SRBI U AMERICI POSTAVILI PET ZAHTEVA TRAMPU

 Pomozi srpskom narodu na Kosovu ili zaboravi na nas milion!

Srpsko-američka zajednica pokrenula je 18. decembra peticiju i uputila ga državnom vrhu Sjedinjenih Američkih Država. U svom obraćanju predsedniku Donaldu Trampu predočili su torturu koja se vrši nad Srbima i hrišćanima na Kosovu i Metohiji, šta bi SAD morala da preduzme, ujedno podsetivši predsednika da više od milion glasova na izborima u Americi su srpski.

Takođe, napominju trebalo bi da obrati pažnju na njih, jer više od milion Srba ima biračko pravo.

Na portalu Change.org ovu peticiju za nepuna dva dana potpisalo je skoro 2 hiljade ljudi. Među ostalim i Čarls Kater, Amerikanac koji obožava našu zemlju i srpski narod i živi u Beogradu.

Portal Change.org sa sedištem u San Francisku namenjen je peticijama i tvrdi da ima 240 miliona potpisnika. Kako tvrde, uticali su na donosioce odluka u državama, odnosno ostvarili 31.763 pobede u 196 zemalja sveta.

Uspesi koji su istaknuti na “Vikipediji”, uglavnom se odnose na prodajne, komercijalne gigante od vraćanja lika Brajana Grifina u seriju Family Guy. Treba spomenuti jednu od najvećih ikada, sa 4.5 miliona potpisa koja nije ostvarila promenu posle američkih izbora, kada je zatraženo da Elektorski koledž izabere Hilari Klinton za predsednicu SAD.

A ovo je peticija Srba koji žive u Sjedinjenim Državama:

“Predsedniku SAD Donaldu Trampu i članovima Kongresa,

Mi, srpsko-američka zajednica, obraćamo se predsedniku Donaldu Trampu i članovima Kongresa sa molbom da prestanu da podržavaju albansko vođstvo, na čelu sa Hašimom Tačijem, i stvaranje vojske pod njihovom kontrolom u srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija.

Pod Tačijevim režimom proterano je dve trećine srpske predratne populacije iz njihovih domova u srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija. Skoro 40.000 Srba proterano je iz Prištine u divljačkom albanskom pogromu. Hiljade Srba i hrišćana ubijano je i nastavlja da biva ubijano. Autobusi sa Srbima kamenovani su dok su ožalošćeni Srbi napadani na grobljima. Nedavno albanska milicija pod teškim naoružanjem izvršila je raciju u prodavnicama zbog hrane i drugih proizvoda sa srpskim etiketama, a oduzeti srpski proizvodi javno su spaljivani. Stoprocentna taksa nametnuta je Srbiji, dok je Albaniji spuštena na nulu. Sve ovo je napor režima Hašima Tačija da u potpunosti protera srpske hrišćane i druge urođeničke etničke manjine na Kosovu, uključujući Jevreje i Rome.

Savet Evrope označio je Hašima Tačija kao vođu albanskog kriminalnog kartela koja je poput mafije, a uključena je u šverc heroina, oružja i ljudskih organa. Prema Karli Del Ponte, nekadašnjem tužiocu Međunarodnog suda u Hagu za ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije, Hašim Tači, takođe je odgovoran za krađu organa 300 Srba hrišćana i drugih nealbanskih manjina u zatvorima smrti u Albaniji.

Albanski lideri u Prištini otvoreno su objavili lojalnost susednoj Albaniji i uspešno su uklonili granicu između Srbije i Albanije. Albanski lideri deklarisali su njihovu nameru da stvore etnički čistu Veliku Albaniju. Albanci na Kosovu imaju jedan od najvećih udela dobrovoljaca ISIS-a sa Balkana.

Veliki broj terorističkih zavera u Evropi i protiv SAD su izvršili Albanci sa Kosova.

Više od 150 srpskih pravoslavnih crkava, manastira, kulturnih i religijskih dobara vandalizovano, zapaljeno i uništeno.

Ovo potpada pod nadležnost Sjedinjenih Država i nedavnih akata Kongresa koji štiti hrišćanske manjine od proterivanja. Nedavno, predsednik Tramp potpisao u zakonu H.R. 390 “Član o pomoći u Iraku i Siriji”, omogućavajući pomoć hrišćanima proteravanim iz Iraka i Sirije. Srpski hrišćani na Kosovu bi takođe trebalo da imaju mogućnost zaštite i pomilovanja.

