meni leži problem.

Bujica je gutala kuće pred sobom

Nekada:Krupanj,srce Radjevine

DVA LICA SRBIJE

Jedni su na barikadama,u vodi do pojasa a drugi  u marketima. Otimaju da svoju guzicu obezbede enormnim zalihama.U„Rodi“ se formirao ogroman red. Voda se nosi u nenormalnim količinma, brašno,deterdženti,meso,slatkiši, ama sve. Panika raste iz minuta u minut. Oko ponoći, marketi su  prazni i opustošeni. Redovi i na benzinskim pumpama, a pred Sava Centrom preko 3.000 mladih sa flašom vode i malo preobuke u rancu hita ka Šapcu. Sa Kosova je došlo šest autobusa punih  studenata.Jutros,pred Arenom na hiljade dobrovoljaca. Ne mogu svi, traže se najsposobniji koji mogu  da urade mnogo. Njih trista je imalo sreće da ode a drugi su ostali da tuguju što nisu uspeli  da budu deo Srbije koja je pokazala ono pravo lice. Dok oni daju sebe, ona druga Srbija, manipuliše i kalkuliše. Čine svetogrdje,nevidjena zlodela. Novinarka Renata Šteković opisala je za potral Srbija  kakva je situacija u Šapcu.

Borba za život

Borba za "guzicu"

- Ljudi su u blagoj panici i dele se na one koji beže iz svojih kuća, jer su videli šta se dogodilo Valjevu i Obrenovcu i na one koji su ubeđeni da se ništa strašno neće dogoditi i koji su ostali u svojim stanovima. Jedni komentarišu da je loše što je podignuta uzbuna, a drugi da je to dobro, jer su se svi uozbiljili i spremili da reaguju brzo – objašnjava Šetkovićeva.Ona dodaje da su cene u prodavnicama nerealno velike.
- Ogorčena sam, ovde hleb prodaju za 160, litar vode za 150 dinara, gumene čizme su digli sa 1.000 na 3.000 dinara, ne možete da dođete ni do peska da zaštitite svoj dom. Uglavnom se pesak raspoređuje onima kojima je voda već ušla u dvorišta, a oni koji možda ‘čekaju’ Savu teško mogu da dođu do džakova. I na njima ima onih koji hoće nepošteno da zarade, pa je cena džaka skočila sa 19, na 25 dinara! Ovakve stvari očigledno izvlače ono najbolje iz nekih i ono najgore iz nekih drugih – priča Renata.

Rano je da hvalimo sve one male i verlike heroje koji su obeležili ove strašne dane za Srbiji ali ipak,već sada mora da se oda ogromno priznanje Aleksandru Vućiću,koji je podigao Srbiju na noge. Pozvao je 1.500 dobrovoljaca,došlo je 15.000! Vojska,policija, žandarmerija čine čuda. Rusi ulaze u bujicu kao u mirno more.Nema kuće do koje nisu stigli.Samo je tokom noći iz potpoljenog Obrenovca spašeno preko 4.000 ljudi.Marić hvali i ekipu Slovenaca kao i Bugarski tim koji se sa nevoljavma bori u potopljenom Svilajincu.Sjano rade i gnjurci iz Crne Gore...Dobri ljudi hrle ka prihvatnim centrima kojih je u svakoj školi,fiskulturnoj sali.Nose odeću, obuću, hranu, nude sebe da pomognu. Moj sin je sa svojim kolegama, brucošima sa Medicine,već 24 časa  u jednom od prihvatnih centara i pomaže. Dočekuju postradale,održavaju higijenu,mere pritisak,razgovaraju sa ljudima,rade i ponašaju se kao ljudi.

Dok ovo pišem nivo Save je kod Šapca 635 santimetra. Nezapamćeno kao i sve ono što se u ovom gradu dogodilo tokom noći. Preko 10.000 ljudi je stiglo iz svih krajeva Srbije i utvrdilo bedeme pored podivljale reke da granice izdržljivosti. Beli nasipi vijugaju pored obale Save kao Kineski zid. Na pojedinim mestima oni su podignuti u visinu i do metar i po. Sve je to mladost Srbije noćas uradila i pokazala ono najlepše lice Srbije kada je bilo najteže i najpotrebnije.

