PLAŽA IZMEDJU MOSTOVA

Te burne 1968.Rusi su ušli u Čehoslovačku a ja stigao u Beograd. Slika koja me je privukla da osvežim svoja sečanja, pripada poznatom beogradskom arhitekti  Branislavu Mitroviću i snimljena je osam godina pre mog dolaska.Ja sam je nazvo:"mravinjak na Savi". Sečam se svakog detalja.

Prva godina na studijama u gradu koji je u svakom svom detalju plenio i toliko privlačio da vam se činilo da ste tu živeli i pre svog rodjenja. Raspamećivao sam se Beogradom u aprilu i maju.Bio je umiven i doteran naprosto mirisao je čistoćom i neodoljivom lepotom a po najviše svojih gradjana a naročito lepšom stranom koja je silovito zračila i još silovitije privlačila. Elegantne,lepe  i doterane,beogradske dame u narodu poznate kao "beogradjanke" bile su ukras i imidž grada.Za njih ništa nije bilo strano a ni daleko.Ono što je bilo u modi u Parizu, Milanu, Londu skoro u istom danu, moglo je da se vidi i na glavnoj gradskoj štrafti u Knez Mihalovoj.

 Leto  koje se primicalo  nije pokretalo onu poznatu godišnjoodmorsku histeriju, kuda i gde? Oni koji su mogli i imali gde, zaposedali su plaže plavog Jadrana ili su se već početkom maja preselili u Rovinj poznatiji kao "Mali Beograd". A oni, koji nisu brinuli tu brigu, leto bi provodili na plaži izmedju dva mosta.Zemunci na Lidu a narod sa Čukarice na staroj gradskoj plaži na Savi i Adi koja je tek počinjala da živi svoj život.

Grad je uveče bio pun šetača. Skadarlijom nije moglo da se prodje! Sve bašte su radile punom parom a one najprestižnije bile su prepune od jutra do sutra.Šumatovac, lociran u takozvanom "Bermundskom trouglu": Grmeč-Šumatovac-Pod lipom, bio je san mnogih estradnih maštara.Tu su sedeli Tozovac,Miki Jevremović,Cune,Mile Bogrdanović,Carevac i mnogi drugi.Tu je svoju estradnu karijeru a naravno i onu kafansku, započeo i moj zemljak i drug Rade Vučković.A kada bi završili prestavu i sedeljku u bifeu Ateljea 212 cela ekipa na čelu sa Zoranom Radmilovićem selila bi se u "Šumu" inače skraćeni naziv za ovo mesto.Pristigla bi i u neko doba i Ljubinka Bobić u pratnji Mike Vitorovića a kada bi iz neke ulice iznenada izbio raspoloženi Mija Aleksič,prestava je mogla da počne.

Plaža izmedju dva mosta bile je ekskluzivno letnje sastajalište. Niste mogli da živite u Beogradu a da leto ne provodite na toplom pesku i rashladjujete se u čistoj vodi plahovite Save. Biti na plaži bio je to i praznik za oči. Prelepe ženske obline, moderni kupaći kostimi a bogami i atletski gradjeni momci koji su sa lakoćom plivali s jedne na drugu obalu. Najbrojniji su bili mladići koji su živeli u Karadjordjevoj ulici zbog čega su po nekada smatrali da oni imaju najviše prava na ovoj plaži po kojoj su radili šta im padne napamet. Predvodio ih je u to vreme svetski prvak u rvanju u grčko-rimskom stilu nadaleko čuveni Miroslav Ćitaković-Ćita koji je uveče gospodario salom Doma omladine gde su se organizovale dobre igranke. Skoro do kraja života on je vreme provodio u ovom prestižnom prestoničkom klubu gde se okuplja mladi avangardni Beograd.U to vreme ozbiljne igranke bile su i na "Zvezdinom" usred Kalemegdana.

 Kada bi baš ugrejalo i noći postajale nesnošljive za spavanje, na plaži je bila gužva kao usred dana.Tu se spavalo,uživalo,pevalo a na obližnjem platou razvaljivao roken-rol,tvist i ponoćni tango u narodu poznat kao "stiskavac". Mnogo je ljubavi tu započelo i završilo a začeti su i novi ljudi,danas  starci u godinama,čija deca ovu priči slušaju širom otovorenih očiju prekidajući sećanja pitanjem "Pa da li je moguće da se tako lepo i bezbrižno živeleo"?Ako ne verujete meni,pogledajte ove slike.One  same za sebe govore.Ti ljudi bez grča ni licu,opušteni i bezbrižni i sa onim malim što su imali.Za mnoge je more bilo daleko ali plaže na Savi i Dunavu jako,jako blizu.A sunca kao na moru,u izobilju!.

Ali,naravno,nije uvek bilo sve tako lepo i romantično.Ja nosim jednu bolnu uspomenu sa ove plaže i uvek kada se setim tih detalja zasuze mi oči.

Teško je bilo učiti i danju i noću u pretoploj sobi u Studenskom gradu. Onako,čoporativno.zemljački,seli smo u 36. i dovozali se do Brankovog mosta. Za djavo ponelismo i neki fudbal da se malo relaksiramo na pesku.Dok smo se mi svlačili i pripremali,Ćitini momci su nam zatražili loptu da oni odigraju tekmu.Kada je došlo vreme da nam vrate loptu,jedan od tih bezobraznih klinaca šutnuo je i to na sred Save. I kako to obično biva,ja njemu šamar,njegov drug meni a Raka Jovanović njemu.Za tren se izmedju njih isprečio Ćita i onako mangupski pozvao Raku da se potuku.Raka je to prihvatio i u sekundi bio tuširan.Svetski prvak tražio je od mnogo slabijeg i mnogo mršavijeg ponosnog borca da prizna uz povike"Priznaj da sam jači",urlao je Ćita.Mi smo sa strane zapomagali i molili Raku "Priznaj,priznaj". Borba se završila pobedom Ćite i našim porazim.Posramljeni i dobro izudarani vratili smo se u svoj Studenski grad i sto puta usput ponavljali:Ćita,platićeš mi za ovo,kad- tad! Posle par godina kada smo se sreli ja sam ga podsetio na ovu ružnu epizodu.A on,kao maleno dete,uspeo je samo da izusti."Jebi ga...mladost ludost"