Sa poštovanjem molimo predsednika Trampa i Kongres Sjedinjenih Američkih Država da preduzmu sledeće korake:

– Odmah povuku podršku ilegalnoj vojsci Hašima Tačija, obrazovanom sa kršenjem Rezolucije Saveta Ujedinjenih nacija 1244

– Izdaju rezoluciju kojom se osuđuje progon srpskih hrišćana, Jevreja, Roma i drugih manjina od strane brutalnog režima Hašima Tačija

– Ponude podršku i pomoć proteranim manjinama u regionu

– Sazove Senat o uticaju i troškovima destabilizacije spoljne politike SAD u Srbiji i srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija

– Urgira da se povuku svi predstavnici SAD-a sa Kosova koji su bili pre njegove administracije i zameni ih sa predstavnicima adminitracije predsednika Trampa

Srpski narod dugo je saveznik Sjedinjenih Američkih Država. Srbi su se borili na strani SAD u oba svetska rata. Srbija je izgubila 25 odsto populacije u Drugom svetskom ratu, kao deo Savezničkih snaga, dok je stotine i hiljade Srba zarobljavano i ubijano u nacističkim koncentracionim logorima. Istovremeno,

 Srbi su sproveli najveću spasilačku misiju američkih avijatičara u istoriji, takozvanu Operaciju Halijard ili Vazdušni most, koja je rezultirala evakuacijom 432 američka i još 80 saveznička čoveka iza neprijateljske linije.

Ovo nije prvi put da su Srbi pod okupacijom muslimanskih ekstremista. Otomansko carstvo potčinilo je srpsko stanovništvo na Balkanu torturi, porezu, ropstvo u ubijanju pet vekova. Ovo se odnosi i na hrišćane na Kosovu i Metohiji.

Danas, srpski narod suočava se sa sličnim.

Srpska pokrajina Kosovo i Metohija je kolevka srpske civilizacije. Ono što je Jerusalim Jevrejima, to je Kosovo i Metohija Srbima. Identitet srpskog naroda neodvojiv je od srpske pokrajine Kosovo i Metohija.

Sama reč “Kosovo” je srpska, ne albanska.

Evropska unija i NATO protivili su se formiranju albanske vojske u srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija.

Više je od jednog miliona Srboamerikanaca u Sjedinjenim Državama i primarno su locirani u državama koje nose prevagu na američkim izborima. Američki Srbi pažljivo prate razvoj ovih dešavanja.

Ukoliko SAD nastave sa katastrofalnim i neuspešnim politikama bivših administracija, stabilnost Balkana će biti ugrožena, a Evropa u opasnosti od rata. Molimo da zaustavite ovu nepravdu pre nego što bude prekasno.

S poštovanjem,

Srpsko-američka zajednica”

JAD I ČEMER OD CRNE GORE!

Imali mesta u dušama napaćenih Srba za sva dalja iščudjavanja koja nam iz dana u dan stižu iz Pogorice? Ja velim-  nema! 

Šta će istorija reći kada sažima vreme i dogadaje u njemu o ovoj zadnjoj ujdurmi oko poništenja bratskog dogovora o spajanju jednog i drugog Kraljevstva u jedinstveno Kraljevstvo Srba i Crnogoraca? Ništa,osim što će konstantovati da se toga časa raspukla  prepuna čaša žuči i prelila od jada, bola, sramote, bede i tuge!

Sadašnji drznici, gospodari države kojom vladaju  sa nešto više od 50 posto stanovništva, u svom Parlamentu doneli su Rezuluciju da ponište nešto što je usvojeno 1918.godine i time iz grobova svojih predaka podignu mrtve da   iskažu  čudjenje i neverici . Nema mesta čudjenju, braćo Crnogorci! U vašoj dićnoj postojbini, kada je onoga časa poništen slavni Petar Petrović Njegoš a njegovom sadašnjem nasledniku, po pameti i mudrosti, velikom pesniku Mateji Baćkoviću zabranjen ulaz, sva dalja čudjenja su suvišna i besmislena. "Milogora" nije više zemlja na koju treba računati ili od nje nešto dobro očekivati.Ona funkcionišu po logici zla predvodjeni ljudima koji gledaju, da to zlo,svuda gde stignu, ubrizgaju u zenicu oka svakom Srbinu da što više peče i boli. Ne libe se da kažu kako su im draži šiptari od nas Srba!

Pamtiće se vaša dela!