Za dva dana će sve ovo proći a onda treba lečiti otvorene rane kako bi se ogromne štete što pre sanirale. Predvidjaju se temperature od preko 30 stepeni a to je prilika za velike epidemije. Isplivaće leševi ljudi,uginulih životinja a na površinu će ostati ogromne količine prljavog mulja, donetog šljama, izlivene nafte,kanalizacije. U tom času počinje očajnička bitka za sanaciju terena,za povratak ljudi u svoje vlažne i porušene domove na razorene bašte i njive. Sabraće se sve užasne cifre ove teške katastrofe,sahraniće se nastradali i život će se kako tako vratiti u svoje svakodnevne tokove. Rane će se lečiti godinama ali ono što ne može da se izleči to su brojne ljudske slabosti,zlobe i sebičnosti ispoljene tokom ove nereće. Dok je mladost  Srbije na terenu radila i po 24 sata zlobnici i večiti kritizeri, špekulanti i lopovi su se obilato potrudili da ono drugo lice Srbije, ružno i sramno,  ipak ostane primetno u trenucima kada za takve nije bilo vreme a ni mesto.

FIAT- INVESTICIJA VEKA ILI PREVARA VEKA !

(Delovi preneti iz časopisa "7devno"- online izdanje) 

 

“Za Srbiju je  više nego zabrinjavajući financijski izvještaj za “FIAT automobile- Srbija” d.d. za 2012 godinu, koji je uradila nezavisna revizorska kuča Ernst& Young. Taj izvještaj je procureo u javnost, i otkriva zastrašujuće i ponižavajuće, i za Srbiju katastrofalne uslove iz Ugovora koji je potpisan s Fiatom.

Izvještaj na 38 strana pokazuje: Ukupan poslovni prihod za 2012. je 40.8 milijardi dinara, ali su ukupni poslovni rashodi 45,7 milijardi dinara, tako da je operativni gubitak – 4.9 milijardi dinara, odnosno po tada važećem kursu oko 43 miliona eura. To je ogroman gubitak. Kako je poslovni gubitak i u prethodnoj 2011. godini iznosio 54.5 miliona eura, ispada da je zajednička firma u prve dve godine ostvarila čisti gubitak od okruglo sto miliona eura.

Međutim,knjigovostveni podaci ukazuju da je stvarni operativni gubitak od 43 miliona eura za 2012.  javno prikazan kao neto gubitak od nepuna dva miliona. Kako? Razlika je u naglom rastu financijskih prihoda, koji su porasli s 3,3 milijarde dinara na 10,7 milijardi dinara. Otkud taj rast, kad se ne radi o banci nego fabrici koja proizvodi automobile? Tako što je povećana vrednost obrtnih sredstava i imovine, i to zaduženjem: kratkoročne obaveze su uvećane za 420 miliona eura, a ukupne obaveze su 1,08 milijardi eura.

Obaveze su samo u 2012 narasle za 604,9 miliona eura. Neko će reći, u redu, FIJAT ipak izvozi, no to je isto magla: Fiat u Srbiji zapravo radi samo montažu i lakiranje, dakle jeftine poslove dorade, dok su svi delovi i, najvažnije, znanje i tehnologija, uvezeni: kad se pogleda neto izvoz, dakle razlika svega što Fiat uvozi i svega što izvozi, izvoz je zapravo minoran. Ta opevana, mitska industrija je zapravo običan LON posao, posao dorade, na kojem se danas zarađuje malo ili ništa.