Tako se krajem šezdesetih živelo u Beogradu. Mi iz unutrašnjosti sanjali samo da koji dan letnjeg raspusta provedemo u njemu a beogradjani u nekom lepom srpskom gradiću gde ni u kom slučaju leta nisu bila dosadna. Kada podvučete paralelu izmedju tog i ovog vremena, teško da ćete naći mnogo sličnosti.Sve se promenilo pa i ljudi,neki kažu nabolje a neki ne misle tako.Ipak,valjda je tako normalno. S vremenom, sve se menja! Tada smo maštali o televizorima, sanjali malenog "Fiću" a danas Internetom prevaljujemo milione i milione kilometara u jednom treptaju,uzdahu,vapaju i snovima!

S POŠTOVANJEM:DUŠAN PERIĆ PRNDA!

Uobičajna slika za kraj školske godine,profesir i učenice

Prnda je bio deo  moga grada.Ugao od zgrade,klupa u parku,mesto pored vira na Toplici,staze kojom je prolazio,pekare gde je kupovao sveži hleb,mesta u "Evropi" pored bine i njegova škola gde je više od 40 godina učenike učio kako se hoda,trči, govori,ponaša i koliko je važno održavati taj zdrav duh u zdravom telu.Ceo vek u OŠ “Drinka Pavlović”i jedno vreme, kada nije bilo kadra, i u Ekonomskoj školi.

Dugo godina bio je i perjanica FK “Kosanica”.Polutka,brza,prgava uvek gladna golova.Ljutio se kada gubi a besneo je na protivnike koji ga nisu štedeli.Nasrtao je na njih,na sudije,psovao i sebe i  saigrače da bi na kraju pucao od radosti što je pobedio. 

            Veterani "Kosanice".Gornji red:Prlina,Babljok,Džinac,Žića,Alil,Rade  Dupeglava,Pajac,
                                   Donji red:Batke,Ranko Šora,Prnda i Vasko


U suštinu,grad ga je voleo ali ne retko,ljudi bi zazirali od njega.Naročito su se bojali jutarnjeg susreta kada je Dule bio u punoj formi.Pričao je sto na sat a jezik bi prevalio i po nešto što nije trebalo.Mnogi su zog toga,zbog te njegove naravi,izbegavali jutarnji susret sa njim.Neki su to komentarisali na svoj način:ubiće me maler a drugi,pa nije morao dan da mi započne sa Prndom!

Imao je uzrečicu "Jeli bre Milisave..." što bi bio uvod u sprdačinu sa zaključkom: "Pojedeste nam dušu vi seljaci".Našta nije imao svako spreman odgovor kao njegov partner i večiti rival Duško Sidja koji je voleo, više  od svega da sa njim “zarati” od ranog jutra da bi se  posle  poslednjeg časa našli u "Evropi" ispijali jednu pa još jednu bosanku očekujući i treću, ako naleti neka “budala” da vikne “šta pijete”.Oni bi kao iz topa-“bosanku”.Na ovu njegovu opasku "seljaci" najbolji odgovor je ima Pera Kilibarda kolega po struci koji bi uzgred onako tek da ga načepi ponavljao:"Ja seljak a rodjenu Beogradu, a ti gospodin rodjen u Kuršumliji !".Uz ovo, išla je i ona česta domaća psovka,po koja šala do neke nove  smicalice.

Prnda je bio nadaren ne samo za fudbal,gimnastiku,ritmiku ali ne i za atletiku.Nije podnosio jednog svog kolegu koji je forsirao kuglu,koplje,skok u dalj.Vidi budale,deca čeznu za fudbalom a on tera kuglu,govorio bi Dule, U sećanju svojih sugradjana Duleta pamte kao vrhunskog glumca  KUD "Boža Jordanović" u kome je odigrao mnoge  uloge spadala ali po najviše je ostao u sećanju igrajući lik srezskog načelnika Jerotija u Nušićevom “Sumnjivom licu”.Ovaj komad,za koga moji zemljaci veruju da je autentična gradska priča, napisana u sobi br.4 hotela sa zvučnim imenom “Evropa”, u vreme kada je Nušić službovao u Prištini a preko vikenda dolazio na zabavu i zezanciju u Kuršumliju.Dule je briljirao u ulozi Jerotija,priglupog načelnika nastavljajući da ovu ulogu tumači i u stvarnom životu u dijalogu sa svojim komšijama,prijateljima i kolegama iz škole.On je uvek unosio nemir i sumnju “da  se priča” i da  se “već zna” ko će politički da zglajzne a ko će na njegovo mesto da dodje.Ko u gradu krade papriku i kukuruz za pečenje a ko zimi obija sušnice.Bio je majstor da gradom pusti i tipičnu ribolovačku  priču o klenu teškom kilo i po i krkuši od 800 grama.Druge pecaroše je  napadao  da kradu ribu tako što je truju kononopljem ili bacaju dinamit tek da je ošamute.Istina je kao i uvek bila negde na pola ali to nikada nije bio razlog da se priča ne dopunjava i ispreda sa novim detaljima.Kuršumlijske duge i hladne zime su bile kao rodjene za gradska ogovaranja i prepucavanja.S proleča, a naročito  leti, sve  se to zaboravi i krene  u prikupljanje novih tračeva za narednu zimu.