U času kada nas šiptari udruženi sa svima koji su protiv nas, a dobro podmazani narko dolarima,napadaju svim slima u pokušaju da nas primoraju da  priznamo otetu  svetu teritoriju kao njihovu a ne našu, crnogorski političari okupljeni oko diktatora Mila Djukanovića, poništavaju dokument  o ujedinjenju star 100 godina u nameri da zlobnicima pokažu da su za sve patnje ljudi na Zapadnom Balkanu isključivi krivci Srbi.Time se čini nevidjeni falsifikat istorije jer dobro se zna, da je do ujedinjenja došlo na izričit zahtev cenogorskog plemstva koje je u sastavu nove Kraljevine videlo spas svoje siromašne države. Bio je to razumni korak spasa a ne ulazak u "vekovno ropstvo srpskih tirana"! "Milogorci" sve to negiraju i priču okreći ka aktuelnim političkim intrigama pretvarajući sebe u horde zveri željne srpske krvi. Da nas nije bilo,tvrde oni i šiptari, živelo bi se mnogo bolje. Ne bi bilo ni Prvog ni Drugog, ni svih ratova a ne bi se u tragičnom gradjanskom ratu raspala  ni ova poslednja  Jugoslavija!

Ukidaju Crnogorci prošlost, istoriju! Veruju u svoju budjućnost bez polovine srpskog stanovništva koje živi podno Durmitora i još toliko  rasuto  po Srbiji.Od Toplice,Juga zemlje,Beograda,Vojvodine,Užica i ko zna gde još.Ukidaju sve sem njih proverenih švercera, narkodilera, klasičnih ubica koji su stotinama puta okrvavili beogradske i novosadstke ulice krljvu svoje bratije i nedužnih ljudi. One iste crnogorce  koji su živeli od šverca cigareta bežeći od karabinjera svojim brzim gliserima preko Jadrana ka obalama Italije ili uz kozje staze pored Platije i Morače pa do ulica Beograda,Niša, Novog Sada.

Ćuti jada ljudska i ni prstom ne sme da pokaže ni prema onima koji su odmah priznali Kosovo, glasali za njihov ulazk u Interpol, poslali svog vojnika u mirovnu misuju na svetu Srpsku zemlju i svuda kada im se ukazala prilika šuravali i mudrovali, pred kamerama, sa Tačijem i Haradinajem. Ne to neće  Crnogrski prvaci da ukudaju i ispravljaju već  žestoko nastavljaju da se site i saire nad  Srbijom i uplašenim kosovskim Srbima za opstanak i egzistenciju svoje dece na svom vekovnmom ognjištu.

Nebojša Medojević:ćeraćemo se mi...!

Srbiji je sada teško i po njoj treba tući a sve one Crnogorce koji javno dignu glas protiv takve tiranije i sramne politike, odmah oterati u Spuž na dvomesečno hladjenje. U tom kazamatu već je smešten prvak opozicije dićni Nebojša Medojević koji je  bez uzdržavanja podigao glas i rekao „dosta je politike Mile Djukanovića“. Ista sudbina zadesiće i njegovog istomišljenika Milana Kneževića i pored upozorenja srpske opozicine koalicije „da se Crna Gora nalazi na pragu gradjanskog rata“. Ništa ih to ne zanima. Sve je to ne bitno koliko javno demonstriranje  pakosti, mržnje i dubokoh  kompleksa nepriznatih idiota koji su dane i noći provodili  u Beogradi busajući se u prsa  za budućnost i slavu Srbije i Crne Gore.I sada, dok traje ova užasna kampanja protiv  srpstva,dok Milo hapsi ljude i  njihovu slobodu,nije zabeleženo da je neko od Crnogoraca spakovao kofere i vratio se na obale Djetinje.Naprotiv,svi njihovi putevi vode ka Dedinji,prestižnom radnom mestu,klubovima i kafanama gde satima sede,najčešće bogorade po Srbiji i Vučiću a hvalospeve upućuju Milu Djukanoviću.Za razliku od onih pogoričkih Srba,njih u Beogradu niko ne dira.Niko im ne preti bombama i hapšenjima.

 Imali smo čak i zajeničku državu.Opušak stare Jugoslavije, na čijem čelu je do raspada sedeo Sveto Marović, čovek koga su hapisli, tukli i lomili, njega i njegovu porodici, dok nije javno priznao da je on, budvanin, Sveto Marović, ništa dugo,no lopov i neopisana baraba koja je osramotila  crnogorce i velikog Mila Djukanovića. Glavu na ramenima još uvek drži, ovaj nesretnik, i to zahvaljujući Srbiji gde je utekao i sklonio se u nekom „šteku“ da u miru dočeka kraj. Ni tu državu oni ne bi da ukinu jer time bi morali da ukinu i sebe.

 Odabrali su da ukinu državu i njene odluke pre sto godina donete jer  mrtva usta ne govore a to što se u  grobovima oseća tutnjavina i pobuna mrtvih, koga to uzbudjuje i zanima. Nemaju oni obraza, ni časti ni države. O njima  će pričati generacije kao o monstrumima, nevernicima, izdajicama i teškim izelicama. Kada dodje vreme da oni odu njihovi tragovi i grobovi  nestaće sa lica zemlje i to će im biti najveća osveta svoga roda čiju su čas i vekovni moral tako olako uništili i pogazili.