 Kako je Fiatu uspjelo stvoriti takve gubitke i zadužiti se u tom iznosu? Stvar mora biti tim čudnija kad se zna da je Fiat po tom dokumentu oslobođen praktički svih obaveza prema  državi: Fiat u Srbiji ne plaća porez idućih deset godina, ne plaća komunalne usluge, ne plaća doprinose na plaće radnike (radnicima zdravstveno i sve ostalo plaća država Srbija), struju dobija po privilegiranoj cijeni, određene puteve je morala sagraditi Srbija o svom trošku, ne plaća porez na plate radnika, a na strani 17 izvještaja, prema navodima srpskih novinara, piše : "Kredit koji garantuje vlada Republike Srbije po kamatnoj stopi nižoj od tržišne, tretira se kao državno davanje". Uz sve to, država subvencionira svaki auto koji se proda u Srbiji s tri hiljade eura, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo drugih proizvođača koji svoje automobile prodaju u Srbiji.

Fiat Automobili Srbija je, dakle, izrazito privilegirana kompanija koja pravi ogromne gubitke i rapidno se zadužuje. Zašto? Pogledajmo podatke. Troškovi materijala su izrazito visoki, 32 milijarde dinara. Prihod od prodaje je 37,7 milijardi dinara. Troškovi materijala dakle iznose preko 85% prihoda od prodaje, što je izuzetno visok postotak. Najzanimljivija stavka je – troškovi eksperata i podrške u iznosu od 1,55 milijardi dinara. Više se isplaćuje za eksperte, nego za plate 2.960 zaposlenih radnika, što dokazuje da Fiat samo iskorišćava jeftinu nekvalifikovanu radnu snagu i besplatnu infrastrukturu, i činjenicu da mu država Srbija daje jeftiniju struju,  beskamatne kredite, subvencije,  plaća velik deo primanja radnika, daje deset hiljada eura subvencija za svakog zaposlenog radnika i odriče se svih poreza,  i još plaća građanima tri hiljade eura novca poreskih obveznika da kupe domaći proizvod.

Međutim, veliki troškovi materijala stranih dobavljača i eksperata, upućuju da Fiat preko naduvenih troškova izvlači novac iz zajedničke fabrike, koja samo služi da se novac opere na legalan način i izbjegnu italijanski poreznici. Srbija im prodaje automobile iz zajedničke fabrike po ceni koja garantuje gubitak, jer Fiat bez ičije kontrole zapravo preko cene materijala nabija troškove koji onemogućavaju bilo kakvu dobit te kompanije. Oni ih dalje prodaju na svetskom tržištu sa zaradom. Svejedno im je koliko će zajednička kompanija izgubiti, jer izvlače novac a gubici ostaju - Srbiji.

Ukratko, Italijani su prevarili Srbe, izgleda, na staru ostapbenderovsku foru, "ideja naša- benzin vaš". To je otprilike kao da vam neko dođe s pričom, "znaš imam super proizvod, pa da ti i ja zajedno uložimo, ti plaćaj režiju i izgradi fabriku, a meni ćeš gotov proizvod davati da ga plasiram dalje". Katastrofa je tu gotovo zagarantovana. U Srbiji je već poznat sličan slučaj, SARTID, kada su američki investitori iscedili zajedničku firmu i vratili je državi kada više nisu imali interesa da  ostnu u Srbiji.

Ovako ispada da radnici u Srbiji rade jeftine poslove dorade za Italijane, čak ne zato jer je to Italijanima neka ušteda na ceni radne snage - jer u konačno, najveći deo troškova proizvodnje čine inženjeri, stručnjaci  za marketing, dizajneri - to su oni troškovi eksperata, dok su radnici u samoj proizvodnji savršeno marginalan i minoran trošak - već zato da izbjegnu sve vrste poreza. A država još Fiatu praktički plaća da zaposli te tri hiljade radnika. Srbija na svakom proizvedenom automobilu gubi nekoliko stotina, ako ne i hiljade eura: zarade tu za državu Srbiju nema, niti će je izgleda ikad biti. A sve se pokriva stranim kreditima, koje će opet otplatiti Srbija. Fiat će se navjerojatnije posle 10 godina, kad istekne period u kom ne mora ništa plaćati, izvući i ostaviti Srbiji tada već zastareli pogon i par milijardi gubitaka i nevraćenih kredita.”