Dule je bio i moj lični gradski barometar.Kada bih došao iz Beograda  na odmor ili za vikend, uvek sam se raspitivao o njemu u prepunoj radnji moga brata Milivoja gde su se skupljali svi na čašicu razgovora i dogovora sve dok u jednom času iz svog stana nije dotrčao i Dule koji je stanovao preko puta i uneo pravu pometnju.Kao iz levka potekle su šale i zezanja na  razne  teme a po najviše na fudbalska prepucavanja izmedju Partizanovaca i Zvezdaša.On je bio jaki partizanovac i nije dao da se priča skrene sa puta koji je on zamislio da toga dana nekog zeza ili nervira.Svi smo se valjali od smeha da bi on  u jednom času potegao novine sa stola okrenuo se i uz dovidjenja odbrusio "mamu vam seljačku i neradničku.."Žurim, ubićeme Ružica što me nema. A mi bi smo umesto zbogom svi u glas:"Stani,nategni još jednu Žaličanku"....Dosta je bio za danas.Dovidjenja.

I tako je jednog dana otišao bez dovidjenja i nikada se nije vratio.Počiva na gradskom groblju pored  sina Dragana i supruge Ružice.Ćerka Dragana preminula je u najboljim godinama a sahranjena  u Beogradu.Bio je prevalio osamdesetu ali sve nas je ostavljao bez daha svojim savršenim izgledom. Svakog dana pešačio bi po 10 km,za doručak jeo šnitu namazanu kajmakom uz domaći čaj a na sebi nije imao ni gram sala.Prav i vitak kao strela,brz i hitar kao munja.Otišao je i naprosto, sve nas je iznenadio,kao uostalom i dok je  vilenio gradskim ulicama i proplancima,Ili,dok je satima čekao na obali jedne od naših prelepih reka da zagrize i na udicu dodje ona prava.Nekada bi stvarno naletela a najčešće posle svake  ribolovačke priče bila sve veća i sve teža i teža,Najednom je narasla toliko da su ga ljudi pitali:pa gde si ti to Dule pecao?Negde na moru ili nekom našem malom viru gde dubina ni pojas nije prelazila.I tako uvek,pa i danas kada ga nema,čovek zastane,priseti se Prnde i naglas počne da se smeje...

 Počivaj u miru, dragi moj Dušane Periću.

NOTR DAM!

Ceo svet plače nad užasnom tragedijom jednog od najvećih kulturno istorijskih spomenika današnjice.Gori sveta katedrala, posle 650.godina postojanja, opevena u velikom romanu Viktora Igoa "Zvonar crkve Notr Dam".Opevana u našoj istoriji. Zvona sa ove katedrale prva su obavestila svet da su Srbi 1389.godine pobedili Turke na Kosovu Polju i time zaustavili najezdu muslimana ka Evropi.

Svi tuguju.U grobu se okreće Kvazimodo,svi Lujevi, Napoleon Bonaparta, Car Lazar,De Gol pa i ovaj živi nesretnik Emanuel Makron. Ko je to zakazao? Zašto je  izgoreo veći deo crkve na žalost svih.U palmenu je nestao i veliki toranj koji je dominirao ovim najlepšim delom Pariza. Da li je to slučaj bez presedana ili se u sve umešala nečija zlokobna ruka?Ovaj požar ozbiljno je oštetio jedan sakralni objekat nad čijom sudbinom iskrenu brigu i žaljenje iskazuje ceo svet. 

Hoćemo li iz svega ovoga izvući pouke i konačno  iskazati više brigu prema našem kulturnom nasledju zatečenom na Kosovu?Šiptari nisu sposobni da čuvaju i održavaju, a niti je to njima u interesu,Dečane, Patrijaršiju, Gračanicu, Bogorodicu Ljevišku i još 1200 sakralnih objekata.Nasledje od neolita pa dana današnjeg.

Kakva strašna noć u Parizu

Na primeru Notr Dam pokazalo se, koliko svet zna da pati i brine o kulturnoj baštini planete  kada ona propada i kada je ugrožena kao noćas Notr Dam..Merkelova i Makron imaju nameru da svojim predlozima, a možda i ucenama, reše Kosovsku dramu bez obzira na cenu a sve to “zbog mira u kući”.! Svi strahujemo da oni neće to uraditi pošteno i pravično već da će se sve slomiti preko naših ledja.

Plamen je progutao i veliki toranj

Možda će ih ipak, ova drama u Parizu naterati da zastanu i malo promisle.Ko smo zapravo mi Srbi i kako kulturno blago Srednjeg veka smo sačuvali i prineli na oltar SVETA da se divi bogastvu uma,graditeljskom umeću i prebogatoj nacionalnoj tradiciji i istoriji pisanoj punih X vekova.Da se dive freskama svetaca i mučenika i prelepoj Simonidi kojoj su dušmani u Gračanici iskopali oči.Ona tu vekovima stoji i sve vidi I čuje.

Nisam gatalica i ne verujem u prazne priče, ali ovo što se desilo sa katedralom Notr Dam, opasno opominje.Bog ne oprašta takve grehove gospodine Makron.Sada je jasno da je zastava nepriznatog Kosova i stolica pored vas za Hašima Tačija narko dilera i “trgovca” ljudskim organima vadjenih iz živih ljudi, božija kazna.Vaša je odluka da Srbiju javno ponizite na dan kada se obeležavala stogodišnjica Velikog rata.Prigrliliste fašiste,narko dilere, oterali vekovne saveznike.Pogaziliste grobove na Kajmakčelanu uznemirili mrtve na Zejtinliku.Ne praštaju vam ni vaši mrtvi zemljaci sahranjeni na Francuskom groblju usred Beograda gde ste imali nameru da položite venac koga niste doneli i ne verujem da će te!

A nije to davno bilo kada nikome u svetu suza nije kanula iz oka dok su šiptari u martovskom pogromu palili i rušili naše hramove. Srce nam se cepalo a vi ste ćutali i pravili  planove kako da ozakonite državu ubica,narko dilera samo da nama bude gore i bolnije. Ne radujem se  tudjoj nesreći  jer ovo je gubitak za sve ali koristim priliku da barem nekoga na tren pecnem i opomenem da mi Srbi ne govorimo uzalud da je "Kosovo naša sveta zemlja" koju ne možemo nikome da damo jer time kidamo deo svoga tela. Ne pravite takve planove jer  će vas  sustizati teške božije kazne.