Tuguj, tužna Crna Goro!

Teks koji sledi dopisujem 27.06.2019.godine.Djukanović u kontinuitetu nastavljha sa progonom Srba pokrećući nečuvenu kampanju protiv SPC i svih njenih svetinja na teritoriji ove države.Namera je bila da se prestavnici SPC proteraju,hramovi otmu i time promoviše nova crkva sa Mirašem Dedajićem.Najpre je stigao odgovor Venecijanske komisije a sada i konkretan odgovor patrijarha Vartolomea,koga prenosimo u celosti.

ВАСЕЉЕНСКА ПАТРИЈАРШИЈА: Снажна порука Милу из Цариграда: Признајемо само митрополита Амфилохија и СПЦ

27.06.2019. - 13:32

Фото: Спутњик, AFP 2019 / Ozan Kose

Васељенски патријарх Вартоломеј упутио је писмо црногорском председнику Милу Ђукановићу у којем изражава чуђење због усвајања предлога закона о слободи вероисповести и давања подршке стварању Православне Цркве Црногорске.

Писмо Васељенског патријарха Вартоломеја преносимо у целости:

„Ваша Екселенцијо,

Са радошћу се обраћамо Вашој уваженој Екселенцији, желећи Вама и Вашем вјерном народу сваког вишњег Божијег благослова.

Недавно смо у Васељенској Патријаршији били зачуђени сазнањем да сте исказали своју подршку стварању Православне Цркве Црногорске и да је Влада Ваше земље усвојила предлог закона о слободи вјероисповијести, који предвиђа подржављење свих православних цркви изграђених прије 1918. године, као и друге црквене имовине. Ово би значило да Ваша држава одузима право својине над црквама и имовином Свештеној Митрополији црногорској, као и осталим трима епархијама Православне Цркве Српске.

Ваша Екселенцијо, овим писмом Вам јасно и потпуно отворено саопштавамо да Васељенска Патријаршија, заједно са свим другим Православним Црквама, као једину канонску православну јурисдикцију у Црној Гори признаје ону под надлежношћу Високопреосвећеног Митрополита црногорског Амфилохија, јерарха Најсветије Цркве Српске. Црква Црногорска никад није била аутокефална, а садашња такозвана Православна Црква Црногорска под Мирашем Дедеићем не припада Православној Цркви. Господин Дедеић није Епископ Православне Цркве, него особа рашчињена од Васељенске Патријаршије. Једини тамошњи канонски Јерарх је наш брат Митрополит Амфилохије, свеправославно признате Патријаршије Српске.

Шаљемо Вам ово писмо јер не желимо да наш љубљени народ Црне Горе дође у стање црквене изолације и одсјечености од тијела свеукупне заједнице Православних Цркава, с обзиром да ниједна од њих неће признати ни подржати Дедеићеву антиканонску творевину.

Понављамо оно што смо Вам написали 2000. године: „Увјерени смо да ће Ваша драга Екселенција разумјети опасност по духовно јединство народа Црне Горе, која је проузрокована покретом поменутог г. Мираша Дедеића, те да ћете се Ви дистанцирати од њега, ради добра и јединства Вашега народа“.

Ваша Екселенцијо, молимо Вас да горе написано не схватите као мијешање у унутрашње ствари Ваше државе, него као жељу наше Мајке Цркве Константинопољске да помогне Вашем побожном народу у критичним историјским тренуцима.

Стога, остајемо с поштовањем, љубављу и најсрдачнијим жељама.

У Константинопољској Патријаршији, 21. јуна 2019.

Ваше поштоване Екселенције

усрдни молитвеник пред Богом

+ ВАРТОЛОМЕЈ

Архиепископ Константинопоља-Новог Рима

и Васељенски Патријарх

DODJOŠE NJEGOVIH PET MINUTA!

Osim Srbije,ne postoji više ni jedna zemlja na na svetu, koja bi tolerisala a veoma često i nagradjivala, Sulejmana Ugljanina! Pa taj čovek, baš upravo, zbog takve bezgranične tolerancije, ne zna da stane ili makar za nijansu ublaži te strašne i zlokobne misli izgovorene sa toliko pakosti i mržnje prema nama Srbima!

Danas, u jeku njegovog slavljeničkog  pira po ulicama Novog Pazara, on, pred stotinak svojih pristalica, izgovara ne podnošljivu mržnju, ponavljajući čak nekoliko puta, “da je Srbija fašistička zemlja koju treba uništiti"!!!                            