Ovaj teks je objavljen u Hrvatskom nedeljniku “7DNEVNIKU” i ja prema njemu imam  odredjenu rezervu zato što mislim, da nezreli i sujetni Hrvati reaguju,najčešće po onoj narodnoj”neka komšiji crkne krava”.Taj podatak molim vas, da i vi uzmete u obzir. Ono što ipak moramo da priznama,mada jako malo znamo šta piše u ovom famoznom Ugovoru,to je slika Ugovora koju smo videli na svim medijima.Sećate se da su nam javno pokazane stranice  na kojima su markerom bile zacrnjene rečenice koje nismo smeli da pročitamo i znamo šta tu piše. Mladan Dinkić je tada sve to protumačio kao nužno poštovanje poslovne tajne  o kojoj partner iz Italije ne želi ništa da se zna.Ta činjenica i mnogi drugi podaci koji u javnost procure preko nekih medija, a u Kragujevcu su skoro redovna tema u svim kafanama,ipak u meni stvaraju strašnu nervozu i strah,da je sve ovo tačno.No,u svakom slučaju, to ne može dugo da ostane skrivano. 

Do tada, svi znamo da je posao sa Italijanima  bolesna i zastrašujuće loša ekonomska strategija koju je punih 12 godina favorizaova Mladja Dinkić,našta je ukazao i Saša Radulović,na silu smenjeni ministar privrede. FIJAT je isključivo njegov projekat i ekonomski izum sa velikim obećanjima i nadama.Ako je i pola od ovog tačno,onda je malo reći da je taj projekat za slabu Srbiju- katastrofa.Osim toga,ovde je reč i čistim ekonomskim manipulacijama i prevarama u koju je do lakata umeršana i država Italija.No,medjutim,ne mislim da to nije poznato u svetu i da nije slučajno što nam je MMF do nekle odobravo kredite i pozajmice sa ciljem da mi to vraćamo,ako smo ludi, a da se preko tih aranžmana,u ovom slučaju,Italijani oporavljaju,izlaze iz resesije a mi kao mala i već propala zemlja definitivno dalje propadamo i nestajemo.Pošto ovo nisu čista posla “razvijenih” na prostorima zemalja u razvoju,onda je normalno, da i mi imamo svoju strategijku kako amortizovati ovakve preljave radnje.


Srbija mora uz pomoć svojih prijatelja,pre svega Rusije, da pred svetom podigne glas i otvoreno ukaže o kavim se sve manipulacijama radi kada su u pitanju slabe i nerazvije privrede kao što je naša.Ovde je reč o medjunarodnom banditizmu i teškim sračunatim manipulacijama koje su bile obilno pomagane od ljudi iz zemlje i samog vrha vlasti. Sada mi je potpuno jasno,zašto Vučić sa strašno mnogo mučnine i neizvesnosti govori o našem brzom ekonomskom oporavku.

 Dopuna

 Mediji ne miruju kada je ova tema u pitanju.Objektivno,strepi cela Srpska javnost jer ovaj projekat je bio najavljivan kao projekat stoleća koji će u potpunosti pokrenuti i promeniti ambijen posrnule domaće privrede.Daleko je od svake pameti  pomisliti da sam i ja jedan od tih koji priželjkuje propast ovog projekta.Naprotiv, želim da se on razvija i da Srbije donese  ugled ali i profit.Da  uposli  radnike i kooperantske firme i ono što je najbitnije da se razvija a ne gasi ili stagnira.

Osim toga,meni se auto dopada i mislim da je on dobro uradjen.Sa uživanjem ga gledam na autoputu kako dobro leži i ide.Iz tih razloga, moja iskrena želja je da se  sva ova nagadjanja, još uvek nepotvrdjena, ne obistine i da nikada ne budu potvrdjena kao tačna.Do dana, kada  će sve biti jasno,ostaje nam da sve ovo čitamo, strepimo i verujemo da je FIJAT dobar a na loš projekat,koji nas je košto mnogo a doneo nam malo.