I ovo!

Ne zamerite što su mi na primeru Notr Dama potekli Šantićevi stihovi kojih se i vi sećate:"Ne plačem samo sa bolom svoga srca,Red zemlje ove uboge i gole.Mene sve rane moga roda bole,i moja duša s njim pati i grca"...

IZ SKORAŠNJE POLITIČKE PROŠLOSTI SRBIJE

Boris Tadić izašao iz DS

Beograd -- Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i počasni predsednik DS, napustio je stranku koju je vodio od februara 2004. do novembra 2012. godine.

IZVOR: B92, BETA ČETVRTAK, 30.01.2014. |

Podeli

Tadić je odlučio da napusti DS zbog nesaglasnosti sa pravcem kojim demokrate idu pod novim rukovodstvom.

"Odluku sam doneo upravo zbog toga što se u politički blok DS vraćaju ljudi koji su joj doneli epitet aferaške i korupcionaške stranke. Odluka nije protiv članova DS, već zbog njih, i njima poručujem da je Srbiji potrebna nova demokratska stranka", rekao je Tadić.

Bivši predsednik Srbije naveo je da bi ta nova stranka "obavila svoju misiju modernizacije Srbije i misiju uspostavljanja trajnog mira na Zapadnom Balkanu", ali nije potvrdio da će on formirati novu političku organizaciju.

"Nosio sam taj teret, ali ne postoji nijedan razlog da ga ponovo preuzimam na sebe. Neću da preuzimam bilo kakvu odgovornost za malverzacije, kontakte sa tajkunima, koji su karakterisali DS u to vreme. Neću da budem član organizacije za koju možemo očekivati da će se, posle Živkovića, u njeno delovanje aktivno uključiti Cane Subotić ili možda Beba Popović ", rekao je Tadić.

Pitanje

Ko je UBIO demokratiju u Srbiji,Vučić ili njeni protagonisti i osnovači? Jedan od glavnih uništivača DS bio je Boris Tadić i ljudi oko njega,oni isti ljudi koji sada bez stida i griže savesti ponovo pomaljaju glavu iz svojih pacovskih kanala i traže rušenje vlasti i uspostavljanje svih ugušenih i nestalih demokratskih vrednosti Srbije.Demokratije sa Tadićem, Živkovićem, Djilasom, Jeremićem, Lečićem…Imali još neko u Srbiji da veruje da je to moguće?
Zašto je to tako?Zato što politika nije igračka za neozbiljne i nadobudne mamine i tatine sinove.Zato što se sa politikom ,ako se časno radi,dostižu sve opšti nacionalni ciljevi dostižni svima a ne samo umišljenoj eliti.Politika nije startna pozcicija ka nemoralu,pohlepi,korupciji i bezumnog otimanju i bogaćenju.Sa politikom se ulazi u istoriju ili "leti" na političku deponiju.

Zakljućak

Naravno, da svaki normalan čovek priželjkuje i sanja da živi u zemlji "gde DEMOKRATIJE nikada dosta".Ovi ljudi ne mogu taj teret da iznesu i uzaludno gubimo vreme sa njima.Duboko verujem u MLADOST Srbije koje neopterećeno nadire, da će baš oni za koju godinu, vratiti sve izgubljene godine i propuštene šanse.

Bukovski

NULTA TAČKA

svi su saglasni da je ovo teško vreme

možda najteže od svih vremena:

velike grupe ljudi u gradovima

širom sveta

protestuju jer ne žele da budu

tretirane kao smeće.

ali ko god da je na vlasti

neće da ih sluša.

vidljivo je, naravno, da se

jedna moć bori protiv druge

dok je stvarna moć, naravno, u rukama

nekolicine koji vladaju nacijama

i njihove potrebe da zaštite te silne stvari

koje im pripadaju.

shvatljivo je da će tih nekoliko vladara

pobeći

kad finale erupcije krene;

pobeći će u svoja bezbedna skloništa

odakle će posmatrati

erupciju do kraja,

a onda se, posle razumne pauze,

vratiti i

početi da grade

novu besmislenu i odvratno

nepravednu budućnost.

što, po meni, nije baš

najsrećnija misao

dok sa praskom otvaram limenku piva

u vreloj

julskoj noći.

DIJALOG IPAK,NIJE MOGUĆ!

Svi vi koji ostrašćeno i sa mržnom sudite Aleksandru Vučiću, za sva dela i nedela učinjena u ovoj zemlji, takvim svojim agresivnim stavom zatvarate sve mogućnosti nama da kažemo po nešto što je u suprotnosti sa onim o čemu vi govorite, pišete i demonstrirate. Ja nisam bot a ni sendvičar, kako vi nazivate njegove pristalice. Ja samo mirno posmatram šta se dešava na političkoj sceni Srbije od prvog minuta njegovog dolaska na vlast pa do dana današnjeg. Naravno,mnogo toga uradjenog i rečenog proveravam a sa nekim stavovima rečenih u naboju njegovih hiperboličnih metafora-najčešće se ne slažem.To njegovo životno polje, koga vi stavljate u rubriku "sve njegove laži" i bez provere i dokaza izvlačite generalni zaključak da je on "lažov" i da sve što izgovori je ništa drugo- nego laž! Naravno,kao što nije sve crno a ni belo, tako i ovaj vaš stav odbacujem kao netačan ili preciznije 75 posto je netačan. 