Sve po onome kako je govorio Alija Izedbegović !

I umesto, da mu svaki normalan čovek ove zemlje, bez obzira na rasnu i versku a po gotovo,  političku pripadnost, doskoči snažnim i odvažnim ljudskim odgovorom, neki mediji i neki jadni  novinarčići, nemo ćute konstatujući da je dogadjaj bio i da je proslavljajući svoju pobedu, svog bošnjačkog nacionalnog veća, taj nesretni čovek, ta beda od čoveka, isijavao od sreće što mu se pružila prilika da još jednom pozove svoje istomišljenike  u "sveti rat" protiv nas Srba. Ne u večni mir, prijateljstvo i odanost, nego u rat! A šta drugo asocira fašizam  nego krvavi rat!

U rat protiv nedužnih, poštenih i časnih ljudi, koji su u ovoj multietničkoj i multinacionalnoj zajednici kakva je naša Srbija, sa posebnim poštovanjem i pijetetom gledali na Novi Pazar, radovali se njegovim uspesima, oblačili se po modi koja je dolazila iz lokalnih šivara, voleli i poštovali  sve njegove žitelje bilo gde da su živeli,u nekoj zabiti Sandžaka ili usred Balkana, na Kalemegdanu, Knez Mihalovoj u ulici Lipa, Kestena i čarobne Magnolije. Pa kako ću, recite mi, ja sada tim ulicama?

Šta ću sa sobom , kada ujutru sretnem mog starog komšiju Rasima i ženu mu Fatu? Gde ću sa pogledom? U njega u njegovo lice ili sav ponižen i postidjen poguren, ojadjen i sa pogledom prikovanim za crnu zemlju, da prodjem pored njih i da molim za oproštaj ! Ja Srbin, Zoran Pavlović, rodjen u Toplici, čiji su preci vojevali za ovu zemlju, braneći svaki pedalj slobode i svaki milimetar svoga praga a svoje kosti ostavili da u miru počivaju u hladu hilendarskih čempresa zasadjenih njima u čas na večnom Zejtinliku. Ja, nisam fašista.Nikog ne mrzim.Nemam namere da ratujem i moja noga neće kročiti na vašu zemlju,  u vašu kuću. Ja ne ubijam.Ja poštujem i volim ali neću, više nikada neću, da trpim i podnosim takvu gamad i takve uljeze kakava je taj odvratni Sulejman Ugljanin.

Sa izbora u Pazaru

Nas niko nikada nije nazvao fašistima pa čak i oni u čijim srcima je iznikao taj nastrašniji društveni poredak koji je u smrt odneo preko 50 miliona nedužnih ljudi. Niko, osim Sulejmana Ugljanina, ministra bez porfelja sa pruženom rukom da uzima i otima, spreman da ubija jer on je sada snaga, savest i vlast Bošnjačkog naroda. Kliču mu mladići, vredjaju Srbiju, njenog predsednika, vredjaju svakog Srbina! Zovu u rat u pakao a leba se nisu najeli, devojaka naljubili, svet nisu videli a hteli bi u džihad ! Pa gde ćeš ruljo? Pa gde ćeš bedo?

On, ta beda od čoveka, veliča sebe a užasno vredja nas Srbe samo zato što veruje da je na izborima za Bošnjačko nacionalno veće, ostvario “epohalnu” pobedu koja će ga odvesti u istoriju! Pa ko je drugi , na tim izborima, osim neko od vas muslimana, mogao da pobedi nego vi, koji se klanjte i molite Alaha da živite u miru i blagostanju a mi Srbi u bedi, u krvi i smrti. Pa zar mislite da mi zaista imamo interesa da na ovim etničkim izborima u ima vas, pobedi nekog drugu nego vi.Ma koga je briga da li je to Suljo, Mujo, Meho. Pa to je vaša stvar, a ne naša! Ali sve vam to ne daje za pravo da u prvom slavljeničkom i pobedničkom govoru odvalite tolike uvrede na račun nas Srba verujući da vi možete sve a mi baš ništa. E pa neće moći tako Sulejmane. Neće !

U VEČNOST OTIŠAO I JANKO JANKOVIĆ

Kasno sam saznao, a morao sam pre.Po obićaju,tužne vesti dolaze brzinom munje. Ova je okasnila. Ispisujem ove redove u kasnim večernjim satima ovog ponedeljka kada je njegovo telo već bilo u zagrljaju majčice zemlje iz koje smo poteklu u koju se vraćamo. Oplakujem trenutak njegove prerane smrti dok me sećanja vuku daleko u godine kada smo verovali  da  samo nas smrt neće pohoditi jer,rano je za umiranje.Valjalo je živeti i u životu  reći čak i one  ružne snove koje bi smo rado da zboravimo.