               "Фиат“ затвара фарбику у Крагујевцу,

                           сели производњу у Бразил ?

                                                                                                                        27. децембар 2014. 

i

Крагујевац – Радници који су до сада склапали “Фијатов” модел “500” у Крагујевцу, то могу да наставе да раде у Бразилу,
 где ће бити пресељена производња из Крагујевца, или да узму отпремнину. Фабрика у Крагујевцу затвара се већ 1. јануара 2015, сазнаје “Зокстер блог” у синдикалним изворима. Ту вест из разумљивих разлога нисмо били у стању да проверимо и у управи компаније.

Радници већ сада раде по три дана недељено, и то само у дистрибуцији,  јер је производња већ заустављена, због врло слабе продаје.

Пљачкашком приватизацијом, којом је домаћа индустрија предата у руке тајкунима, а ови је претворили у некретнине, Србија је темељно дезиндустријализована, а стопа незапослености, која вероватно прелази 30% уколико се урачуна и тзв.прикривена незапосленост, убедљиво је највиша у Европи.

Чврста контрола политичара и тајкуна, који по правилу потичу из структура блиских нелустрираним комунистичким тајним службама, над домаћом привредом и изворима и токовима новца, праћена ендемском корупцијом и потпуном правном несигурношћу, коренито је онемогућила било какво истинско предузетништво и сврстала Србију међу најнепожељније инвестиционе дестинације. На ранг листи Светског економског форума, од 144 земље, она је 138, иза и Ирана и Ирака (али испред Лесота). 

Истовремено, земља је рекордер и по стопи бекства капитала, као и образоване радне снаге.
Уговори које корумпирани домаћи политичари склапају са иностраним инвеститорима, по правилу не садрже нкакве сигурносне клаузуле, и доносе земљи огромне губитке, али цензурисани медији не усуђују се да поставе питање одговорности.
Зокстер блог

 Катастрофа:Фиат дугује 1.3 милијарди еура !

Поводом вести о скорашњем затварању Фиата из Крагујевца и пресељењу производње у Бразил распитали смо се колико су велика дуговања и обавезе фабрике из Крагујевца и дошли смо до готово невероватних података. Укупне обавезе „ФИАТ“ Србија тренутно су веће од 1.3 милијарде евра и то према подацима самог Фиата!
Многи у Србији и даље верују да ФИАТ извози из Србије и да је један од највећих српских извозника али је права истина заправо много другачија. ФИАТ у Србији ради само дораду што се у принципу своди само на монтажу и лакирање. Ти послови дораде су заправо веома јефтини послови док су сви делови, опрема, знање и технологија увезени. Када се погледа и прерачуна оно што ФИАТ увози и извози резултат извоза је миноран.
ФИАТ у Србији у ствари искоришћава само веома јефтину радну снагу и бесплатну инфраструктуру коју је добио од Републике Србије. ФИАТ од Србије добија јефтину струју, огромне субвенције за плате запослених радника, које по раднику достижу и читавих 15.000 евра. Потраживања Републике Србије према ФИАТ-у у овој 2014. години износе преко 2.4 милијарде динара што говори да су српски порески обвезници ти који финансирају ову италијанску мултинационалну компанију.
Италијани иначе преко надуваних трошкова и плаћања консалтинг услуга извлаче огроман новац из фирме. 
Губици Републике Србије по склопљеном ФИАТ аутомобилу у Крагујевцу мере се хиљадама евра. Када ФИАТ коначно одлучи да се повуче из Србије а тај дан према свим наговештајима није далеко, држави Србији оставиће преко милијарду евра дугова који ће опет бити претворени у јавни дуг тако да ће грађани Србије поново плаћати катастрофалне грешке политичара.
Да ли вам је сада јасније зашто се крије уговор који је Република Србија склопила са ФИАТ-ом и зашто је исти проглашен за тајну?

Србија данас