Drugo,vi ste i ovaj prvi a naročito drugi stav o njegovom „zdravstvenom biltenu“ formirali na osnovu kazivanja,ogovaranja i pisanja brojnih tekstova, njegovih bivših partijskih kolega iz vremena Radikala i članova redakcije lista "Pravda" koji je bio u njegovom vlasništvu.Godine druženja, godine velike političke borbe za vlast, godine bliskosti pa i intimnosti, iskorišćene su da Vučić u javnosti bude predstavljen kao „bolesnik“ i neopisiv lažov koji će u svom mandatu, ako se u tome ne spreči, Srbiju zaviti u crno.Napisano je i izgovoreno stotunu svakojakih, načešće, proizvoljnih dijagnoza. I onda je krenulo neprekidno ponavljanje.

Treće područje, koje je deo ove kuhinje a odmah rado kao i prvo i drugo, prihvaćeno od ne tako male beogradske političke opozicije koja je njemu skočila u oči jer je dolaskom SNS na vlas, izgubila sve.Njihovi stavovi su bili ujednačeni i uvek su u sebi nosili najcrnje opise Slavije,Beograda na vodi,Sava male,rad Vlade Ane Brnabić i kompletan njegov rad.Dok se ostali svet divio Beogradu, koji je  menjao svoj izgled, oni su po svemu tome bogoradili i ispisivali tone gadosti.

Zamislite, šta bi mogao da misli, govori i piše čovek, njegova porodica i njegovi prijatelji o Vučiću, koji je izgubio vlast i sve privilegije na opštini Vračar? I to posle  13 godina vladavine! On je ostao najednom bez svog  zlatnog rudnika koji mu je donosio milione i milione.Ili još bolji primer je najveći srpski kapitalista Milorad Mišković koji je monopolskom politikom, u prometu robe široke potrošnje, unakazio i osiromašio ogroman broj i onako siromašnih gradjana glavnog grada.Njegov  tipičan tajkunski metod  ulaska u vlast, kadroviranje i pogotovo lobiranja za kupovinu svega što se  prodavalo od  narodne-društvene imovine u vreme programirane i nametnute lopovske privatizacije kroz koju  su svi gubili a oni i on dobijali.I sada, kada u govorima časnih i poštenih ljudi, a njih zaista ima, na svim ovim protesnim šetnjama, čujemo vapaje o razlozima zašto smo obedeli i osiromašili,zašto mladi odlaze, niko od govornika nema snage  da  se još jednom okrene i pogleda na deceniju i po vladavine demokrata a naročito na njihov konačni učinak u procesu uništenja zemlje.

Protesti u Beogradu

U trećem poglavlju kompromitacije, njega je trebalo prestaviti kao neopisivog lopova! Kada ta priča nije baš pila vodu sa njim u glavnoj ulozi, onda je na tu poziciju najpre, gurnut njegov brat, pa otac i povremeno majka, kao i jedan od kumova.Gradom je kružila priča da su sve popularne kafane njegove, počev od  „Franša“, “Madere“ , “Mažestika“  a pre neki dan jedan pričljivi konobar iz kafane  „Proleće“  nasrnuo je na mene pitanjem i odgovorom:pa gde ti živiš kad ne znaš, da je i ova kafana Vučićeva kao i sve vidjenije po Beogradu“.

Vučići, po vašim tumačenjima, nisu samo otimali kafane po Srbiji nego su zgrtali i gomile para. Po procenama te "elitne " opozicije koja je uverljivo dokazivala da su njihovi podaci „pouzdani i tačni“ i najčešće i najviše držala banku na gradskim slavama kao da dele krevet sa njima, da oni-Vučići, pokradenih državnih para, i to više stotina milijardi EU, drže skrivene po mnogim svetskim bankama ili u najprljavijem biznisu. 

Kad se mrzi i preteruje onda je dozvoljeno sve. Kradu Vučići ali i njihovi najbliži saradnici, priča "elita". Slušam pre neki dan onog jadnog Velju Ilića koji se okomio na Zoranu Mihajlović i bez zadrške je ustvrdio:ona je samo za nedelju dana ukrala 150 miliona EU!!!

Ne aboliram ja nikoga, kao što nemam ni jedan dokaz da ovakve optužbe u sebi ne nose i neku dozu istine,"jer, gde ima dima tu ima i vatre",već se samo pitam:pa gde se dedoše tolike pokradene pare i šta one drugo osim smrti, boleština i večite patnje, vlasniku mogu drugo da donesu? Za provod, za uživanje i bahaćenje...pa pogledajte šta je dočekao i šta ga tek čeka, Milo Djukanović, koji je otimao i nosio koliko je hteo i to sve do časa dok se nije pojavio "djavo koji je krenuo po svoje". Moželi se sada život oprati i unormaliti? Nema tih para koje imaju tu moć.One samo postaju gomila beskorisnog tereta i sigurne ljudske propasti.

U procesu Vučićevog raskrikavanja,raščlanjavanja na najsitnije delove, kraja nema.On je lažov, bolesnik, on je lopov usto i predsednik Srbije koji je došao na vlast uz podršku preko 60 posto biračkog tela ! Oni koji su ga glasali, nikada neće odustati i da ga poštuju a oni koji nisu, oni će nastaviti sa demonstriranjem političkog nezadovoljstva.I biće sve tako do izbora a onda,narodna će biti poslednja.

Za kraj,hteo bih da pitam:

Imali nekog ko zaista veruje da bi sa takvim čovekom, jednu sekundu, opštio,ugošćavao ga, uvažavao i najiskrenije poštovao, jedan Putin, jedna Angela Merkel i jedan Xi Jinping, predsenik Kine i stotine drugih svetskih državnika?

Za razliku od vas, koji se trudite da ništa ne vidite,da sve omalovažite i radi svojih bednih ličnih interesa sve popljujete, mi drugi, koji sebe nazivamo "neutralcima",vidimo svaki kilometar novog autoputa, svaku novu fabriku, novo radno mesto, lepšu i bolju Srbiju od vaše sto puta i tešku i neizvesnu borbu da se od Kosova spasi barem nešto.