Janko Janković

Janko je bio čovek lepih crta,usto dobre i plemenite naravi,mirnog pogleda i neodoljivih očiju. Govorio bi kada bih morao ili kada bi ga neko pitao. Nije žurio,verovao je da mudar čovek napre  mora da promisli, poštedi sebe glupih izazova  a onda kaže, zrelo i pametno. Ako je to  još činio kako je Janko Janković znao, razgovetno, jako, snažno sa akcentom i tonom za oktavu  višim od drugih. Mnogi su verovali da je to dobro uigran trik njegovog ličnog ili kako se to danas kaže ,personalnog stava, a ja sam znao da je to deo njegove topličke genetike uvek spremne  da se rasplamsa i razigra  ako je to nečemu vredelo. Čovek takvog mentalnog  senzibiliteta uvek je verovao da utisak ili otisak moraju da ostanu posle svakog razgovora ili kratgog  susretanja.

 Grad i brojne generacije, pamte ga kao  svoga, gradskog profesora intelektuialne i moćne konstrukcije koja je ulivala poverenje.Vidim da su ga poštovali i voleli a iskreno, sve drugo, u ovom vremenu opšte mržnje, netolerancije i nepodnošljivosti, za njega, Janka Jankovića, zaličilo bi na plagijat života.

Susretali smo se pri kraju njegovih studija  a na početku mojih,na senovitim stazma mirišljivih lipa  usred Studenskog  grada.Kao i uvek, bio je umeren i tih rešen da što pre sedne u večernji voz  i u neko rano letnje jutro stigne u grad svoje maladosti.Tu se  zaljubio, oženio  lepom  lokalnom  devojkom iz  uvažene porodice Duška Tomića Sidže. Koka mu je na svet donela sina i ćerku i još snažnije učvrstila njegov ugled u varoši koja je polako ali sigurno, iz dana u dan, ulazila u nove vihore političkog  pluralizma o kome nismo znali baš ništa.Gledao je kolone izbeglica, preživeo strahote bombardovanja, osluškivao ratne bubnjeve sa Kosova i verovao da se ništa tako ne voli i ne poštuje kao svoj rodni grad. Uzvratio mu je i grad i njegovi sugradjani.Tuguje Bajna čaršija za svojim dobrim i časnim profesorom, melodičnog imena i prezuimena: Janko Janković!

 Počivaj u miru i neka ti je večna slava!

KORENI

Veliki RTS nije sebi smeo da dozvoli takav luksuz da u jednoj godini ekranizuje dve kapitalne teme,prvu o Nemanjićima i drugu po epohalnom romanu Dobrice Ćosića "Koreni", a da pritom,jedna i druga dožive svoj pravi fijasko kod milionskog auditorijuma.Sećate se, koliko je negodovanja naroda, za koga nadobudni "stvaraoci" znaju da kažu "šta zna glupi narod" bilo oko slabe i potpuno nedorečene priče o nastanku Srpske države i njenih osnivača dinastije Nemanjića.Ništa tu nije bilo kako valja,ni režija,ni kamera a naročito scenario nekada hvaljenog Gordana Mihća koji je u ovom projektu potpuno podbacio i izazavao gnev naroda svojim glupim i najčešće šatrovačkim replikama i dijalogom koji ni u jednom detalju nije obeležavao vreme u kome je radnja nastala.

Za razliku od Nemanjića,večeras smo u TV premijeri Ćosićevih "Korena",uživali.O scenariju da i ne govorim jer svi mi koji smo čitali ovaj sjajni roman činili smo to u jednom dahu upravo zbog čistote jezika, pravih dijaloga i predivne lepote izgovorenih rečenica.

Ivan Živković,režiser serije,blistao je u svojim krativnim idejama doterujući neke scene do savršenstva.Dordje Milosavljević,nije mogao sa dramatizacijom da omane a Goran Volarević,sjajni direktor fotografije,podsetio je na slavne dane kada su ovim prostorima carevali vrhunski majstori fotografije čiji filmovi i danas izgledaju kao juče snimljeni.

Sjajni Žarko Lauševič kao Aćim Katić

Sloboda Mićalović kao Simka

Radnja romana i serije odigrava se u imaginarnom selu Prerovo, u poslednjim decenijama 19. veka, za vreme kralja Milana, a prati život bogate seoske porodice Katić: Aćima Katića, čoveka tradicionalnog kova i radikala, i njegovih sinova Vukašina i Đorđa. Budući političar i očeva nada, Vukašin se vraća sa studija u Parizu i saopštava ocu da se ženi kćerkom liberala Tošića, Aćimovog političkog neprijatelja, i da prelazi u stranku budućeg tasta. Aćim, zagriženi radikalski vođa, ne može to da oprosti sinu koga se javno odriče, i besan poziva meštane na podizanje bune. Kao da to nije dovoljno, drugi njegov sin Đorđe, ugledan i bogat seljak, i njegova supruga Simka imaju ozbiljne probleme, jer ni posle petanaest godina braka nemaju decu. Đorđe utehu traži u alkoholu, dok očajna Simka u strahu od gašenja loze odlučuje da zatrudni sa slugom.