 Nemamo utisak da su institucije  blokirane, sprečen razvoj demokratske misli i slobode, uskraćeno pravo na medije. Ono što je apsolutno tačno to je, totalni krah demokratske stranke koja je vladala punih 13. godina i imala preko 800 hiljada članova. Narod im je okrenuo ledja i surovo ih kaznio za sve  propuste tokom svoje deceniske vladavine.Nova vlast je gradila i novu politiku po principu: "sa svima dobro, a sa EU- najbolje"! 

Naravno i narod se uzdigao na noge i počeo je da razmišlja svojom glavom.Amerika više nije bila ni približno toliko popularna kao Rusija. Klatno se nakrenulo prema Putinu koga je taj isti narod dočekao kao cara Putina.Tek tada "ameri" su shvatili da nešto treba promeniti ne bi li se ponovo njihova zastava viorila više od Ruske.Ovaj  svenarodni "ustanak" protiv Vučiča, nažalost, podseća  na moge  slične proteste izvedene po svetu, trenutno je akcija u Venecueli, sa ciljem obaranja aktuelne vlasti i dovodjenja svojih plaćenika. Sve se  to radi pod plaštom velike  "zabrinutosti"za usporavanje tokova sveopšte nacionalne transfuzije  demokratskih ideja svakom žitelju po naosob čime bi se ujedno i obavila i vakcinacija od sve opasnijeg i za narod pogubnog razvoja autoritarnog režima jednog čoveka po imenu i prezimenu Aleksandra Vučića! 

Evo to su te male muke nas neutralaca na koje izgleda  malo ko računa ako uskoro dodje do izbora. Kako god krenemo nešto kontra od vas da progovorimo,vi nam uskačete u usta, pretite, sa podozrenjem gledate na nas i verujete da ćete tako prikupiti glasove za povratak na vreli presto ove države.Nikada gospodo,veruj te, nikada vi nećete doći ponovo u poziciju da nas uništavate. Moraćemo svi skupa da sačekom neko bolje vreme, neke bolje MLADE Srbe da idejom i pameću, dodju na vlast a ne mržnjom i prokletim podozrenjem.Njima pripada Srbija budućnosti a to u ovoj sajber eri znači brzo,sutra ali ne više od par godina.

PRIČA O LJUDIMA SA SLIKE !

E,o ovoj slici moram nešto da napišem. Ali najpre da vidimo ko je na njoj. 

Prvi red (sede) Milan Savić, Radoica Radoičić, moj profesor geografije od osnovne do Gimnazije. Ostala mi je u pamćenju njegova sjajna rečenica koju je uvek izgovarao na početku godine." Ja sam Radoičić Radoica mom Milanu, brat od strica”. Bio je to lik sa simpatičnim profesorskim manirima iz vremena kada se znalo ko je đak a ko učitelj. Bojem, šaldjija i strogi profesor geografije koju smo morali da znamo. Sećam se, uoči punoletsva da smo i mi voleli da zavirujemo po kafanma i naravno oprobamo po nešto šta se tada služilo. Pivo, šljivovicu, konjak, vinjak...Jedne prilike, ušunjamo se mi u Evropu, naručimo neko pićence kad negde iz ugla izbi Raka i onako šeretski." Poštovane kolege, u ovoj kafani nema mesta za profesere i učenike. Neko trezan mora da dodje na čas. Evo, mi smo odlučili da odemo, a vama želimo prijatan dan. Beli, daj momcima nešto da popiju na moj račun." I ode Raka sa društvom. 

Nastavak priče, čekao nas je u školi. Svi prozvani i svi dobili “kečeve” jer nismo znali odgovor na pitanje:"Kolike su rezerve bakra u Južnoamaričkim Andima?". Od tada smo promenili kurs. Neko je uvek proveravao gde sedi Raka da mi tu ne ulazimo. A bilo je lepih kafana, za merak i dušu. Raka je i imao lepu ženu, Divnu, koja mu je rodila i prelepu ćerku Mirjanu. Bili su skladna gradska porodica.

E sada molim za malo pažnje. Čovek do njega je poznati i nadaleko čuveni nastavnik muzičkog Jordan Kostić. Sve što se u gradu dešavalo, a dešavalo se mnog toga, nije moglo da prodje bez njega i Baleta Miljojkovića. Kakvi su to bili divni ljudi, entuzijasti, nastavnici, vaspitači. Jordan nas je učio da sviramo na metalofine, frule, okarine. Bio je majstor u pripremi hora za nastupe za Dan Republike, Novu godinu, ”16.februar”, Dan oslobodjenja Kuršumlije, 1.maj i td. On je otkrio talenat za muziku i pevanje kod Radeta Vučkovića, koji mu je na svemu tome zahvalan. Stanovao je na trećem spratu OŠ "Drinka Pavlović" u jednom sobičku namenjenom za kabinet. Živeo je tu, živeo i jednoga dan otputovao. Vratio se u svoju rodnu Medvedju kod Trstenika, predavo u mesnoj školi, tu proživeo i ostatak svog života. Jednoga dana stigla je vest, umro Jordan Kostić. Sa njim smo upoznali i neke druge ljudske osobine i strasti. No, ne bih sada o tome.

Ne prepoznajem čoveka koji sedi pored njega ali jako dobro znam devojčicu u kariranoj haljinici. Slavenka Caca Perović, ćerka Milice i Djoke Perovića. Moja školska drugarica pa i više od toga. Dugo ništa nisam čuo o njoj, gde je i kako sastavlja kraj s krajem.

Tu je Duško Božić, dobar čovek, dobar šahista i stalni šetač na gradskom korzou. Do njega je nastavnik fransuskog jezika, ali imena se ne sećam.

U drugom redu, s desna: Vlasta Deljanin, Srećko Bosić, Smiljko Kostić, Dragoslava Kostić, Dušanka Vučković, Rada Božić, Aca Milosavljević, nastavnik matematike rodom iz Belog Polja ali ne onog u CG već našeg,Topličkog BP.

U trećem redu:Milica Perović, Danica Nikolić, Živorad Vučković,dugogodišnji uspešni direktor OŠ "Drinka Pavlović" i strogi prof Golubović. Predavo je francuski i morao si da ga znaš ako si hteo prelaznu ocenu. Njega smo svi gledali sa strahopoštovanjem.Visok, uvek doteran i ispeglan, prav kao strela sa osmehom koji je retko nadolazio na njegova usta. Gledao nas je i sve snimao kao neko sa svog balkona na drugom spratu. Ostale su mi u sećanju negove crne kožne sipele koje su se isijavale i usred noći. Na korzou je bio markantan lik u pratnji žene i dvoje lepo i ukusno obučene dece. Nikada ništa nisam više čuo o njemu. Otišao je u neki drugi grad a nama ostavio da ga se sećamo i sa poštovanjem pamtimo.

Na  slici nema Radomira Balate Milojkovića i njegove  divne supruge Žiže,njegovog doživotnog partnera a o njima valja napisati mnogo toga.Do zadnjeg dana  života,a lično sam u to mogao da se uverim,Bale je bio predan gradu koga je voleo i poeziji sa kojom je živeo.Tu ljubav za stihom on u svome srcu nosi iz vremena dok je živeo u Nišu i drugovao sa velikim Brankom Miljkovićem. Za sobom je ostavio duge i neprekidne  redove ispisanih stihova koji su se  na beli papir direktno selili iz njegovog srca.Sahranjen je na groblju iznad ušća Kosanice u Toplicu.A ubrzo,kada se i ona upokojila, Žiža njegova večna ljuba, počiva pored njega.Ne znam da li jeste i koliko  je Grad uspeo  da se zahvali Baletu i Žiži ali ja ne mogu da završim ovu malu priču o njima a da u etar i visionu ne emitujem jednu večnu zahvalnost što su postojali i što su odgajili mnoge generacija zdravih,pametnih i kulturnih Topličana.Hvala vam Milojkovići!

Bez obzira što ih nema na ovoj slici,grdno bih se ogrešio a da ne pomenem Milana Radoičića,profesora geografije i čoveka koji nas je naučio tehnici slikanja i izradi slika u labaratoriji.Kao osnivač izvidjačkog odreda "Kosanički Soko" u zejednici sa Acom Milosavljevićem osnovačem izvidjačkog odreda,proveo nas je kroz mnoge predele tadašnje Jugoslavije,Bili smo na Sutjesci,Kadinjači a nije bilo mesta i škole u našem okruženju gde nismo u prirodi i pod šatorima, provodili vreme i otkrivali tajne gustih šuma i livada.Družili smo se sa meštanima,igrali i pevali po celu noć.Bila je to najbolja i najedukativnija organizacija koja je mladom čoveku pružala mogućnosti da se razvija i napreduje u zdravom i normalnom smeru.Milan i Aca zaslužuju sva naša poštovanja.

Greh je ne pomenuti i nastavnika crtanja Rašu Savića,jedinog,pravog gradskog umetnika-slikara.Svuda gde je trebalo nešto oslikati,Raša je bio u akciji.U sećanju su mi ostale njegove slike  sa temom revolucije,islikane na zidu drugog sprata naše škole.To izgleda pomalo naivno ali bez obzira na sve to,te slike govore čime su se nastavnici a sa njima i mi učenici,babili u van nastavnim aktivnostima.U sećanju su ostali i nastavnici fiskulture Duško Tomić Sidja i Duško Perić Prnda.I oni su ostavili velikog traga u našem odrastanju i vaspitanju.Narod Kuršumlije se seća da su baš oni bili organizatori velikih atletskih sletova povodom nekih važnih datuma.Bilo je zadovoljstvo videti mlade atletičare,gimnastičare,fudbalere,rukometaše...Oni su sve to  selektirali i obučavali.Sidja je za razliko od Prnde koji je bio posvećen fudbalu i Kosanici,vreme provodio na okolnim skijalištima.Vozio je sjajno skije i skoro svakog od nas uveo u tajne ovog divnog sporta.Leteli smo strminama na svim livadama Samokova i našeg Skijačkog polja.Naša Gimnazija je bila prva škola u Srbiji koja je kupila i nešto na poklon dobila, stotinak pari Elenovih skija koje smo mi mogli uvek da koristimo.

Ovo su slike sa njihove-nastavničke eksurzije do Peći, Patrijaršije i Rugovske klisure.Bilo je to vreme druženja i učenja,skoro podjenako,onoliko koliko mi djaci toliko nastavnici i profesori.Malo je svedoka sa ovih slika koji su još uvek u životu.Ostali, davno su se preselili na onaj svet a moji napori,sa ovakvim i sličnim tekstovima, nastoje da jedno divno vreme i u njemu divne ljude, otrgnem od zaborava.Onima koji su se upokojili, večna slava i laka im zemlja.Živima, još koju godinu radosti i života.

Rugovska klisura

PUTIN

U fazi sam potpune hiperprodukcije najpozitivnijih emocija. Šta najpre reći i napisati posle Putinovog boravka  u Beogradu a da bude  mirno, razumno i potpuno argumentovano.

Prvo što mi pada napamet, ne sa namerom da sada iskaljujem bes ili i najmanji revanšizam sa onima sa kojima se inače, u ničemu ne slažem kada je u pitanju političko-ekonomska pozicija Srbije, kada su u pitanju gomile užasnih, uvredljivih i ljudskom rodu, nedostojnih rečenica, upućenih na adresu Aleksandra Vučića, na adresu  birača, bilo da su članovi njegove partije ili da na izbore izlaze po svom ubedjenju i uverenju.Hoću baš njih da pitam:šta kažete, kako vam sve ovo izgleda i da li u svemu ovome vidjenom, ima mesta za bilo kakve špeklulacije? 