U mnoštvu motiva i tema posebno se izdvajaju motiv porodice i porodičnog sukoba između očeva i sinova, porodično poreklo i problem identiteta, održavanje kultova srpske nacionalne mitologije, politički sukobi koji dovode do narodnog i porodičnog raskola i iskorišćavanje srpskog seljaštva za niske političke pobune, oblikovanje srpskih intelektualaca školovanih u inostranstvu, patrijarhalna despotija kao kult, uloga i položaj žene u porodici...
Glavne uloge u seriji tumače Žarko Laušević, Igor Đorđević, Sloboda Mićalović, Radovan Vujović, Bogdan Diklić, Nenad Jezdić, Dara Džokić, Goran Šušljik ... i mnogi drugi.

Da zakljućim,ako se po jutru dan poznaje,siguran sam, da će već sledeće nedelje,u terminu od 20 do 21 h,ulice u Srbiji biti puste.Ja lično,večeras sam uživao i zbog toga što smo konačno dočekali da nas RTS poštedi Bajićeve  serije "Selo gori a baba se češlja">

DODIK

Pobedio je Mile Dodik,pobedio je narod Republike Srpske,pobedila je Srbija i pored toga što su mnogi domaći i veliki broj stranih uljeza,zdušno radili da tako ne bude.
Da nije bilo njega,srbina iz Laktaša u narodu omiljenog i popularnog Mileta Dodika,sigurno je da ne bi bilo tako.Hvaljen,kudjen,pljuvan,optuživan išao je dalje i nije se mnogo obazirao na svoje neprijatelje.Znao je često da bude grub i surov prema stranim plaćenicima i ljudima iz medjunarodne zajedince koji su sedeli u Sarajevu naradjivali i zgrtali pare a njega nisu očima mogli da vide.Svojim izgledom i svakim nastupom,ubijao ih je u pojam. Onako robusan, govorljiv i jasan u stavovima kako se gradi i čuva svaki pedalj zemlje okadjene mirisom tamnjana i bosiljka,ne mogu dan posle ovih dramatičnih izbora a da ne kažem:u vrelom bosanskom loncu sve je bilo spremno da  se “skuvo” najpre on a potom, Republika Srpska. Stiče se utisak,da su se svi trudili da ga nama ponovo smeste pa su se malo zaigrali i smestili ga sami sebi.Umesto nas u zamku su upali Hrvati koji su se u liku mostarca Dragana Čovića uvek “maznog”,dvoličnog,uglačanog, našminkanog i mirišljivog, konačno dolijali. Dugo su uveravali sve oko sebe,da oni jedino tako mogu da sačuvaju svoje halapljive interese čiju strategiju su im gradili unucu i praunucu Hercegovačkih ustaša iz udobnih fotelja specijalno za njih postavljenih u samom centru Zagreba. Išlo je to po njihovim računima sasvim uspeštno dok se večeras nisu nasukali na peskovite sprudove plahovite Neretve.

Dodikov ples po kiši,snegu i ledu

I pored toga, što su svi Hrvati iz Herceg Bosne glasali za Čovića, predstavnik "kockastih" u Predsedništvu BiH,izglasan uz pomoć glasačke mašine Bošnjaka, biće sarajevski Hrvat, ratnik i borac sa ljiljanima,Željko Komšić u Sarajevu poznat "kao raja sa Baščaršije".Taj apsurd,nažalost, definiše Ustav Federacije.

Naravno,teško je očekivati da će se Hrvati i oni iz doline Neretve i oni iz Zagreba složiti sa ovim apsurdom. Ali kako su baš oni obilato radili na strategiji da Srbi uvek budu krivi i što više snega pada na Jahorini, evo ih sada pred jamom koju su sami kopali.Doduše, tako koncipirano predsedništvo u kome su jedan ekstremni muslimanski fanatik i Hrvat koga su izabrali Bošnjaci, a to je ipak cilj stratega izgradnje i podržavanja ovakve BiH, biće u prilici da sve, ne sumnjam, pametene i smele predloge Dodika predstavnika Srba, uvek preglasavaju.I to je,čini se,smisao tog tročlanog predsedništva države koja opstaje u sečanjima i davno ispevanim pesmama Safeta Isoviča, Zaima Imamovića, Himze Polovine na temu "Prodjog Bosnom ili Bosno moja..."