Da li se stidite što ste danas  salve uvrda uputili „sendvičarima“ koji su se spremali da krenu put Beograda i direktno vide i pozdrave Putina. Što ste noć  uoči ovog veličanstvernog dogadjaja krenuli u protesnu šetnju sa istim pitanjem sa kojim se i njegova žena ne slaže:ko je ubio Olivera Ivanovića, jer,teško je zamislovo da su ga Srbi ubili i ostalim porukama sa kojima oslikavate Srbiju beznadja, propadanja, moralnog uništenja, zemlju mraka i vladavine „ludog i bolesnog“ čoveka. Zemlju u kojoj nema ni trunke demokratije u kojoj mediji služe samo jednom čoveku kako bi plasirao svoje bolesne zablude, neopisive laži a u zajednici sa svojim bratom i ocem Srbiju pljačkao toliko da je  teško ispisati sve nule koje bi označile bilione pokradenih narodnih para. Ili one užasne poruke diplomca fizike sa najprestižnijeg svetskog univerziteta koji u želji da se domogne vlasti svake  večeri „strelja“ Vučića sa najpogrdnijim rečenicama:“skloni se,zar ne vidiš koliko si bolestan“,“ Srbija sa Vučićem svakog dana posrće pred svetom a evo i Putin ne želi više  da ga vidi i čuje“.To govori čovek, koji je  do pre nekoliko dana bio glavni svedok na sudjenju jednom od velikih svetskih kriminalaca, uveren da to nije važno pogotovo što u stalnim napadima na Vučića, on zapravo  skreće sa teme i na taj način pokriva svoju bruku i sramotu.

Ovako je  srdačno krenulo

I sve je to išlo, kako je išlo. A onda se dogodio Putin! Dogodio se  veličanstveni prenos RTS koji ništa nije prikrio već sve što je moglo da se vidi kamerom-vidjeno je.  Narodu je servirao na izvolite pa gledajte i prosudjujte!

Policija je saopštila da je  oko hrama "Svetoga Save" bilo više od 100.000 ljudi i a ako neko od „vaših“ izveštača kaže da je bilo “ jedva  1000 !“, nikome neće pasti napamet da novinaru skidaju glavu i to odmah i na licu mesta. 

Bilo bi dobro da već jednom prestanu ružne špekulacije  koje uporno vrte  jednu netačnu pričuć.Svi koji su došli u Beograd nisu došli da pozdrave Putina već da daju podršku Vučiću. Oni su naterani  da dodju u Beograd mimo svoje volje. To je,kako bi to narod rekao,preterivanje bez mere i ukusa. Vrlo dobro se zna, da nije moguće dovesti 100 hiljada ljudi pod „moranje“  jer i vrapci na grani znaju da je medju prisutnima bilo, i to u velikom broju, i onih koju su došli rukovodjeni svojom željom da vide i pozdrave Ruskog predsednika. Drugo, svuda u svetu je normalno pa i u Americi, da birači prate i podržavaju  svoga lidera na svim javnim skupovima,osim naravno,ovde kod nas. Njih napadaju tz.“demokrate“ koji pozivaju svoje pristalice u šetnju, pa čak se i hvale stim,ali to pravo uskraćuju  SNS? Zašto?

Da privedem kraju ovu priču koju su svi videli i doživeli na svoj način.

Utisak je, da (ne)moralne poruke koje stižu od Džilasa i njegovih ljudi, nisu ništa druge nego špekulacije i čiste izmišljene, laži sa namerom da „glumci“, koji vode program, to koriste i vešto potpaljuju vatru! U tim svojim preterivanjima najčešće zaboravljaju da kažu: Srbija nije destabilizujući faktor već vodeća  zemlja na Balkanu. Njena ekonomija je u usponu i ako se ovako nastavi za ovu napaćenu, uništenu i poharanu zemlju, dolaze  još bolji dani. To potvrdjuju i čak 21 ugovora koje je Putin doneo sa sobom a većina od njih, odnosi se na razvoj nuklearnih i digitalnih projekata i naravno,trajno sanbdevanje gasmom,kako domaćinstava tako i privrede.Uz sve ovo i podatak da se do kraja godine očekuje potpisivanje ugovora  sa Evroaziskom unijom o plasmanu robe široke potrošnje sa carinskim preferencijalima na tržište sa 180 miliona stanovnika.

Rusija, odnosno Putin, ima jasan stav o Kosovu. On celu priču vraća na Rezoluciju 1244 koja je namerno “pogažena“ od SAD koje su verovale da se do rešenja može doći na silu i uz gaženje medjunarodnog prava. Dakle,na sto ponovo mora da se nadje ovaj papir i da se vidi šta je uradjeno a šta nije.Tako na primer, po ovom dokumentu, Srbija je na Kosovu već morala da ima svoju policiju i vojsku koja bi čuvala sve  enklave i Sever Pokrajine gde žive Srbi.

O Kosovu će, očito, tek da se  razgovara uz učešće i Rusije, pa svidjalo se to nekome ili ne!

Bilo bi nefer a da na kraju ne izrazim divljenje svima onima koji su radili na organizaciji ovog dogadjaja.Toliko je sve funkcionisalo tečno i precizno-bez i najmanje greške, da sam se po nekada u čudu pitao:da li se  sve ovo dešava kod nas ili  ja sanjam?  RTS i veliki Vesko Grozdanić, od ovog dogadjaja napravili su medijsko remek delo. Briljirali su svuda a onda su sa slikom i kadrovima iz Hrama počeli „da preteruju“. Slika koja je otišla prema svima nama uvaljenim u udobne fotelje, bila je očaravajuća. Zar sve to ne pokazuje gde smo danas u odnosu na pre par godina, kada je Putin boravio jedan dan u Beogradu. Ovo je Srbija za poštovanje i uvažavanje a da je to tako videće se i po reakcijama najpre Londona odakle su nam dolazile  sve opore misli, pa tek ostalih naših „mrzitelja“.

I bio sam u pravu.U ovom času zvanični London,koji se rastače od svojih velikih problema, kaže:treba voditi računa da Srbija ne bude uljez u porodici Evropskih naroda“.To nam kaže neko koji odlazi iz EU.