Za razliku od Ivanjića,koji je bio i ostao " pi...sa dva lica",Dodik im neće dati da dignu glavu i da se poigravaju sa njim.Kako ga god okrenete, pogotovo što je još jednom u praksi pao koncept unitarne Bosne koju su zagovarali Englezi i Amerikanci a prošla zdrava i pamertna logika Republike Srpske iza koje je stoji Srbija i moćna Rusija, pitanje je dana kada će se ovakva BiH raspasti u paramparčiće.Uveren sam da je to realno pogtotovo što Hrvatima ne preostaje ništa drugo nego da skinu maske i da se više ne prikrivaju iza nas Srba već da što hitnije pronadju bolje rešenje za sebe od ovog koje su im skuvali Bošnjacu u poznatom bosanskom loncu ali sada bez srpkih začina i ljute leskovačke papričice.

Još jednom, Dodiku sve čestitke na velikoj pobedi a to isto važi i za njegovu partnerku Željku Cvijanović.Ono što ne mogu a da ne kažem,gledajući celovečernji izborni program iz studija televizije RS, to je moj utisak, o više nego skromnoj i jako slaboj novinarskoj strukturi koja se trudila ali malo uradila. Ako je to najbolji novinarski kadar sa kojim raspolaže ova televizija, onda se njoj crno piše pogotovo u danima koji dolaze i koji će trežiti mnogo spretnije, elegantnije i obrazovanije novinare od ovih koje smo večeras gledali.

ZLOBA I PAKOST

Da li će zaista ovaj poraz Crvene Zvezde uspeti da izleči sve brojne komplekse hendikepirane uprave Partizana u čije ime se svojim odvratnim pakostima ističa čovek koga su hormoni masne hrane žestoko udatili u glavu. Vileni cele noći pa i jutros sve dokle mu vredni statističari nisu predočili crnu Partizanovu listu brojnih poraze sa petardom pa i više od osrednjih evropskih klubova.Ali to za njega i družinu nije toliko bitno.Bitno je da je Zvezda primila šesticu od kluba koga bi oni "zgazili" svuda gde bi sa njima igrali. Problem je što su oni mnogo daleko od takvih klubova i što nikada neće znati kako to izgleda nadmudrivati se sa majstorima fudbala koji nisu sa ove planete.

Glavu gore,doćiće i naših pet minuta !

Da ipak i ja ne bih upao u tu njegovu primitivnu zamku, pogotovo što dobro svi znamo da je prošle godine u ovo vreme i velika Barselona na ovom istom stadionu primila četiri komada a da ne beše golmana mogla je da se vrati o sa najmanje osam golova u mreži. Pa šta je to nego soprt, nego fudbal u kome su obrti normalni svuda osim na našim terenima gda se decenijama igraju nameštene utakmice i klubovi diče sa prljavim trofejima. Kada se iz takvog ambijenta vinete u krug najboljih postoji cena koju ne možete a da ne platite.Zvezda je to platila i taj preskupi udarac stojički izdržala. Ostala je na nogama.

Zvezdini fudbaleri su poraženi od boljih ili preciznije od najboljih. Bili su uplašeni, zbunjeni, nadigrani i začudjeni kako je to moguće da jedan tim odigra tako moćan presing u kome ni jedan igrač Zvezde nije imao nikakvih šansi da prodje živi zid načinjen od ljudskih tela koja su ga okružila sa svih strana.Nije se moglo pa da smo i sa pet igrač više igrali protiv njih.Izgubili smo utakmicu ali nismo izgubili razum, glavu i rat. Svi su se bogu hvala vratili živi i zdravi i još orniji da u domaćem prvenstu naprave najveću bodovnu razliku izmedju nas i Patizana i time im pokažemo ko smo mi a ko su oni.

Zanimljivo da u svim tim uvredama i pakostima ide se toliko daleko da se kritikuju i ismejavaju navijači koji nisu palili, pljuvali i odricali se svojih ljubimaca zbog ovog teškog poraza. Naprotiv, javno su im saopštili "Bravo momci, mi smo uz vas" i to u času kada je stigla vest iz Napulja gde je Liverpul izgubio sa 1:0 u igi sa onim istim timom sa juga Italije koji nije baš slavno prošao u Beogradu.
Razumem ljude koji nikada nisu šutnuli fubal što ne znaju kakav je to osećaj i uživanje ali mi nije jasno kako pojedini fudbaleri i likovi koji se muvaju oko njih ne bi li se ogrebali od njihovog rada i znoja, još uvek nisu saznali da je lopta okrugla.Da,da,okrugla!